1976

Ovo je članak o godini 1976.

1976. po kalendarima

Gregorijanski	1976. (MCMLXXVI)
Ab urbe condita	2729.
Islamski	1395–1397.
Iranski	1354–1355.
Hebrejski	5736–5737.
Bizantski	7484–7485.
Koptski	1692–1693.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2031–2032.
• Shaka Samvat	1898–1899.
• Kali Yuga	5077–5078.
Kineski
• Kontinualno	4612–4613.
• 60 godina	Yang Vatra Zmaj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11976.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1976 (MCMLXXVI) bila je prijestupna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom kalendaru.

Leto ove godine je u zapadnoj Evropi, naročito Britanskim ostrvima, bilo naročito dugo, toplo i sušno.

1976: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

• 5. 1. - Kambodža: Kmerska republika dobila novi ustav i preimenovana u Demokratsku Kampučiju.
• 7 - 8. 1. - Sporazumi sa Jamajke: MMF dogovorio kraj fiksnih, mada prilagodljivih, kurseva, ubuduće ih uspostavlja tržište a ne država; kraj monetarne upotrebe zlata, kraj sistema iz Bretton Woodsa 1944.
• 8. 1. - Umro kineski premijer Zhou Enlai, u februaru će ga zameniti Hua Guofeng.
• 11. 1. - Vojni udar u Ekvadoru, zbačen general Guillermo Rodríguez Lara, postavljen admiral Alfredo Poveda (do 1979).
• 13. 1. - SAD pristaju da nastave prodaju oružja Jugoslaviji, kako bi pomogli održanje nezavisnosti Beograda od Moskve (pregovori odloženi na neodređeno u maju).

• januar - Cray-1 je prvi komercijalno razvijen superkompjuter.
• januar? - Aleksandar Tišma dobio NIN-ovu nagradu za "Upotrebu čoveka".
• 18. 1. - Libanski građanski rat: Masakr u Karantini - hrišćanske milicije ubile najmanje 1.000 muslimana; dva dana kasnije odmazda u Damouru sa nekoliko stotina mrtvih.
• 21. 1. - Prvi komercijalni let nadzvučnog aviona Concorde, u službi do 2003.
• 26. 1. - 5. 2. - Konferencija o balkanskoj saradnji u Grčkoj, osim domaćina prisutni Bugarska, Rumunija, Turska i Jugoslavija (takođe, Tito posetio Grčku 10 - 13. 5.).
• 29. 1. - Prva bitka kod Amgale: Marokanci potisnuli Alžirce iz oaze Amgala u Zapadnoj Sahari.
• 30. 1. - Buckley v. Valeo: Vrhovni sud SAD našao neustavnim ograničenje na potrošnju u izbornoj kampanji, uvedeno 1971.

Februar/Veljača

• 1. 2. - Intervju predsednika Tita Vjesniku: značajan broj ljudi u partiji je preokupiran ličnom korišću^[1].
• februar, početkom - Sovjetska građanka uhapšena (u Zagrebu?) pod optužbom za špijunažu^[2] (osuđena u maju na pet godina).
• 4 - 15. 2. - Zimska Olimpijada u Innsbrucku.
• 4. 2. - Zemljotres ubija preko 22.000 ljudi u Gvatemali i Hondurasu.
• 6. 2.? - JAT-ov Boeing 707 leti za 6,5 časova od Tokija do Honolulua, prosečno 1300 km/h, zahvaljujući jakom leđnom vetru.
• 7. 2. - Hrvatski nacionalisti ubili Edvina Zdovca, jugoslovenskog konzula u Frankfurtu na Majni.
• 7. 2. - Devetnaest osoba osuđeno za albanski iredentizam u Prištini, od 4 do 15 godina^[3].
• 8. 2. - Prikazan film Taxi Driver.
• 9. 2. - Angolski građanski rat: MPLA i Kubanci zauzeli Huambo. Tokom meseca, južnoafričke trupe se povlače iz Angole, a Kubanci povećavaju svoj kontigent.
• 13. 2. - U neuspelom vojnom udaru u Nigeriji ubijen šef države gen. Murtala Mohammed, načelnik štaba Olusegun Obasanjo izbegao smrt i postaje šef države (do 1979).
• 15. 2. - The Sunday Times objavio da je galerija Tate kupila minimalističku skulpturu Equivalent VIII Carla Andrea, 120 pravougaono raspoređenih vatrostalnih opeka - slede podsmeh, ljutnja i rasprave o tome šta je umetnost.
• 16. 2. - Njujorške novine The Village Voice objavile tajni izveštaj Pikeovog komiteta o aktivnostima CIA-e - izveštaj je dostavio TV novinar Daniel Schorr iz nepoznatog izvora.
• 16. 2. - Usvojena Barcelonska konvencija za zaštitu Mediterana od onečišćenja.
• 24. 2. - Stupio na snagu novi Ustav Kube, prvi nakon revolucije.
• 24. 2. - 5. 3. - XXV kongres KPSS.
• 27. 2. -  Zapadna Sahara: front Polisario proglasio nezavisnost dan nakon povlačenja španske vojske - dolazi do rata sa Marokom i Mauritanijom, kojima je teritorija data Madridskim sporazumom (Alžir podržava Polisario).

Mart/Ožujak

• 4. 3. - Formalno raspuštena Ustavotvorna skupština u Severnoj Irskoj, direktna vlast Londona.
• 4. 3. - Sudar voza i autobusa u Čačku, 11 mrtvih.
• 6. 3. - Aeroflotov avion Il-18 pao u Voronješkoj oblasti, 111 mrtvih.
• 9. 3. - Katastrofa žičare kod Cavalesea u Italiji, 43 mrtvih.
• 10. 3. - Beogradski advokat Srđa M. Popović osuđen na godinu dana zbog slaganja sa stavovima svog klijenta (kazna suspendovana u maju).^[1]

• 10. 3. - Republičkim zakonom osnovana Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.
• 12. 3. - Četvorica "staljinista" osuđena u Beogradu na zatvorske kazne, među kojima i Dušan Brkić, nekadašnji potpredsednik vlade NR Hrvatske.
• 14. 3. - Egipatski predsednik Sadat objavio da se odriče ugovora o prijateljstvu sa SSSR, što objašnjava pritiskom za otplatu dugova i uskraćivanjem rezervnih delova za oružje.
• 15. 3. - Iranski parlament odlučio da iranski kalendar pređe sa hidžrijske ere islamskog kalendara na eru krunisanja Kira Velikog (islamska 1355 postala carska 2535 godina)^[4].
• mart - Titova turneja (bila odložena zbog bolesti): Meksiko (10 - 14. 3.), Panama (14 - 17. 3.), Venecuela (17 - 19. 3.) i Portugal (20 - 21. 3.).
• mart - SFRJ: Sovjetska državljanka pritvorena pod optužbom špijunaže - sovjetski konzul u Zagrebu napustio zemlju u znak protesta^[5].
• 16. 3. - Harold Wilson podnio ostavku na mjestu britanskog premijera.
• 20. 3. - Patty Hearst osuđena za pljačku banke 1974. kao talac/saučesnik Simbionske oslobodilačke armije.

