Uganda

Republika Uganda
Jamhuri ya Uganda
Zastava Grb
Geslo: "For God and My Country"
(engleski: "Za Boga i moju zemlju")
Državna himna: ""Oh Uganda, Land of Beauty""
Položaj Ugande
Glavni grad
i najveći grad		Kampala
Službeni jezici engleski, suahili
Demonim Uganđani
Vlada
 -  Predsjednik Yoweri Museveni
 -  Premijer Robinah Nabbanja
Nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva
 -  Republika 9. oktobar 1962. 
Površina
 -  Ukupno 236,040 km2 (81..)
Stanovništvo
 -  Procjena za 2007[1]  30,900.000 (38th.)
 -  Popis iz 2014  34,634.650
 -  Gustoća 144/km2 (82.1.)
BDP (PPP) procjena za 2008
 -  Ukupno 36.910 mrld. $[2]
 -  Per capita 1.152 $[2]
BDP (nominalni) procjena za 2008
 -  Ukupno 14.529 mrld. $[2] 
 -  Per capita 453 $[2] 
Gini (1998)43
srednji
HDI 0.516
nizak • 162.
Valuta Ugandski šiling (UGX)
Vremenska zona EAT (UTC+3)
 -  Ljeti (DST) nema (UTC+3)
Pozivni broj +2562
Web domena .ug

Uganda je država u istočnoj Africi, bez izlaza na more. Graniči na sjeveru sa Sudanom, na istoku s Kenijom, na jugu s Tanzanijom, na jugozapadu s Ruandom te na zapadu s DR Kongom. Veliki dio teritorija sačinjava Jezero Victoria. Ime joj dolazi od drevnog kraljevstva Buganda koje je sadržavalo veći dio zemlje u prošlosti, uključujući glavni grad Kampalu.

Na teritorij današnje Ugande arapski trgovci robljem i evropski kolonizatori su došli relativno kasno, tek u 19. vijeku. Britanija je nad Ugandom uspostavila protektorat godine 1894. Nakon stjecanja nezavisnosti mladu državu su mučila politička nestabilnost, pogotovo nakon državnog udara koga je 1966. godine izveo predsjednik Milton Obote. Pet godina kasnije njega je svrgnuo Idi Amin, čija je vladavina ostala zapamćena po genocidu, ekonomskoj propasti te katastrofalnom ratu protiv Tanzanije čije su snage na vlast vratile Obotea. No i njegov režim je izazvao građanski rat koji je konačno završen godine 1986. pobjedom snaga na čelu s Yowerijem Musewenijem.

Pod Musewenijem, koji i dan-danas vlada Ugandom, ta je afrička zemlja konačno stekla dovoljno političke stabilnosti da se okrene ekonomskom razvoju, a 1990-im i određenim političkim reformama. Zbog toga se Uganda, pogotovo u usporedbi s većinom svojih susjeda, držala uspješnom državom. No, njen je razvoj bitno usporila katastrofalna epidemija AIDS-a, a nešto kasnije i upetljanost u građanski rat u susjednom Kongu.

Istorija

Glavni članak: Istorija Ugande

Na teritoriji današnje Ugande arapski trgovci robljem i evropski kolonizatori su došli relativno kasno, tek u 19. veku. Britanija je nad Ugandom uspostavila protektorat godine 1894. Nakon sticanja nezavisnosti mladu državu su mučila politička nestabilnost, pogotovo nakon državnog udara koga je 1966. godine izveo predsednik Milton Obote. Pet godina kasnije njega je svrgnuo Idi Amin, čija je vladavina ostala zapamćena po genocidu, ekonomskoj propasti kao i katastrofalnom ratu protiv Tanzanije čije su snage na vlast vratile Obotea. Ali i njegov režim je izazvao građanski rat koji je konačno završen godine 1986. pobedom snaga na čelu sa Joverijem Musevenijem.

Pod Musevenijem, koji i dan-danas vlada Ugandom, ta afrička zemlja je konačno stekla dovoljno političke stabilnosti da se okrene ekonomskom razvoju, a 1990-im i određenim političkim reformama. Zbog toga se Uganda, pogotovo u poređenju sa većinom svojih suseda, držala uspešnom državom. No, njen razvoj je bitno usporila katastrofalna epidemija SIDA-e, a nešto kasnije i upetljanost u građanski rat u susednom Kongu.

