Kolumbija

Kolumbija
República de Colombia
Zastava Grb
Geslo: Libertad y Orden
Državna himna: "Oh Gloria Inmarcesible!"
Glavni gradBogota
Službeni jezici španski
Uspostava Od Španije
7.avgust 1819.
Površina
 -  Ukupno 1,138,914 km2 (25.)
 -  Voda (%) 8.8
Stanovništvo
 -  Popis iz 2004  44.531.400 (28.)
 -  Gustoća 36/km2
Valuta kolumbijski peso
Vremenska zona -1
Pozivni broj 57¹
Web domena .co

Republika Kolumbija je država u severozapadnoj Južnoj Americi. Na severu i severozapadu izlazi na Karipsko more, na istoku se graniči sa Venecuelom i Brazilom, na jugu sa Ekvadorom i Peruom, a na zapadu sa Panamom. Na zapadu takođe izlazi na Veliki tihi okean. Glavni grad Kolumbije je Bogota.

Površina Kolumbije je 1.138.914 km2, a po proceni iz 1995. godine, broj stanovnika je negde oko 44.531.400. Glavni grad je Bogota (oko 5.000.000 stanovnika). Gustina naseljenosti iznosi 36 stanovnika po km2.

U svoje današnje granice Kolumbija je dospela otcepljenjem Venecuele i Ekvadora 1830. godine i Paname 1903. godine. Uprkos velikim teritorijalnim gubicima ona se danas nalazi na trećem mestu po broju stanovnika i na četvrtom mestu po veličini svoje zemlje u Južnoj Americi.

Odlikuje se velikom rasnom izmešanošću stanovništva kao i velikim brojem nepismenog odraslog stanovništva. 850 000 kolumbijskih državljana govori nekim od indijanskih jezika kao materinskim, a najrasprostranjeniji je guahibo (23 006).[1]

Kolumbija je unitarna republika. Sačinjena je od 31 administrativne celine (22 regiona, 4 intendensije i glavni grad).

Moneta je kolumbijski peso i iznosi 100 santavosa.

Sve grane privrede zadovoljavaju potrebe domaćeg stanovništva ali zbog loših saobraćajnih uslova, loših imovinskih odnosa i primitivnoh sredstava za prizvodnju onemogućen je brži razvoj. Dodatni problem predstavlja i građanski rat između različitih ljevičarskih gerilskih pokreta, desničarskih paravojnih formacija i vlade, u kome važnu ulogu ima i trgovina kokainom.

Reljef

U zapadnom delu Kolumbije reljef je planinski. Andi se ovde dele na: Zapadne, Središnje i Istočne Kordiljere. Najviši vrh Kolumbije je Piko Kristobal Kolon na 5.800 m.

Andi zatvaraju Kolumbiju duž čitave njene pacifičke obale. Tu nema ni jedne rečne doline, tektonske udoline ili bilo kakvog ulegnuća koje bi omogućavalo komuniciranje između spoljnih pacifičkih i unutrašnjih kontinentalnih uticaja.

Na istoku i jugu prostire se ogromna nizija u basenima Orinoka i levih pritoka Amazona.

U primorju oba okeana nalaze se uske ravnice.

Departmani i njihovi glavni gradovi su:

Gradovi

Popis gradova u Kolumbiji

Izvori

  1. ↑ www.lenguasdecolombia.gov.co Arhivirano 2014-03-26 na Wayback Machine-u, "Ley de lenguas nativas", pristupljeno 28. travnja 2016.
  • p
  • r
  • u
Zemlje članice Pokreta nesvrstanih
Punopravne članice