• 23. 3. - Glumac Mitsuyasu Maeno se u stilu kamikaze zabio avionom u kuću japanskog političara Yoshija Kodame koji je umešan u Lockheedov skandal podmićivanja.
• 24. 3. - U okruženju ekstremističkog nasilja, političke i ekonomske krize, vojni udar u Argentini svrgava Isabel Peron - vojna vladavina, "Proces nacionalne reorganizacije", traje do 1983 (Jorge Rafael Videla do 1981), a Prljavi rat se nastavlja.
• 28. 3. - Hidroelektrana "Piva" u Crnoj Gori isporučuje prve kilovate, za nju je izgrađena brana Mratinje visine 220 metara.
• 29. 3. - 48. dodjela Oscara: najbolji film je "Let iznad kukavičjeg gnezda", dobija sve glavne nagrade, ukupno pet od devet nominacija.
• 30. 3. - Dan zemlje: izraelski Arapi protestuju protiv eksproprijacije zemlje od strane vlade, došlo je do sukoba sa šest mrtvih (danas je to palestinski dan komemoracije).

April/Travanj

• 1. 4. - Steve Jobs i Steve Wozniak osnivaju Apple Computer.
• 3. 4. - Pesma Evrovizije - pobedila UK (Brotherhood of Man: Save Your Kisses for Me), Jugoslavija (Ambasadori, "Ne mogu skriti svoju bol") na 17. mestu; sledeće učešće Jugoslavije tek 1981.
• 3. 4. - Prvi put dodeljena francuska filmska nagrada César.
• 5. 4. - James Callaghan postaje novi britanski premijer (do 1979).
• 5. 4. - Tjenanmenski incident: komemoracija premijera Zhou Enlaia na tradicionalni dan žaljenja se pretvara u proteste protiv Četveročlane bande i Kulturne revolucije u NR Kini. Za ovo je optužen Deng Xiaoping i smenjen sa svih funkcija.
• 5. 4. - Španija: 29 političkih zatvorenika pobeglo kroz iskopani tunel iz zatvora u Segoviji - većina je ubrzo uhvaćena, jedan je poginuo (dogodine su amnestirani svi politički zatvorenici u zemlji).
• 9. 4. - Prikazan film All the President's Men.
• 11. 4. - Khieu Samphan je novi predsednik državnog prezidijuma Demokratske Kampučije (do 1979) nakon što je Norodom Sihanouk dao ostavku i stavljen u kućni pritvor. Pol Pot je premijer od 14. 4.
• 13. 4. - Finska: 40 mrtvih, uglavnom žena, u eksploziji u fabrici municije u Lapui.
• 14. 4. - U Banjaluci osuđeno devet prosovjetskih disidenata, od tri do 12 godina^[5].
• april - U Iranu ubijen ajatolah Abolhassan Shamsabadi, pretpostavlja se da je to učinio šahov režim.

• 17. 4. - Treći plenum CK SKJ raspravlja o nacrtu Zakona o udruženom radu; Kardelj: bez (buržoaske) višestranačke demokratije i (birokratskog) jednopartijskog sistema.^[1]
• 20. 4. - Predsednik Ugande Idi Amin doputovao na Brione.
• 20. 4. - Ante Parač iz Puljana, Drniš, prekinuo skrivanje posle 32 godine (bio je domobran tokom rata).
• 21. 4. - Velika pljačka kladioničara u Melbourneu.
• 23. 4. - Prvi album The Ramones-a.
• 23. 4. - U Istočnom Berlinu otvorena Palata Republike, sedište narodne skupštine i mnogih kulturnih i zabavnih sadržaja (srušena 2008).
• 25. 4. - Prvi parlamentarni izbori u Portugalu nakon donošenja novog ustava, socijalisti ponovo najveća stranka.
• 26. 4. - Umro sovjetski ministar odbrane maršal Andrej Grečko, nasleđuje ga maršal Dmitrij Ustinov, do svoje smrti 1984.
• 29. 4. - Prstenasto pomračenje Sunca, u Jugoslaviji prekriveno 62-82% diska^[6].

Maj/Svibanj

• 4. 5. - Prvi broj madridskog dnevnika El País, prvih prodemokratskih novina nakon Francove smrti.
• 5. 5. - Fronta za nacionalno oslobođenje Korzike objavljuje svoj manifest, nakon što je sinoć izvela prve bombaške napade.
• 6. 5. - Zemljotres u italijanskim Friulima, preko 900 mrtvih, u Sloveniji materijalna šteta.
• 8. 5. - Elias Sarkis izabran za predsednika Libanona uz sirijsku pomoć; preuzima položaj četiri meseca kasnije, raniji predsednik Suleiman Frangieh u početku nije hteo da odstupi.

• 9. 5. - Ulrike Meinhof pronađena obješena u zatvorskoj ćeliji.
• 14. 5. - Vaddukoddaiska rezolucija: traži se nezavisna tamilska država na Sri Lanci, Tamilski Ilam.
• 15. 5. - Otvoren Radiotelevizijski toranj Sljeme.
• 15. 5. - U Iranu ratifikovan sporazum o granicama sa Irakom.
• 16. 5. - Osnovana Zadužbina Ive Andrića.
• 21. 5. - Operacija Calle Conferencia: čileanska tajna služba hapsi ljude iz vođstva komunističke partije, i opet u novembru.
• 28 - 29. 5. - Pruga Beograd-Bar otvorena prolaskom Plavog voza - 476km, 254 tunela, 234 mosta.
• 31. 5. - Sirija interveniše u Libanski građanski rat protiv PLO-a, kojeg je ranije podržavala. Sirijska okupacija Libana traje do 2005.
• 31. 5. - Najavljeno da će u SR Srbiji biti pooštreni propisi za otvaranje advokatskih kancelarija, faktor će biti i politički stav^[7].

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Kraj Bakalarskog rata između V. Britanije i Islanda.
• 1. 6. - Opštini Trbovlje predat novi dimnjak termoelektrane, sa 360 m najviši dimnjak u Evropi.
• 2. 6. - Operacija Kondor: u Argentini ubijen bivši levičarski predsednik Bolivije Juan José Torres.
• 4. 6. - Finale NBA: Boston Celtics - Phoenix Suns 128:126 posle tri produžetka (kasnije izabrano za najbolju utakmicu u prvih 50 godina NBA).
• 5. 6. - Tetonska brana u istočnom Ajdahu popustila tokom ispunjavanja jezera, stradalo 11 ljudi i 13.000 goveda.
• 7. 6. - Hrvatski nacionalista greškom ubio urugvajskog ambasadora u Paragvaju.
• 8. 6. - Olovne godine u Italiji: sudija Francesco Coco i dvojica telohranitelja ubijeni u Đenovi od strane Crvenih brigada.
• 9. 6. - Članak u New York Times "Najopasnija igra": Jugoslavija je najopasnija buduća tačka u Evropi, zbog navodnih sovjetskih pretenzija^[8].
• 9. 6. - Rano ujutru, eksplozija pored jugoslovenske ambasade u Washingtonu.