Geografija

Glavni članak: Geografija Ugande
Karta Ugande

Nalazi se u istočnoj Africi. Površina je 236.035 km². ima oko 34 milion stanovnika. Glavni grad grad je Kampala a ostali su; Masaka, Džinča, Kitgum, Mbarara, Soroti i drugi.

Reljef

Većinom visoravni. Najviši vrhovi su Ruevenzori 5.110 m, Elgon 4.321 m i Moroto 3.020 m.

Klima

Klima je zbog nadmorske visine različita. U nižim delovima je ekvatorijalna na planinama suptropska, umjerena dok su neki vrhovi pod snegom. Najvažnije reke su Ambertov Nil, Viktorijin Nil, Kagera a jezera Viktorijino, Albertovo, Kjoga, Sorati. Prosečna temperatura od 15-25° C.

Stanovništvo

Glavni članak: Demografija Ugande
Demografija Ugande

Oko 65% stanovnistva su Bantu crnci među njima su najbrojniji Baganda 16%. Na severu žive Niloti 30% i Nilohamiti 4%. Po gradovima živi 60.000 Arapa, Indijaca i Evropljana. 82% stanovnika su hrišćani, katolici 42% i protestanti 40%, 12% su muslimani, ostali su animisti.

Gradovi

Vidi još

  • Himna Ugande

Refernce

  1. ↑ Uganda (01/08)
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Uganda”. International Monetary Fund. Pristupljeno 22. 04. 2009. 
Uganda na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
Samostalne države

 Alžir  •  Angola  •  Benin  •  Bocvana  •  Burkina Faso  •  Burundi  •  Centralnoafrička Republika  •  Čad  •  Džibuti  •  Egipat1  •  Ekvatorijalna Gvineja  •  Eritreja  •  Esvatini  •  Etiopija  •  Gabon  •  Gambija  •  Gana  •  Gvineja  •  Gvineja Bisau  •  Južna Afrika  •  Južni Sudan  •  Kamerun  •  Kenija  •  Komori  •  Demokratska Republika Kongo  •  Republika Kongo  •  Lesoto  •  Liberija  •  Libija  •  Madagaskar  •  Malavi  •  Mali  •  Maroko  •  Mauricijus  •  Mauritanija  •  Mozambik  •  Namibija  •  Niger  •  Nigerija  •  Obala Slonovače  •  Ruanda  •  Sejšeli  •  Senegal  •  Sijera Leone  •  Somalija  •  Sudan  •  Sveti Toma i Princip  •  Tanzanija  •  Togo  •  Tunis  •  Uganda  •  Zambija  •  Zelenortska Republika  •  Zimbabve

Zavisni teritoriji
 Ceuta • Kanarski otoci Kanari •  Melilla • Španija Plazas de soberanía
Nepriznate državeNejasan status
1 Djelomično u Aziji.
  • p
  • r
  • u
Zemlje članice Pokreta nesvrstanih
Punopravne članice

 Alžir (1961)  •  Angola (1964)  •  Benin (1964)  •  Bocvana (1970)  •  Burkina Faso (1973)  •  Burundi (1964)  •  Centralnoafrička Republika (1964)  •  Čad (1964)  •  DR Kongo (1961)  •  Džibuti (1983)  •  Egipat (1961)  •  Ekvatorijalna Gvineja (1970)  •  Eritreja (1995)  •  Etiopija (1961)  •  Gabon (1970)  •  Gambija (1973)  •  Gana (1961)  •  Gvineja (1961)  •  Gvineja Bisau (1976)  •  Južna Afrika (1994)  •  Kamerun (1964)  •  Kenija (1964)  •  Komori (1976)  •  Lesoto (1970)  •  Liberija (1964)  •  Libija (1964)  •  Madagaskar (1973)  •  Malavi (1964)  •  Mali (1961)  •  Maroko (1961)  •  Mauricijus (1973)  •  Mauritanija (1964)  •  Mozambik (1976)  •  Namibija (1979)  •  Niger (1973)  •  Nigerija (1964)  •  Obala Slonovače (1973)  •  Republika Kongo (1964)  •  Ruanda (1970)  •  Sveti Toma i Princip (1976)  •  Senegal (1964)  •  Sejšeli (1976)  •  Sijera Leone (1964)  •  Somalija (1961)  •  Sudan (1961)  •  Svaziland (1970)  •  Tanzanija (1964)  •  Togo (1964)  •  Tunis (1961)  •  Uganda (1964)  •  Zambija (1964)  •  Zelenortska Republika (1976)  •  Zimbabve (1979)

