Sveta Lucija

Za ostala značenja, vidi Sveta Lucija (razvrstavanje).
Sveta Lucija
Saint Lucia
Sainte-Lucie
Zastava Grb
Geslo: "The Land, The People, The Light"
Položaj Svete Lucije
Glavni grad
i najveći grad		Castries
14°1′0″N, 60°59′0″W
Službeni jezici Antilski kreolski, engleski
Demonim Svetolucijci
Vlada Parlamentarna demokracija i ustavna monarhija
 -  Monarh Charles III
 -  Generalni guverner Cyril Errol Charles
 -  Premijer Philip J. Pierre
nezavisnost
 -  od Ujedinjenog Kraljevstva 22. februar 1979. 
Površina
 -  Ukupno 620 km2 (193-.)
Stanovništvo
 -  Popis iz 2009  173.765
BDP (PPP) procjena za 2008
 -  Ukupno 1,827 mrl.- $[1]
 -  Per capita 10.750 $[1]
BDP (nominalni) procjena za 2008
 -  Ukupno 987 mil. $[1] 
 -  Per capita 9.907 $[1] 
HDI ▲ 0.795
Greška: Pogrešan unos • 72..
Valuta Istočnokaripski dolar (XCD)
Vremenska zona (UTC−4)
Pozivni broj +1-758
Web domena .lc

Sveta Lucija je otočna država na granici Karipskog mora i Atlantskog oceana, sjeverno od Svetog Vincenta i Grenadina i južno od Martinika. Pripada skupini Malih Antila.

Geografija

Država se nalazi u grupi ostrva Mali Antili. Sveta Lucija je druga po veličini među Ostrvima privetrine. Najznačajnija geografska odlika ostrva su šumovite planine, koje se protežu u pravcu sever-jug. Najviša tačka u državi je Maunt Gimi na 950 metara nadmorske visine. Na jugozapadu ostrva je oblast Kalibu, sa 18 vulkanskih uzvišenja i 7 kratera. Na zapadu su uzvišenja Pitoni (Veliki Piton, 797 metara i Mali Piton, 750 metara) koja su najpoznatiji simbol ostrva. Susedna ostrva Svete Lucije su Martinik na severu i Sveti Vinsent na jugu. Glavni i najveći grad je Kastriz. Dužina obale je 158 kilometara.

Klima

Klima je tropska, prosečna temperatura tokom godine je 26 °C. Godišnja količina padavina je između 1.500 mm u nižim predelima i 3.500 mm u brdima. Kišna sezona je od maja do avgusta.

Sveta Lucija leži u zoni uragana, koji se mogu javiti obično između juna i novembra.

Ostrvo je pokriveno bujnom i raznolikom florom: divlje orhideje, bugenvilije, hibiskusi i ruže cvetaju u kišnim šumama. Od životinja, najznačajnije su ptičije vrste.

Politički sistem

Šef države je kralj Charles III, dok je njegov predstavnik na ostrvu guverner Perlet Lujzi. Sadašnji predsednik vlade je Stivenson King. Sveta Lucija ima dvodomnu skupštinu (Skupština i Senat), zasnovanu na britanskom modelu. Država je podeljena na 10 provincija.

Sveta Lucija je član sledećih međunarodnih organizacija: Ujedinjene nacije, Svetska zdravstvena organizacija, MMF, Komonvelt, Organizacija američkih država, Karipska organizacija država (KARIKOM), Pokret nezavisnosti i druge.

Sveta Lucija nema vojsku, ali kao deo policije postoji specijalna jedinica obalske straže.

Povijest

Otok su prvi naselili američki Indijanci plemena Arawak u 3. stoljeću. Nije sasvim jasno kada su stigli prvi Evropljani, vjerojatno oko 1500. pod vodstvom španjolskog istraživača Juana de la Cose. Nakon prvih neuspješnih pokušaja naseljavanja, za otok ratuju Francuzi i Britanci. Razlog ratovanja je vrlo dobra prirodna luka u Castriesu. Tijekom 17. i a otok mijenja vlasnika 14 puta, dok Britanci konačno ne ostvare potpunu kontrolu 1814. Otok je dobio samoupravu 1967. a potpunu samostalnost 1979.

Ekonomija

Glavne izvozni proizvodi Svete Lucije su banane, pirinač, kokosovi orasi, kakao i odeća. Velika konkurencija na tržištu banana je negativno uticala na prihod od ovog glavnog izvoznog proizvoda. Međutim, prihodi od turizma i bankarstva, su postali nova osnova privrede na ostrvu.

Bruto nacionalni proizvod 2002. godine iznosio je: 1.109,09 miliona EC$ (ili 342,11 miliona evra)

Stanovništvo

Najvažniji grad ostrva je glavni grad Kastriz, gde živi preko trećine stanovništva. Ostali važni gradovi su Sufrier i Vju For.

Na Svetoj Luciji uglavnom žive potomci afričkih robova, koji čine 90,5% populacije. Posle njih slede mešane rase (5,5%), Indijci (3,2%) i Evropljani (0,8%).

Ostrvo ima 165.000 stanovnika, što daje 266 stanovnika po km². Prosečni životni vek žitelja je 72,8 godine. Procenat pismenosti je 67%.

Zvanični jezik ostrva je engleski, ali je u upoterbi i lokalni patoa jezik (Kvejol), koji je blizak francuskom.