• 16. 6. - Počinje Ustanak u Sowetu, Južna Afrika - više stotina mrtvih.
• 16. 6. - Novi američki ambasador u Libanu, Francis E. Meloy, Jr., na putu da preda akreditive predsedniku, otet od Narodnog fronta za oslobođenje Palestine i ubijen.
• 16 - 20. 6. - U Jugoslaviji se održava završni turnir UEFA Euro 1976 - Čehoslovačka prva, domaćin četvrti.
• 19. 6. - Švedski kralj Carl XVI Gustaf se oženio Silvijom Sommerlath.
• 20. 6. - Na izborima u Italiji, komunisti druga najjača partija, sa 34,37% glasova (lider Enrico Berlinguer). Premijer Aldo Moro ima ideju Istorijskog kompromisa.
• 20. 6. - 2. 7. - Predsednik Tito u poseti Istočnoj Nemačkoj.
• 24. 6. - Petorica hrvatskih separatista osuđena na smrt, izmenjeno u 20 godina, za postavljanje bombe blizu predsednika Tita u septembru 1975^[9].
• 24 - 30. 6. - "Jun 1976": najava poskupljenja dovodi do velikih protesta u nekoliko gradova Poljske.
• 26. 6. - Otvoren CN Tower u Torontu, sa 553m najviša građevina na svetu do 2007.
• 27. 6. - Palestinski ekstremisti oteli Air France-ov avion u Grčkoj i odleteli u Entebbe, Uganda.
• 27. 6. - Grupa G6 postaje G7 nakon priključenja Kanade.
• 29. 6. -  Sejšeli stiču nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
• 29. 6. - U Iranu ubijen vođa gerile Hamid Ashraf.
• 29 - 30. 6. - Konferencija komunističkih i radničkih partija Evrope u Berlinu: prisutno 29 partija, opada uticaj KPSS, raste trend eurokomunizma.

Jul/Juli/Srpanj

• 2. 7. - Sjeverni i Južni Vijetnam se formalno ujedinjuju u Socijalističku Republiku Vijetnam.
• 3. 7. - Adolfo Suárez postavljen od kralja za novog premijera Španije: ovaj umereni frankistički političar započinje Špansku tranziciju u demokratiju.
• 3. 7. - Gregg v. Georgia: Vrhovni sud SAD presuđuje da smrtna kazna nije inherentno surova i neobična, čime je prevaziđena presuda Furman v. Georgia iz 1972.
• 3. 7. - Vrhunac vrućeg talasa na Britanskim ostrvima: 35,9 stepeni u Cheltenhamu. Vrućina je praćena i velikom sušom.
• 4. 7. - Prepad na Entebbe: izraelski komandosi oslobodili 103 talaca na aerodromu Entebbe, među izraelskim komandosima jedina žrtva komandant Yonatan Netanyahu, stariji brat budućeg premijera Benjamina.
• 4. 7. - U SAD se slavi 200-godišnjica Deklaracije o nezavisnosti.
• 5. 7. - Puk. Vladimir Dapčević, antitoistički komunista, osuđen na smrtnu kaznu koja je odmah promenjena u 20 godina^[1].
• 10. 7. - Katastrofa u Sevesu, Italija - eksplozija nedaleko od Milana oslobađa veliku količinu dioksina.
• 10. 7. - Proslava 120 godina rođenja Nikole Tesle u Smiljanu, prisustvuje i administrator NASA James C. Fletcher.
• 15. 7. - Jimmy Carter nominiran za predsjednika SAD ispred demokrata.
• jul - Skupština SFRJ usvojila Srednjoročni plan razvoja Jugoslavije, 1976-80, projektuje se prosečni rast 7% ("veoma smela prognoza"), predviđeno ulaganje u nove elektrane, proširivanje metalurških kapaciteta, modernizacija železnica^[10].
• 23. 7. - Američki državljanin Laszlo Toth pušten iz zatvora nakon što je prethodne godine osuđen na 7 godina zatvora zbog fotografisanja šećerane^[11].
• 17. 7. - Zatvoreni jugoslovenski disident Mihajlo Mihajlov prekinuo štrajk glađu započet u maju (štrajkovao je prošle zime).
• 17. 7. - Istočni Timor proglašen za 27. provinciju Indonezije.

• 17. 7. - 1. 8. - Olimpijada u Montrealu. Jugoslavija osvojila 2 zlatne (kanuista Matija Ljubek i rvač Momir Petković), tri srebrne i tri bronzane medalje. Zvezda olimpijade je Nadia Comăneci sa savršenim desetkama.
• 18. 7. - Sékou Touréov režim u Gvineji uhapsio istaknutog diplomatu Diallo Tellija pod optužbom za zaveru protiv države - izložen mučenju, dogodine ubijen glađu.
• 20. 7. - Lender misije Viking 1 sleteo na Mars - prva uspešna misija na toj planeti.
• 21. 7. - Britanski ambasador u Irskoj Christopher Ewart-Biggs poginuo od podmetnute mine.
• 23. 7. - Socijalista Mário Soares prvi put premijer Portugala (1976-78 i 1983-85, predsednik 1986-96).
• 25. 7. - Orbiter Vikinga 1 snimio u regionu Cydonia tzv. "Lice na Marsu", pareidolijski efekt (Mars Global Surveyor ga 2001. snimio u boljoj rezoluciji).
• 26. 7. - 2. 8. - 23. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Idealist"^[12].
• 27. 7. - Bivši japanski premijer Kakuei Tanaka uhapšen zbog umešanosti u Lockheedov skandal (osuđen 1983. ali nije bio u zatvoru).
• 28. 7. - Tangshanski potres u Kini, preko 240.000 mrtvih.
• 29. 7. - "Samov sin" počinio prvo ubistvo u New Yorku.
• 29. 7. - Giulio Andreotti drugi put premijer Italije (dva mandata do 1979), uz indirektnu podršku komunista.
• 31. 7. - Predsednik Tito optužuje američkog ambasadora Silbermana za mešanje u unutrašnje stvari SFRJ, u vezi slučaja američkog građanina Laszla Totha.
• 31. 7. - Bujica na reci Big Thompson u Koloradu odnosi 143 života.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Trinidad i Tobago postaje republika.
• 1. 8. - Niki Lauda pretrpeo teške opekotine na Velikoj nagradi Nemačke.
• 4. 8. - Prikazana prva od 10 epizoda serije "Grlom u jagode" (film "Jagode u grlu" je usledio 1985).
• 4. 8. - Prva zabilježena epidemija legionarske bolesti ubija 29 ljudi na konvenciji Američke legije u Philadelphiji.
• 4. 8. - Prljavi rat u Argentini: ubijen biskup Enrique Angelelli.
• 5. 8. - Eksplozija u jami "Kamenice" rudnika Breza, 17 mrtvih.
• 7. 8. - Viking 2 u orbiti oko Marsa.
• 9 - 22. 8. - Sovjetska misija Luna 24 odlazi na Mesec i vraća se sa uzorkom. Poslednje meko sletanje na Mesec do kineske Chang'e 3 2013.
• 12. 8. - Masakr u Tel al-Zaataru: palestinski izbeglički logor u Bejrutu pao nakon opsade, najmanje 1.500 mrtvih, preostale izbeglice preseljene.
• 15. 8. - Izašao singl Dancing Queen grupe ABBA.
• avgust - U Belgiji ubijeni srpski emigranti Miodrag Bošković i Uroš Milićević.
• 16 - 19. 8. - Samit Nesvrstanih u Kolombu, Sri Lanka - 86 članica, 26 posmatrača i stalnih gostiju, prisustvuje i predsednik Tito.
• 16/17. 8. - Jak zemljotres u zalivu Moro, na jugu Mindanaoa, Filipini, praćen cunamijem odnosi nekoliko hiljada života.
• 18. 8. - Incident sa topolom: ubijena dvojica američkih vojnika koji su pokušali poseći drvo u Korejskoj demilitarizovanoj zoni.
• 18. 8. - Luteranski pastor Oskar Brüsewitz se zapalio u Istočnoj Nemačkoj.