 Alžir (1961)  •  Angola (1964)  •  Benin (1964)  •  Bocvana (1970)  •  Burkina Faso (1973)  •  Burundi (1964)  •  Centralnoafrička Republika (1964)  •  Čad (1964)  •  DR Kongo (1961)  •  Džibuti (1983)  •  Egipat (1961)  •  Ekvatorijalna Gvineja (1970)  •  Eritreja (1995)  •  Etiopija (1961)  •  Gabon (1970)  •  Gambija (1973)  •  Gana (1961)  •  Gvineja (1961)  •  Gvineja Bisau (1976)  •  Južna Afrika (1994)  •  Kamerun (1964)  •  Kenija (1964)  •  Komori (1976)  •  Lesoto (1970)  •  Liberija (1964)  •  Libija (1964)  •  Madagaskar (1973)  •  Malavi (1964)  •  Mali (1961)  •  Maroko (1961)  •  Mauricijus (1973)  •  Mauritanija (1964)  •  Mozambik (1976)  •  Namibija (1979)  •  Niger (1973)  •  Nigerija (1964)  •  Obala Slonovače (1973)  •  Republika Kongo (1964)  •  Ruanda (1970)  •  Sveti Toma i Princip (1976)  •  Senegal (1964)  •  Sejšeli (1976)  •  Sijera Leone (1964)  •  Somalija (1961)  •  Sudan (1961)  •  Svaziland (1970)  •  Tanzanija (1964)  •  Togo (1964)  •  Tunis (1961)  •  Uganda (1964)  •  Zambija (1964)  •  Zelenortska Republika (1976)  •  Zimbabve (1979)

 Antigva i Barbuda (2006)  •  Bahami (1983)  •  Barbados (1983)  •  Belize (1976)  •  Bolivija (1979)  •  Čile (1973)  •  Dominika (2006)  •  Dominikanska Republika (2000)  •  Ekvador (1983)  •  Grenada (1979)  •  Gvajana (1970)  •  Gvatemala (1993)  •  Haiti (2006)  •  Honduras (1995)  •  Jamajka (1970)  •  Kuba (1961)  •  Kolumbija (1983)  •  Nikaragva (1979)  •  Panama (1976)  •  Peru (1973)  •  Surinam (1983)  •  Sveti Kristofor i Nevis (2006)  •  Sveta Lucija (1983)  •  Sveti Vincent i Grenadini (2003)  •  Trinidad i Tobago (1970)  •  Venezuela (1989)

 Afganistan (1961)  •  Azerbejdžan (2011)  •  Bahrein (1973)  •  Bangladeš (1973)  •  Brunej (1993)  •  Butan (1973)  •  Filipini (1993)  •  Indija (1961)  •  Indonezija (1961)  •  Irak (1961)  •  Iran (1979)  •  Istočni Timor (2003)  •  Jemen (1961)  •  Jordan (1964)  •  Kambodža (1961)  •  Katar (1973)  •  Kuvajt (1964)  •  Laos (1964)  •  Libanon (1961)  •  Maldivi (1976)  •  Malezija (1970)  •  Mjanmar (1961)  •  Mongolija (1993)  •  Nepal (1961)  •  Oman (1973)  •  Pakistan (1979)  •  Palestina (1976)  •  Saudijska Arabija (1961)  •  Singapur (1970)  •  Sirija (1964)  •  Sjeverna Koreja (1976)  •  Šri Lanka (1961)  •  Tajland (1993)  •  Turkmenistan (1995)  •  Ujedinjeni Arapski Emirati (1970)  •  Uzbekistan (1993)  •  Vijetnam (1976)

 Belorusija (1998)

 Fidži (2011)  •  Papua Nova Gvineja (1993)  •  Vanuatu (1983)

Bivše članice

 Argentina (1973-1991)  •  Kipar (1961-2004)  •  Malta (1973-2004)  •  SFR Jugoslavija1 (1961-1992)  •  Ukrajina (2010-2014)

Promatrači
Države

 Argentina  •  Armenija  •  Bosna i Hercegovina  •  Brazil  •  Crna Gora  •  Hrvatska  •  Južni Sudan  •  Kazahstan  •  Kina  •  Kirgistan  •  Kostarika  •  Meksiko  •  Paragvaj  •  Rusija  •  Salvador  •  Srbija  •  Tadžikistan  •  Ukrajina  •  Urugvaj  •  Vatikan

Organizacije

Afrička unija  • Afro-azijska organizacija ljudske solidarnosti  • Arapska liga  • Commonwealth  • Front de Libération Nationale Kanak et Socialiste  • Hostosijanski nacionalni pokret za nezavisnost  • Južni centar  • Međunarodni institut za nesvrstane studije  • Organizacija islamske konferencije  • Svjetsko mirovno vijeće  • Ujedinjeni narodi

1 Uključuje i SR Jugoslaviju

Eksterni linkovi

Kolumbija na Wikimedijinoj ostavi