Gvajana

Kooperativna Republika Gvajana
Co-operative Republic of Guyana
Zastava Grb
Geslo: One People, One Nation, One Destiny
(engleski, "Jedan narod, jedna nacija, jedna sudbina")
Državna himna: "Dear Land of Guyana, of Rivers and Plains"
Glavni gradGeorgetown
Službeni jezici engleski
Vođe
 -  Predsednik David Granger
Uspostava Od Ujedinjenog Kraljevstva
26. svibnja 1966
Površina
 -  Ukupno 214,970 km2 (81.)
 -  Voda (%) 8,4
Stanovništvo
 -  Popis iz 2002  697.181 (156.)
Valuta gvajanski dolar
Vremenska zona -4
Pozivni broj 592
Web domena .gy
1 izvan upotrebe

Gvajana je država u Južnoj Americi, smeštena na severu kontinenta na obali Atlantskog okeana. Na zapadu graniči s Venezuelom, na jugu s Brazilom te na istoku sa Surinamom.

Geografija

Gvajana se sastoji od tri geografske regije: uske i plodne obalne nizine u kojoj živi većina stanovništva; pojasa belog peščanog tla koji je u unutrašnjosti pokriven džunglom i sadrži glavninu rudnih bogatstava zemlje te brdovite unutrašnjosti koja se izdiže prema brazilskoj granici, a u njoj se nalazi i najviši vrh zemlje, Roraima (2835 m) na tromeđi Gvajane, Brazila i Venezuele. Najveće reke su Essequibo, Demerare, Berbice i Corantijn na granici sa Surinamom. Na ušću Essequiba nalazi se nekoliko većih ostrva. Klima je tropska, uglavnom vruća i vlažna, a uz obalu je ublažavaju severoistočni pasati. Kišna su razdoblja od maja do sredine avgusta i od sredine novembra do sredine januara.

Historija

U vreme dolaska prvih Evropljana na područje Gvajane oko godine 1500. ovde su živela indijanska plemena Arawak i Carib. Holanđani su prvi osnovali veća naselja početkom 17. veka i to tri odvojene kolonije, Essequibo (1616.), Berbice (1627.) i Demerara (1752.), a krajem 18. veka područjem je zavladala Velika Britanija (Holanđani su formalno prepustili kolonije 1814.) Godine 1831. sve su tri ujedinjene u Britansku Gvajanu.

Ukidanje ropstva 1834. dovelo je do naseljavanja crnaca u urbanim područjima i dolaska najamnih radnika iz Indije, Kine i Portugalijaa za rad na plantažama šećerne trske. Etničko-kulturna podela među skupima zadržala se do danas i u gvajanskoj je istoriji ponekad bila izvorom političkih razmirica. Zemlja je postala nezavisnom 1966. zadržavši članstvo u Commonwealthu, a 1970. je u sklopu zaokreta prema socijalističkom uređenju privrede službeno proglašena Kooperativnom Republikom.

Stanovništvo

Tri su najveće grupe stanovništva: Indijci (50%) koji uglavnom žive na selu, Afrikanci (oko 40%), stanovnici gradova, i Američki Indijanci (4 – 7%). Verske podele uglavnom se podudaraju s etničkim tako da su stanovnici indijskog porekla uglavnom hinduisti, a ima i nešto muslimana, dok crni Afrikanci većim delom pripadaju hrišćanstvu, najviše anglikanstvu. 45 700 gvajanskih državljana govori nekim od indijanskih jezika kao materinskim, a najrasprostranjeniji su macushi (18 000), wapishana (13 000) i kapóng (10 000).

Gradovi

Veći gradovi: Popis gradova u Gvajani

Privreda

Najvažnije privredne aktivnosti su dobijanje šećera iz šećerne trske, rudarstvo (vadi se boksit i zlato) te šumarstvo. Mnoga velika preduzeća su u stranom vlasništvu. Privredni rast zavisan je o cenama nekoliko ključnih izvoznih proizvoda na svetskom tržištu.

BDP je za 2020. procenjen na 17.163 USD po stanovniku, mereno po PPP-u.