• 19. 8. - Republikanska konvencija u Kansas Cityju: predsednik SAD Gerald Ford dobio nominaciju sa 1.187 glasova prema 1.070 za Ronalda Reagana.
• 26. 8. - Prva zabilježena epidemija ebole izbija u Yambukuu, Zair.
• 26. 8. - Holandska javnost obaveštena o umešanosti princa Bernharda, kraljičinog muža, u Lockheedov skandal.
• 30. 8. - Prve sovjetske rakete srednjeg dometa RSD-10 Pionir (Nato oznaka SS-20 Saber) postale operativne, usmerene su prema Zapadnoj Evropi. Važan faktor za Dvojno rešenje NATO-a 1979. i Krizu evroraketa početkom 1980-tih.
• 30. 8. - "Najgore gužve u Beogradu u istoriji": izmenjen režim saobraćaja u mnogim ulicama, uvedeni parkingmetri ili zabranjeno parkiranje^[13].
• 31. 8. - Meksički pezo devalviran za 50% u pokušaju smanjenja spoljnog duga.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Aparicio Méndez dolazi na čelo civilno-vojne administracije Urugvaja (do 1981).
• 3. 9. - Viking 2 sleće na Mars i prvi put ga snima u boji.
• 4. 9. - Nakon što se sa australijskim teniserom Johnom Newcombeom natjecao u piću, mladi teksaški biznismen George W. Bush je uhapšen i prekršajno kažnjen zbog vožnje u pijanom stanju (incident je javnosti objavljen neposredno pred izbore 2000. na kojima je Bush bio kandidat).
• 6. 9. - Sovjetski por. Viktor Belenko prebegao sa MiG-25 u Japan i zatražio azil u SAD.
• 6 - 10. 9. - Ilich Ramírez Sánchez ("Karlos Šakal") nakratko uhapšen u Beogradu, pa pušten da ode u Bagdad (NYT piše da nije pokušano hapšenje).
• 9. 9. - Umro Mao Tse-tung, koji je upravljao kopnenom Kinom od 1949.

• 10. 9. - Zrakoplovna nesreća kraj Zagreba: 176 ljudi poginulo u sudaru putničkih aviona iznad Vrbovca kod Zagreba, dotada najgorem sudaru aviona u vazduhu.
• 10. 9. - Grupa hrvatskih nacionalista (Zvonko Bušić, žena mu Julienne i dr.) otela avion TWA Flight 355 na liniji Njujork - Čikago. Prilikom demontaže zaostale bombe u Njujorku poginuo jedan policajac^[14]. Neke novine objavljuju njihovu deklaraciju sutradan, teroristi se predali u Parizu 12. 9., nakon što su iznad pet gradova izbačeni letci.
• 12. 9. - Jubilejski pokret "Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata", prva etapa: sto tisuća vjernika na završnom misnom slavlju u Solinu.
• 13. 9. - U Velikoj Britaniji prvi put prikazan The Muppet Show.
• septembar - Vojni manevri "Golija '76".
• 16. 9. - "Noć olovaka" u Argentini - kidnapovanja, mučenja i ubistva studenata.
• 16. 9. - Slovenački novinar Viktor Blažič osuđen na dve godine.
• 16. 9. - Plivač Šavarš Karapetjan spasao 20 ljudi iz potopljenog trolejbusa u Jerevanu, povrede ga koštale karijere.
• 16. 9. - Predsednik Tito otkazao zvanične aktivnosti na dva meseca usled problema sa jetrom^[15].
• 19. 9. - Bivši vojni diktator Thanom Kittikachorn se vratio u Tajland što izaziva proteste levičarskih studenata.
• 19. 9. - Boeing 727 Turkish Airlinesa udario u brdo kod Isparte u Turskoj, 154 mrtvih.
• 20 - 21. 9. - 100 Club Punk Special u Londonu: Punk ulazi u mainstream.
• 20. 9. - 6. 12. - BBC2 premijerno emituje seriju I, Claudius.
• 21. 9. - U Washingtonu DC ubijen Orlando Letelier, čileanski socijalistički političar u izbeglištvu.
• 22. 9. - Portugal u Savjetu Evrope.
• 23. 9. - U Poljskoj osnovan Komitet odbrane radnika, prva veća antikomunistička organizacija u istočnoj Evropi - daje finansijsku i pravnu pomoć junskim zatvorenicima i njihovim porodicama.
• 25. 9. - Začetak irskog benda U2 u Dublinu (u početku su se zvali Feedback, zatim The Hype).
• 28. 9. - Članak u NYT: hrvatski disidenti se žale na diskriminaciju u Jugoslaviji ali osuđuju nasilje i nisu obavezno separatisti^[16].
• 28. 9. - Stevie Wonder je objavio Songs in the Key of Life, album koji se smatra njegovim najboljim i jednim od najboljih uopšte.