Preko 90% stanovništva pripada katoličkoj veri, a ostali su protestanti (7%) i anglikanci (3%).

Gradovi

Novine

  • The Voice (tiraž: 5.000)
  • The Star (tiraž: 2.500)

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Saint Lucia”. International Monetary Fund. Pristupljeno 1 October 2009. 


  • p
  • r
  • u
Samostalne države
Zavisni teritoriji
  • p
  • r
  • u
Zemlje članice Pokreta nesvrstanih
Punopravne članice

 Alžir (1961)  •  Angola (1964)  •  Benin (1964)  •  Bocvana (1970)  •  Burkina Faso (1973)  •  Burundi (1964)  •  Centralnoafrička Republika (1964)  •  Čad (1964)  •  DR Kongo (1961)  •  Džibuti (1983)  •  Egipat (1961)  •  Ekvatorijalna Gvineja (1970)  •  Eritreja (1995)  •  Etiopija (1961)  •  Gabon (1970)  •  Gambija (1973)  •  Gana (1961)  •  Gvineja (1961)  •  Gvineja Bisau (1976)  •  Južna Afrika (1994)  •  Kamerun (1964)  •  Kenija (1964)  •  Komori (1976)  •  Lesoto (1970)  •  Liberija (1964)  •  Libija (1964)  •  Madagaskar (1973)  •  Malavi (1964)  •  Mali (1961)  •  Maroko (1961)  •  Mauricijus (1973)  •  Mauritanija (1964)  •  Mozambik (1976)  •  Namibija (1979)  •  Niger (1973)  •  Nigerija (1964)  •  Obala Slonovače (1973)  •  Republika Kongo (1964)  •  Ruanda (1970)  •  Sveti Toma i Princip (1976)  •  Senegal (1964)  •  Sejšeli (1976)  •  Sijera Leone (1964)  •  Somalija (1961)  •  Sudan (1961)  •  Svaziland (1970)  •  Tanzanija (1964)  •  Togo (1964)  •  Tunis (1961)  •  Uganda (1964)  •  Zambija (1964)  •  Zelenortska Republika (1976)  •  Zimbabve (1979)

 Antigva i Barbuda (2006)  •  Bahami (1983)  •  Barbados (1983)  •  Belize (1976)  •  Bolivija (1979)  •  Čile (1973)  •  Dominika (2006)  •  Dominikanska Republika (2000)  •  Ekvador (1983)  •  Grenada (1979)  •  Gvajana (1970)  •  Gvatemala (1993)  •  Haiti (2006)  •  Honduras (1995)  •  Jamajka (1970)  •  Kuba (1961)  •  Kolumbija (1983)  •  Nikaragva (1979)  •  Panama (1976)  •  Peru (1973)  •  Surinam (1983)  •  Sveti Kristofor i Nevis (2006)  •  Sveta Lucija (1983)  •  Sveti Vincent i Grenadini (2003)  •  Trinidad i Tobago (1970)  •  Venezuela (1989)

 Afganistan (1961)  •  Azerbejdžan (2011)  •  Bahrein (1973)  •  Bangladeš (1973)  •  Brunej (1993)  •  Butan (1973)  •  Filipini (1993)  •  Indija (1961)  •  Indonezija (1961)  •  Irak (1961)  •  Iran (1979)  •  Istočni Timor (2003)  •  Jemen (1961)  •  Jordan (1964)  •  Kambodža (1961)  •  Katar (1973)  •  Kuvajt (1964)  •  Laos (1964)  •  Libanon (1961)  •  Maldivi (1976)  •  Malezija (1970)  •  Mjanmar (1961)  •  Mongolija (1993)  •  Nepal (1961)  •  Oman (1973)  •  Pakistan (1979)  •  Palestina (1976)  •  Saudijska Arabija (1961)  •  Singapur (1970)  •  Sirija (1964)  •  Sjeverna Koreja (1976)  •  Šri Lanka (1961)  •  Tajland (1993)  •  Turkmenistan (1995)  •  Ujedinjeni Arapski Emirati (1970)  •  Uzbekistan (1993)  •  Vijetnam (1976)

 Belorusija (1998)

 Fidži (2011)  •  Papua Nova Gvineja (1993)  •  Vanuatu (1983)

Bivše članice

 Argentina (1973-1991)  •  Kipar (1961-2004)  •  Malta (1973-2004)  •  SFR Jugoslavija1 (1961-1992)  •  Ukrajina (2010-2014)

Promatrači
Države

 Argentina  •  Armenija  •  Bosna i Hercegovina  •  Brazil  •  Crna Gora  •  Hrvatska  •  Južni Sudan  •  Kazahstan  •  Kina  •  Kirgistan  •  Kostarika  •  Meksiko  •  Paragvaj  •  Rusija  •  Salvador  •  Srbija  •  Tadžikistan  •  Ukrajina  •  Urugvaj  •  Vatikan

Organizacije

Afrička unija  • Afro-azijska organizacija ljudske solidarnosti  • Arapska liga  • Commonwealth  • Front de Libération Nationale Kanak et Socialiste  • Hostosijanski nacionalni pokret za nezavisnost  • Južni centar  • Međunarodni institut za nesvrstane studije  • Organizacija islamske konferencije  • Svjetsko mirovno vijeće  • Ujedinjeni narodi

1 Uključuje i SR Jugoslaviju
Sveta Lucija na Wikimedijinoj ostavi