 Antigva i Barbuda (2006)  •  Bahami (1983)  •  Barbados (1983)  •  Belize (1976)  •  Bolivija (1979)  •  Čile (1973)  •  Dominika (2006)  •  Dominikanska Republika (2000)  •  Ekvador (1983)  •  Grenada (1979)  •  Gvajana (1970)  •  Gvatemala (1993)  •  Haiti (2006)  •  Honduras (1995)  •  Jamajka (1970)  •  Kuba (1961)  •  Kolumbija (1983)  •  Nikaragva (1979)  •  Panama (1976)  •  Peru (1973)  •  Surinam (1983)  •  Sveti Kristofor i Nevis (2006)  •  Sveta Lucija (1983)  •  Sveti Vincent i Grenadini (2003)  •  Trinidad i Tobago (1970)  •  Venezuela (1989)

 Afganistan (1961)  •  Azerbejdžan (2011)  •  Bahrein (1973)  •  Bangladeš (1973)  •  Brunej (1993)  •  Butan (1973)  •  Filipini (1993)  •  Indija (1961)  •  Indonezija (1961)  •  Irak (1961)  •  Iran (1979)  •  Istočni Timor (2003)  •  Jemen (1961)  •  Jordan (1964)  •  Kambodža (1961)  •  Katar (1973)  •  Kuvajt (1964)  •  Laos (1964)  •  Libanon (1961)  •  Maldivi (1976)  •  Malezija (1970)  •  Mjanmar (1961)  •  Mongolija (1993)  •  Nepal (1961)  •  Oman (1973)  •  Pakistan (1979)  •  Palestina (1976)  •  Saudijska Arabija (1961)  •  Singapur (1970)  •  Sirija (1964)  •  Sjeverna Koreja (1976)  •  Šri Lanka (1961)  •  Tajland (1993)  •  Turkmenistan (1995)  •  Ujedinjeni Arapski Emirati (1970)  •  Uzbekistan (1993)  •  Vijetnam (1976)

 Belorusija (1998)

 Fidži (2011)  •  Papua Nova Gvineja (1993)  •  Vanuatu (1983)

Bivše članice

 Argentina (1973-1991)  •  Kipar (1961-2004)  •  Malta (1973-2004)  •  SFR Jugoslavija1 (1961-1992)  •  Ukrajina (2010-2014)

Promatrači
Države

 Argentina  •  Armenija  •  Bosna i Hercegovina  •  Brazil  •  Crna Gora  •  Hrvatska  •  Južni Sudan  •  Kazahstan  •  Kina  •  Kirgistan  •  Kostarika  •  Meksiko  •  Paragvaj  •  Rusija  •  Salvador  •  Srbija  •  Tadžikistan  •  Ukrajina  •  Urugvaj  •  Vatikan

Organizacije

Afrička unija  • Afro-azijska organizacija ljudske solidarnosti  • Arapska liga  • Commonwealth  • Front de Libération Nationale Kanak et Socialiste  • Hostosijanski nacionalni pokret za nezavisnost  • Južni centar  • Međunarodni institut za nesvrstane studije  • Organizacija islamske konferencije  • Svjetsko mirovno vijeće  • Ujedinjeni narodi

1 Uključuje i SR Jugoslaviju
  • p
  • r
  • u
Države članice Commonwealtha
Suverene države
(članice)
Pridružene države
Zavisni teritoriji
Australija
Novi Zeland
Ujedinjeno Kraljevstvo
Izvor: Commonwealth Secretariat – Member Countries
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 157051895
  • LCCN: n80126332
  • ISNI: 0000 0001 2299 1309
  • GND: 4061457-8
  • SUDOC: 110755316
  • BNF: cb12970430g (podaci)
  • BIBSYS: 90613958
  • HDS: 003473
  • NLA: 35560346
  • NDL: 00573966
  • NKC: ge131199
  • BNE: XX451591
  • NSK: 000194638