Oktobar/Listopad

• 3. 10. - Izbori za njemački Bundestag - CDU/CSU dobija najviše glasova, ali koalicija SPD-FDP na čelu sa Helmutom Schmidtom ostaje na vlasti.
• 6. 10. - U Kini uhapšena "Banda četvorke" - Maova udovica Jiang Qing i još trojica - kraj Kulturne revolucije.
• 6. 10. - Cubana de Aviación let 455 - kubanski avion oboren blizu Barbadosa terorističkom bombom, 78 poginulih.
• 6. 10. - Masakr na univerzitetu Thammasat: vojska, policija i paramilitarci ubili 46 studenata na univerzitetu i kampusu u Bangkoku. Kasnije tokom dana vojska preuzima vlast, admiral Sangad Chaloryu je na čelu Nacionalnog veća administrativne reforme.
• 6. 10. - Gerald Ford napravio veliku grešku u debati sa Carterom rekavši da "nema sovjetske dominacije nad istočnom Evropom".
• 7. 10. - Hua Guofeng, protivnik Bande četvorke, nasleđuje Mao Zedonga na čelu partije.
• 8. 10. - Thorbjörn Fälldin iz Partije centra novi premijer Švedske - prvi put za 40 godina da socijaldemokrati nisu na vlasti.
• 10. 10. - Pevačica Silvana Armenulić poginula sa sestrom Mirjanom Bajraktarević i šefom orkestra u saobraćajnoj nesreći.
• 15. 10. - Sudija Franc Miklavčič, slovenački borac za ljudska prava, osuđen na šest godina zatvora^[5]

• 16. 10. - Samit Arapske lige u Rijadu uspostavlja primirje u Libanu i stvara mirotvoračke snage na čelu sa Sirijcima.
• 17. 10. - Ujutru, jedan udar košave u Beogradu dostigao 36 m/s tj. 130 km/h (orkanska jačina), u Vršcu 2-3 metra brže.
• 18. 10. - Ford Fiesta ulazi u proizvodnju (pogon u Valenciji, Španija).
• 19. 10. - Liban: Bitka za Aishiyu - PLO i komunisti zauzimaju izolovano hrišćansko selo (u prvom naletu ih odbila izraelska artiljerija).
• 19. 10. - Hleb u Jugoslaviji poskupeo za 25%, svinjetina za oko 15%.
• 22. 10. - Tokom debate Ford - Carter pokrenuto je i pitanje šta bi moglo biti s Jugoslavijom nakon Tita (Carter izjavio da ne bi išao u rat čak i ako Sovjeti uđu u Jugoslaviju)^[17].
• 26. 10. - Transkei je prvi nominalno nezavisan bantustan u Južnoj Africi, međunarodna zajednica to ne priznaje.
• 28. 10. - Severnoirska nacionalistička političarka Máire Drumm ubijena u bolničkom krevetu.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Prvi predsednik Burundija Michel Micombero srušen u vojnom udaru Jean-Baptiste Bagaze, koji ostaje na čelu zemlje do 1987.
• novembar, početkom - Francuski ambasador u Jugoslaviji Pierre Sebilleau stradao u državnom lovu kod Novog Bečeja.
• 2. 11. - Jimmy Carter izabran za novog predsjednika SAD (prvi sa Dalekog juga od građanskog rata).
• 3. 11. - U SAD prikazan film Assault on Precinct 13 ("Napad na policijsku stanicu"), ali postaće popularan sledeće godine u Evropi.
• c. 13. 11. - Ustavni sud presudio u korist radnice "Jugopetrola" koja nije dobila stan zbog manjeg broja poena iz političke aktivnosti^[18].
• 15 - 17. 11. - Poseta sovjetskog lidera Brežnjeva Jugoslaviji.

• novembar - Sedmi kongres Albanske partije rada, Enver Hodža se protivi novom kineskom rukovodstvu (→ Kinesko-albanski raskol).
• 17. 11. - Kineska nuklearna eksplozija u atmosferi.
• 18. 11. - Frankistički španski Kortes odobrio Zakon za političku reformu, kojim se omogućuje parlamentarna demokratija.
• 24. 11. - Razoran zemljotres kod Vana (Çaldıran–Muradiye) na krajnjem istoku Turske, 4-5.000 mrtvih.
• 25. 11. - Savezna skupština SFRJ donijela Zakon o udruženom radu, prozvan "mali Ustav", u cilju disciplinovanja radnika i rukovodilaca po liniji SKJ^[1]. Priprema zakona je trajala dve godine, redakciona komisija je pregledala hiljade predloga^[19].
• 26. 11. - Objavljen singl Sex Pistols-a, Anarchy in the U.K..
• 26. 11. - Predsjedništvo SFRJ uputilo Skupštini izveštaj o unutrašnjoj i spoljnoj politici.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Famozno gostovanje Sex Pistols-a u TV emisiji kada su više puta upotrebili psovke.
• 1. 12. - José López Portillo novi predsednik Meksika (do 1982).
• 1. 12. - Narodna Republika Angola primljena u Ujedinjene nacije.
• 2. 12. - Položen kamen-temeljac nove železničke stanice "Beograd" ("Prokop", 2014. još nije završena).
• 3. 12. - Bob Marley povređen u atentatu (na Jamajci je talas političkog nasilja).
• 4. 12. - Jean-Bédel Bokassa proglasio Centralnoafričko Carstvo (traje do njegovog zbacivanja 1979).
• 5. 12. - Izbori u Japanu, nazvani i Lockheedovi izbori zbog uticaja korupcionaške afere: Liberalno-demokratska stranka gubi apsolutnu većinu zbog čega će premijer Takeo Miki dati ostavku.
• 5. 12. - Bivši francuski premijer Jacques Chirac osnovao golističku partiju Okupljanje za republiku (uključena u Uniju za narodni pokret 2002, nazvanu Republikanci 2015).
• 6. 12. - Predsednik Francuske Valéry Giscard d'Estaing stigao u posetu Jugoslaviji.
• 8. 12. - Izdat album Hotel California grupe Eagles (naslovna pesma izdata kao singl sledećeg februara).
• 8. 12. - Nastavno-naučno veće Centra visokih vojnih škola na Banjici dodelilo maršalu Titu prvi doktorat vojnih nauka (proglašenje 21. 12.)^[20].
• 14. 12. - Richard Oetker, naslednik firme, otet radi otkupa - oslobođen je dva dana kasnije, s teškim povredama.
• 15. 12. - Britanski kancelar eksčekera Denis Healey objavio da je dogovorio zajam od 2,3 milijarde funti od MMF (zauzvrat su potrebne oštre mere štednje).
• 15. 12. - Španski Zakon za političku reformu odobren velikom većinom na referendumu.
• decembar - Otvoreno pismo kojim se protestuje zbog konfiskacije pasoša jugoslovenskih građana - pismo će potpisati 60 lićnosti, početak peticijske aktivnosti u SFRJ^[21].
• decembar - Sakupljeni prvi potpisi za Povelju 77 u Čehoslovačkoj (motivisano hapšenjem rok-grupe The Plastic People of the Universe).
• 16. 12. - U Australiji je potpisan prvi zakon koji daje Aboridžinima pravo na zemlju, odnosi se na Severnu teritoriju.
• 17. 12. - Konferencija OPEC u Dohi odlučuje da podigne cenu nafte za 10+5 posto u 1977, ali Saudi Arabija (ministar nafte Zaki Yamani) objavljuje da će podići cenu samo pet posto i uvećati proizvodnju sa 8,5 na 11,8 miliona barela dnevno.
• 18. 12. - Sovjetski disident Vladimir Bukovski deportovan iz zemlje i razmenjen u Cirihu za gen. sekretara KP Čilea Luisa Corvalána.
• 22. 12. - Glumac Slobodan Đurić poginuo u saobraćajnoj nesreći u Beogradu.
• 24. 12. - Takeo Fukuda je novi premijer Japana (do 1978).
• 24. 12. - Usvojen savezni Zakon o uvođenju Jedinstvenog matičnog broja građana - uređuju ga republički i pokrajinski propisi.
• 28. 12. - Narodna Republika Albanija dobija novi ustav, postaje Narodna Socijalistička Republika Albanija.
• krajem godine - Osnovan riječki punk sastav Paraf.
• 30. 12. - U Zvečki kod Obrenovca pušten srednjetalasni predajnik Radio Beograda od 2000 kW (uništen 1999).