Gvajana na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
Zemlje članice Pokreta nesvrstanih
Punopravne članice

 Alžir (1961)  •  Angola (1964)  •  Benin (1964)  •  Bocvana (1970)  •  Burkina Faso (1973)  •  Burundi (1964)  •  Centralnoafrička Republika (1964)  •  Čad (1964)  •  DR Kongo (1961)  •  Džibuti (1983)  •  Egipat (1961)  •  Ekvatorijalna Gvineja (1970)  •  Eritreja (1995)  •  Etiopija (1961)  •  Gabon (1970)  •  Gambija (1973)  •  Gana (1961)  •  Gvineja (1961)  •  Gvineja Bisau (1976)  •  Južna Afrika (1994)  •  Kamerun (1964)  •  Kenija (1964)  •  Komori (1976)  •  Lesoto (1970)  •  Liberija (1964)  •  Libija (1964)  •  Madagaskar (1973)  •  Malavi (1964)  •  Mali (1961)  •  Maroko (1961)  •  Mauricijus (1973)  •  Mauritanija (1964)  •  Mozambik (1976)  •  Namibija (1979)  •  Niger (1973)  •  Nigerija (1964)  •  Obala Slonovače (1973)  •  Republika Kongo (1964)  •  Ruanda (1970)  •  Sveti Toma i Princip (1976)  •  Senegal (1964)  •  Sejšeli (1976)  •  Sijera Leone (1964)  •  Somalija (1961)  •  Sudan (1961)  •  Svaziland (1970)  •  Tanzanija (1964)  •  Togo (1964)  •  Tunis (1961)  •  Uganda (1964)  •  Zambija (1964)  •  Zelenortska Republika (1976)  •  Zimbabve (1979)

 Antigva i Barbuda (2006)  •  Bahami (1983)  •  Barbados (1983)  •  Belize (1976)  •  Bolivija (1979)  •  Čile (1973)  •  Dominika (2006)  •  Dominikanska Republika (2000)  •  Ekvador (1983)  •  Grenada (1979)  •  Gvajana (1970)  •  Gvatemala (1993)  •  Haiti (2006)  •  Honduras (1995)  •  Jamajka (1970)  •  Kuba (1961)  •  Kolumbija (1983)  •  Nikaragva (1979)  •  Panama (1976)  •  Peru (1973)  •  Surinam (1983)  •  Sveti Kristofor i Nevis (2006)  •  Sveta Lucija (1983)  •  Sveti Vincent i Grenadini (2003)  •  Trinidad i Tobago (1970)  •  Venezuela (1989)

 Afganistan (1961)  •  Azerbejdžan (2011)  •  Bahrein (1973)  •  Bangladeš (1973)  •  Brunej (1993)  •  Butan (1973)  •  Filipini (1993)  •  Indija (1961)  •  Indonezija (1961)  •  Irak (1961)  •  Iran (1979)  •  Istočni Timor (2003)  •  Jemen (1961)  •  Jordan (1964)  •  Kambodža (1961)  •  Katar (1973)  •  Kuvajt (1964)  •  Laos (1964)  •  Libanon (1961)  •  Maldivi (1976)  •  Malezija (1970)  •  Mjanmar (1961)  •  Mongolija (1993)  •  Nepal (1961)  •  Oman (1973)  •  Pakistan (1979)  •  Palestina (1976)  •  Saudijska Arabija (1961)  •  Singapur (1970)  •  Sirija (1964)  •  Sjeverna Koreja (1976)  •  Šri Lanka (1961)  •  Tajland (1993)  •  Turkmenistan (1995)  •  Ujedinjeni Arapski Emirati (1970)  •  Uzbekistan (1993)  •  Vijetnam (1976)

 Belorusija (1998)

 Fidži (2011)  •  Papua Nova Gvineja (1993)  •  Vanuatu (1983)

Bivše članice

 Argentina (1973-1991)  •  Kipar (1961-2004)  •  Malta (1973-2004)  •  SFR Jugoslavija1 (1961-1992)  •  Ukrajina (2010-2014)

Promatrači
Države

 Argentina  •  Armenija  •  Bosna i Hercegovina  •  Brazil  •  Crna Gora  •  Hrvatska  •  Južni Sudan  •  Kazahstan  •  Kina  •  Kirgistan  •  Kostarika  •  Meksiko  •  Paragvaj  •  Rusija  •  Salvador  •  Srbija  •  Tadžikistan  •  Ukrajina  •  Urugvaj  •  Vatikan

Organizacije

Afrička unija  • Afro-azijska organizacija ljudske solidarnosti  • Arapska liga  • Commonwealth  • Front de Libération Nationale Kanak et Socialiste  • Hostosijanski nacionalni pokret za nezavisnost  • Južni centar  • Međunarodni institut za nesvrstane studije  • Organizacija islamske konferencije  • Svjetsko mirovno vijeće  • Ujedinjeni narodi

1 Uključuje i SR Jugoslaviju
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 124902112
  • LCCN: n80061018
  • ISNI: 0000 0001 2160 7790
  • GND: 4072186-3
  • SELIBR: 147228
  • SUDOC: 027317188
  • BNF: cb11880103n (podaci)
  • HDS: 032639
  • NDL: 00562099
  • NKC: ge134195
  • BNE: XX451786