Tokom/tijekom godine

• 1975/76 - Pojačanje progona disidenata u SFRJ^[22].
• U SFRJ uveden Jedinstveni matični broj građana.
• Prosečne plate u SFRJ: 3.734 dinara (oko 207 dolara) u neproizvodnom sektoru i 3.106 dinara (oko 172 dolara) u proizvodnom^[1] (875 odn. 727 dolara iz 2016. prema CPI Inflation Calculator u SAD).
• Tri najveće firme u Jugoslaviji: INA Zagreb; RMK Zenica i Naftagas Novi Sad^[23].
• Izgrađen agregat B TE Sisak (210 MW, isto kao i A iz 1970).
• SFRJ: Početak tzv. Slobodnog univerziteta - niz predavanja i debata u privatnim domovima o raznim temama (do 1984).
• S izdavanjem Indeksa kompletirano drugo izdanje Vojne enciklopedije.
• Izgrađen Spomen-muzej „21. oktobar“ Kragujevac.
• Šahista Ljubomir Ljubojević podelio prvo mesto na turniru u Wijk aan Zee, Holandija.
• IBM 3800 je prvi laserski printer.
• Južna Rodezija: prokineski ZANU i prosovjetski ZAPU se udružili u Patriotski front (→ ZANU-PF).

U toku/tijeku

• Hladni rat (1945-91)
• Libanski građanski rat (1975-91)
• Angolski građanski rat (1975-2002)
• Kambodžansko-vijetnamski rat (1975-89)
• Građanski rat u Etiopiji (1974-91)
• Rat za nezavisnost Kabinde (1975-2006)
• Indonežanska invazija Istočnog Timora (1975-78)
• Vanredno stanje u Indiji (1975-77)

1976. u temama

• Rukovodstvo SFRJ:
  • Predsednik Republike i SKJ - Josip Broz Tito
  • Predsednik Saveznog izvršnog veća - Džemal Bijedić
  • Predsednik Savezne skupštine - Kiro Gligorov^[24]

• Televizija. TV serije: "Grlom u jagode" (snim. 1975), "Salaš u malom ritu" (snim. 1975), "Babino unuče", "Na putu izdaje", "Muzika pozornice", "Čast mi je pozvati vas" (1976-77), "Dva drugara", "Junaci", "Morava 76", "Uspon i pad Žike Proje" (TV Beograd), "Odlikaši" i "Teversenove bajke" (TV Sarajevo), "Ima nade za nomade" i "Kapetan Mikula Mali" (TV Zagreb).
• Neki domaći filmovi: "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Devojački most", "Povratak otpisanih", "Salaš u Malom Ritu", "Vlak u snijegu", "Vrhovi Zelengore", "Žena s krajolikom" (prikazan 1989), (→ Kategorija:Filmovi 1976.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[25] (debitantska ploča ne mora biti početak karijere): Bijelo dugme: "Eto! Baš hoću!"; Parni valjak: "Dođite na show!" (debi); Teška industrija: "Ho-ruk" (debi) i "Teška industrija"; Kompilacija "BOOM festival '76"; Yu grupa: "YU zlato" (→ Kategorija:Albumi 1976.)

• Neka vozila uvedena 1976:

• 
  Rover SD1 (Evropski auto godine '77)
• 
  Ford Fiesta Mk1
• 
  Škoda 105 L
• 
  Moskvič 2140
• 
  Fiat 900

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1976.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 21. 1. - Emma Bunton, članica Spice Girls
• 21. 1. - Nataša Marković, glumica
• 30. 1. - Andy Milonakis, komičar

• 2. 2. - Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca
• 3. 2. - Tijana Dapčević, pevačica
• 12. 2. - Silvia Saint, glumica
• 14. 2. - Erica Leerhsen, glumica
• 24. 2. - Yuval Noah Harari, istoričar
• 24. 2. - Aleksandar Marton, srpski političar
• 28. 2. - Ali Larter, glumica

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 5. 3. - Šarūnas Jasikevičius, košarkaš
• 8. 3. - Sergej Ćetković, pevač
• 10. 3. - Haifa Wehbe, libanska pevačica
• 13. 3. - Danny Masterson, glumac
• 17. 3. - Álvaro Recoba, urugvajski fudbaler
• 19. 3. - Alessandro Nesta, fudbaler
• 22. 3. - Reese Witherspoon, glumica
• 24. 3. - Peyton Manning, igrač američkog fudbala
• 25. 3. - Vladimir Kličko, bokser
• 26. 3. - Amy Smart, glumica, model
• 29. 3. - Jennifer Capriati, teniserka
• 31. 3. - Oliver Frljić, kazališni redatelj

• 1. 4. - Clarence Seedorf, holandski fudbaler
• 6. 4. - Boris Režak, kantautor
• 8. 4. - Nikolina Pišek Ristović, TV voditeljka
• 13. 4. - Jonathan Brandis, američki glumac, pisac, redatelj i producent († 2003.)
• 18. 4. - Melissa Joan Hart, glumica, producent
• 25. 4. - Tim Duncan, košarkaš

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 13. 5. - Kiril Kravčenko, gen. direktor Naftne industrije Srbije
• 13. 5. - Ana Popović, dzez i bluz muzičarka
• 17. 5. - Dejan Stojiljković, književnik
• 19. 5. - Kevin Garnett, košarkaš
• 21. 5. - Dara Bubamara, pevačica
• 25. 5. - Cillian Murphy, glumac
• 25. 5. - Sandra Nasić, pjevačica Guano Apes
• 25. 5. - Stefan Holm, skakač u vis
• 28. 5. - Tomislav Mužek, hrvatski operni pjevač
• 28. 5. - Aleksej Nemov, ruski gimnastičar
• 31. 5. - Colin Farrell, glumac

• 4. 6. - Nenad Zimonjić, srpski teniser
• 4. 6. - Aleksej Navaljni, ruski opozicionar († 2024)
• 6. 6. - Vlado Georgiev, muzičar
• 8. 6. - Lindsay Davenport, teniserka
• 9. 6. - Antonija Stanišić, hrvatska glumica
• 14. 6. - Igor Lukšić, premijer Crne Gore
• 15. 6. - Aleksandar Martinović, srpski političar
• 15. 6. - Ivan Tobić, umetnik
• 17. 6. - Dušan Vemić, teniser
• 23. 6. - Patrick Vieira, francuski fudbaler
• 26. 6. - Petar Kapisoda, rukometaš
• 29. 6. - Irena Spasić, TV voditeljka

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 1. 7. - Patrick Kluivert, holandski fudbaler
• 1. 7. - Ruud van Nistelrooy, fudbaler
• 5. 7. - Marko Somborac, crtač stripa
• 8. 7. - Ljubomir Bandović, glumac
• 9. 7. - Fred Savage, glumac
• 9. 7. - Nikola Jestratijević, košarkaš
• 17. 7. - Miraj Grbić, glumac
• 19. 7. - Benedict Cumberbatch, glumac
• 19. 7. - Eric Prydz, DJ, muzički producent
• 22. 7. - Nina Morić, manekenka
• 26. 7. - Zoran Kesić, TV voditelj, komičar
• 27. 7. - Milan Topalović Topalko, pevač

• 2. 8. - Lidija Bizjak, pijanistkinja
• 7. 8. - Srđan Timarov, glumac
• 9. 8. - Audrey Tautou, glumica
• 23. 8. - Kristina Kolar, hrvatska operna pjevačica
• 24. 8. - Vladimir Milisavljević, kriminalac
• 27. 8. - Carlos Moyá, teniser
• 27. 8. - Mark Webber, vozač F1

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 6. 9. - Naomie Harris, glumica
• 10. 9. - Gustavo Kuerten, teniser
• 10. 9. - Snežana Malović, srpska političarka
• 12. 9. - Jolanda Batagelj, poznata i kao Čeplak, atletičarka
• 20. 9. - Denis Šefik, srpski vaterpolo golman
• 21. 9. - Max Emanuel Cenčić, hrvatski operni pjevač
• 22. 9. - Martin Solveig, francuski House-DJ
• 22. 9. - Ronaldo, brazilski nogometaš
• 26. 9. - Michael Ballack, njemački nogometaš
• 26. 9. - Ivana Mrvaljević, glumica
• 27. 9. - Francesco Totti, fudbaler
• 29. 9. - Andrij Ševčenko, fudbaler

• 4. 10. - Danilo Ikodinović, srpski vaterpolista
• 4. 10. - Alicia Silverstone, glumica
• 4. 10. - Mauro Camoranesi, fudbaler
• 5. 10. - Ramzan Kadirov, predsednik Čečenije
• 11. 10. - Emily Deschanel, glumica
• 23. 10. - Ryan Reynolds, glumac
• 24. 10. - Nataša Vezmar, hrvatska tekvondašica

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 7. 11. - Mark Philippoussis, australski tenisač
• 17. 11. - Diane Neal, glumica
• 19. 11. - Jack Dorsey, suosnivač Twitter-a
• 19. 11. - Aleksa Jelić, pevač, umetnik
• 20. 11. - Nebojša Stefanović, srpski političar
• 28. 11. - Gordan Kožulj, plivač
• 29. 11. - Anna Faris, glumica

• 1. 12. - Matthew Shepard, žrtva homofobičnog zločina († 1998)
• 3. 12. - Semir Devoli, bosanskohercegovački nogometaš
• 4. 12. - Škabo, srpski reper
• 8. 12. - Dominic Monaghan, glumac
• 20. 12. - Hamdija Lipovača, bosanskohercegovački političar
• 22. 12. - Jovana Tipšin, pevačica
• 25. 12. - Armin van Buuren, DJ, muzički producent
• 25. 12. - Marija Miholjek, TV voditeljica

Kroz godinu

• Dimitrije Banjac, glumac, komičar
• Nikola Škorić, glumac, komičar

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1976.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 1. 1. - Milan Gavrilović, predratni političar, diplomata (* 1882)
• 8. 1. - Zhou Enlai, premijer NR Kine (* 1898)
• 12. 1. - Agatha Christie, engleska književnica (* 1890.)
• 13. 1. - Margaret Leighton, glumica (* 1922)
• 14. 1. - Viki Glovacki, pjevač, redatelj i glumac (* 1919)
• 18. 1. - Smiljan Franjo Čekada, nadbiskup vrhbosanski (* 1902)
• 19. 1. - Hidetsugu Yagi, elektro-inženjer, patentirao TV-antenu (* 1886)
• 23. 1. - Paul Robeson, pevač, glumac, aktivista (* 1898)

• 1. 2. - Werner Heisenberg, fizičar, nobelovac (* 1901)
• 4. 2. - Blažo Jovanović, učesnik NOB, bivši predsednik vlade NR Crne Gore, narodni heroj (* 1907)
• 9. 2. - Ladislav Kralj, slikar, graver (* 1891)
• 11. 2. - Lee J. Cobb, glumac (* 1911)
• 12. 2. - Sal Mineo, američki glumac (* 1939)
• 14. 2. - Vera Šnajder, matematičarka (* 1904)
• 22. 2. - Florence Ballard, pevačica (* 1943)
• 23. 2. - L. S. Lowry, slikar (* 1887)

• 4. 3. - Walter Schottky, nemački fizičar (* 1886)
• 5. 3. - Charles Lederer, filmski scenarista (* 1906)
• 10. 3. - Velimir Deželić mlađi, književnik, kazališni pisac... (* 1888)
• 14. 3. - Busby Berkeley, filmski režiser, koreograf (* 1895)
• 17. 3. - Luchino Visconti, filmski, pozorišni, operski režiser (* 1906)
• 19. 3. - Ivo Tijardović, hrvatski skladatelj, literat i slikar (* 1895.)
• 24. 3. - Bernard Montgomery, britanski feldmaršal (* 1887.)
• 25. 3. - Josef Albers, umetnik i edukator (* 1888)
• 31. 3. - Paul Strand, američki fotograf (* 1890)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 1. 4. - Max Ernst, umetnik Dade i nadrealizma (* 1891)
• 4. 4. - Harry Nyquist, pionir teorije informacija (* 1889)
• 5. 4. - Howard Hughes, poslovni tajkun, konstruktor aviona (* 1905)
• 7. 4. - Mirko Fiket, narodni heroj (* 1899)
• 12. 4. - Paul Ford, glumac (* 1901)
• 15. 4. - Juraj Šutej, hrvatski političar (* 1889)

• 9. 5. - Ulrike Meinhof, suosnivačica "Crvenih brigada" (* 1934)
• 11. 5. - Alvar Aalto, arhitekta (* 1898)
• 19. 5. - Borivoje Stevanović, slikar (* 1879)
• 26. 5. - Martin Heidegger, njemački filozof (* 1889.)
• 30. 5. - Miroslav Feldman, hrvatski književnik (* 1899.)

• 6. 6. - J. Paul Getty, milijarder, kolekcionar umetnosti (* 1892)
• 11. 6. - Sreten Žujović, učesnik NOB, društveno-politički radnik (* 1899)
• 23. 6. - Imogen Cunningham, fotografkinja (* 1883)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Anneliese Michel, žrtva egzorcizma (* 1952)
• 4. 7. - Yonatan Netanyahu, komandant izraelskih komandosa (* 1946)
• 4. 7. - Grga Zlatoper, novinar, voditelj "Glasa Amerike" (* 1910)
• 6. 7. - Zhu De, visoki funkcioner partije, države i vojske NR Kine (* 1886)
• 7. 7. - Ljubo Vučković, bivši načelnik Generalštaba JNA, narodni heroj (* 1915)
• 14. 7. - Joachim Peiper, oficir SS (* 1915)
• 22. 7. - Mortimer Wheeler, arheolog (* 1890)

• 2. 8. - Fritz Lang, filmski režiser, scenarista (* 1890)
• 3. 8. - Vladimir Vranić, hrvatski matematičar (* 1896)
• 3. 8. - Valerij Sabljin, sovjetski pobunjeni oficir (* 1939)
• 4. 8. - Enrique Angelelli, argentinski biskup (* 1923)
• 12. 8. - Vladimir Velmar-Janković, književnik, političar u Nedićevoj vladi (* 1895)
• 18. 8. - Enver Čolaković, bosanski književnik i prevodilac (* 1913)
• 22. 8. - Juscelino Kubitschek, bivši predsednik Brazila (* 1902)
• 28. 8. - Anissa Jones, glumica (* 1958)

• 9. 9. - Mao Zedong, predsednik CK KP Kine (* 1893)
• 10. 9. - Dalton Trumbo, filmski scenarista, jedan od Holivudske desetorice (* 1905)
• 14. 9. - Pavle Karađorđević, bivši regent Jugoslavije (* 1893)
• 21. 9. - Orlando Letelier, bivši čileanski diplomata (* 1932)
• 24. 9. - Ivo Purišić, admiral (* 1920)
• 26. 9. - Lavoslav Ružička, kemičar, nobelovac (* 1887.)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 3. 10. - Ivica Matić, filmski redatelj (* 1948)
• 10. 10. - Silvana Armenulić, narodna pevačica (* 1939)
• 10. 10. - Mirjana Bajraktarević, pevačica (* 1951)
• 10. 10. - Miodrag Rade Jašarević, violinista (* 1916)
• 18. 10. - Slava Ogrizović, učesnica NOB, književnica (* 1907)
• 20. 10. - Slavko Vorkapić, srpsko-američki režiser (* 1894)
• 23. 10. - Valerijan Stefanović, episkop šumadijski (* 1908)
• 24. 10. - Georgije Ostrogorski, istoričar, vizantolog (* 1902)
• 25. 10. - Raymond Queneau, književnik (* 1903)
• 28. 10. - Máire Drumm, severnoirska političarka (* 1919)

• 11. 11. - Alexander Calder, američki skulptor (* 1898)
• 12. 11. - Mihail Gurevič, sukonstruktor aviona MiG (* 1893)
• 15. 11. - Milivoje Živanović, glumac (* 1900)
• 15. 11. - Jean Gabin, glumac (* 1904)
• 18. 11. - Man Ray, slikar, fotograf (* 1890)
• 20. 11. - Trofim Lisenko, staljinistički biolog (* 1898)
• 23. 11. - André Malraux, književnik, teoretičar umetnosti, bivši ministar kulture (* 1901)
• 28. 11. - Rosalind Russell, glumica (* 1907)
• 28. 11. - Albert Caquot, građevinski inženjer (* 1881)

• 3. 12. - Marko Fotez, reditelj, teatrolog, književnik (* 1915)
• 4. 12. - Benjamin Britten, engleski skladatelj (* 1913)
• 12. 12. - Vinko Žganec, hrvatski melograf, muzikolog (* 1890.)
• 12. 12. - Miodrag Purković, istoričar (* 1907)
• 19. 12. - Ignacije Bulimbašić, hrvatski zrakoplovac (* 1886.)
• 20. 12. - Richard J. Daley, gradonačelnik Čikaga (* 1902)
• 22. 12. - Slobodan Đurić, glumac i reditelj (* 1944)
• 23. 12. - Duarte Nuno de Bragança, glava portugalske kraljevske kuće (* 1907)
• 28. 12. - Zoran Mišić, književnik i kritičar (* 1921)

Kroz godinu

• Mihailo Janković, arhitekta (* 1911)
• Blagoje Jocić, bivši vlasnik resavskih rudnika (* 1900)
• Milan Gavrilović, političar i diplomata u Kraljevini Jugoslaviji (* 1882)
• Miladin Zarić, učitelj, spasitelj Starog savskog mosta u Bg. (* 1889)

Nobelova nagrada za 1976. godinu

• Fizika: Burton Richter i Samuel Chao Chung Ting (pionirski rad na otkriću teške elementarne čestice nove vrste)
• Kemija: William Lipscomb (proučavanje strukture borana što je rasvetlilo probleme hemijske veze)
• Fiziologija i medicina: Baruch S. Blumberg i Daniel Carletan Gajdusek (otkrića u vezi novih mehanizama za poreklo i širenje infektivnih bolesti, hepatitis B odn. kuru)
• Književnost: Saul Bellow (ljudsko razumevanje i suptilna analiza savremene kulture koji su kombinovani u njegovom delu)
• Mir: Betty Williams i Mairead Corrigan (osnivačice Severnoirskog mirovnog pokreta)
• Ekonomija: Milton Friedman (dostignuća na polju analize potrošnje, monetarne istorije i teorije i za njegovu demonstraciju složenosti politike stabilizacije)

Reference

Literatura

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze

• FRANCE: INTER-CONTINENTAL HIJACK DRAMA ENDS WITH ALL 51 HOSTAGES RELEASED BY CROATIAN SEPARATISTS. Arhivirano 2011-10-18 na Wayback Machine-u, Newsfilm Online
• Yugoslavia and Nonalignment after Colombo Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Yugoslavia's Law on Associated Labor Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Dow Chemicals to Sign Joint Venture Agreement with Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Leader Accuses Cominformists of Having Foreign Ties Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Paper on Berlin Wall Shooting Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Brezhnev Sees Tito on the Cominform Resolution's 28th Anniversary Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Stanković, OSA-RFE
• East European Reactions to Sonnenfeldt Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, RAD Staff, OSA-RFE
• Belgrade Daily Criticizes Soviet Reporting of Tito-Brezhnev Meeting Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Chou En-Lai And Eastern Europe Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, J. L. Kerr, OSA-RFE
• Yugoslav-Czechoslovak Polemics over Closing of Press Bureau Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Tito's Visit to Athens Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE