Mauricijus

République de Maurice
Republika Mauricujus


Detalji	Detalji

Nacionalni moto: Stella Clavisque Maris Indici
(latinski jezik: Zvezda i ključ Indijskog okeana)

Službeni jezici

De fakto: engleski , francuski, hindi i Mauricijski kreolski

Glavni grad

Port Louis

Predsednik

Anerud Džugnaut

Premijer

Pol Berenžer

Površina
- Ukupna
- % vode

168
1.860 km²
0,05%

Stanovništvo
- Ukupno (2002)
- Gustina

149
1.189.825
588/km²

Nezavisnost
- Datum

Od Velike Britanije
12. mart, 1968

Valuta

Mauricijski Rupi

Vremenska zona

UTC +4

Nacionalna himna

Domovina

Internet domen

.mu

Pozivni broj

230

Republika Mauricijus (Republic of Mauritius, République de Maurice) je ostrvska država u jugoistočnom Indijskom okeanu, oko 900 km istočno od Madagaskara. Pored ostrva Mauricijus u sastavu republike se nalaze i ostva Sv. Brandon, Rodrigez kao i ostrvska grupa Agalega.

Istorija

Glavni članak: Istorija Mauricijusa

Ostrvo su otkrili Portugalci 1505. godine. Prvi kolonizatori su bili Holanđani koji su naselili ostrvo 1638. godine, dajući mu ime po princu Morisu od Nasaua. Francuzi su vladali ostrvom tokom osamnaestog veka, a ostrvu su dali ime Ile de France. Britanci su preuzeli ostrvo 1810, i vratili mu ime Mauricijus.

Mauricijus je nezavisnost dobio 1968, kada je država postala republika. Mauricijus je demokratska zemlja i jedna je od najrazvijenijih zemalja Afrike.

Politika

Glavni članak: Politika Mauricijusa

Na čelu države se nalazi predsednik, koga bira parlament (National Assembly) na period od pet godina. Parlament ima 62 poslanika koji se biraju na izborima, dok se 4 do 8 poslanika biraju iz reda nacionalnih manjina. Vladom upravlja premijer i Veće ministara.

Provincije

Glavni članak: Provincije Mauricijusa

Ostrvo Mauricijus je podeljeno u 9 provincija:

Blek River
Flak
Grand Port
Moka
Pamplemoses
Planes Viljems
Port Luis
Rivier du Rempart
Savane

Četiri ostrva koja pripadaju Mauricijusu se:

Agalega ostrva
Kargados Karahos
Arhipelag Čagos
Rodrigez

Geografija

Glavni članak: Geografija Mauricijusa

Mauricijus je zajedno sa Reunionom i Rodrigezom, deo Maskarenskih ostrva. Ovaj arhipelag je formiran nizom vulkanskih erupcija. Mauricijus je nastao pre oko 8 do 10 miliona godina. Na tom području više nema vulkanskih aktivnosti.

Najviši vrh Mauricijusa je Piton de la Rivier Noar visok 828 m.

Klima na ostrvu je tropska, zime su tople i suve (maj-novembar), a leta vlažna i vrela (novembar-maj). Leti cikloni često pogađaju ostrvo.

Glavni i najveći grad je Port Louis, koji se nalazi na sjeverozapadu. Drugi veći gradovi su Kurepipe, Rouz Hil, Kvatr Borne i Vakoas.

Ekonomija

Od sticanja nezavisnosti 1968, Mauricijus je razvio ekonomiju zasnovanu na agrikulturi, sa industrijom i turizmom koji beleže stalni porast. Godišnji porast bruto nacionalnog dohotka je 5% do 6%.

Šećerna trska se uzgaja na oko 90% kultivisanog zemljišta i čini oko 25% izvoza. Nezaposlenost na Mauricijusu je oko 7%.

Stanovnitvo

Glavni članak: Stanovništvo Mauricijusa

Dva zvanična jezika na Mauricijusu su engleski i francuski. Mauricijski kreolski, koji je mešavina engleskog, francuskog, portugalskog i hindi jezika, je široko rasprostranjen. Pisani kreolski je razvijen tek šezdesetih godina prošlog veka.

Skoro sve svetske religije su rasprostranjene na Mauricijusu. Oko polovine stanovništva pripada Hindu religiji, Hrišćanstvu(28%), a Islamu (17%).

Kultura

Glavni članak: Kultura Mauricijusa

Izmešana kolonijalna prošlost se odrazila na kulturu Mauricijusa. Na primer kuhinja je mešavina holandske, francuske, indijske i kreolske.

Mauricijus je peta zemlja na svetu koja je 1847. godine uvela poštanske marke.

Kada je otkriven, na Mauricijusu je živela do tada nepoznata vrsta ptica, kokju su Portugalci nazvali dodo. Do 1681, svi dodoi su bili pobijeni od strane naseljenika i njihovih domaćih životinja.

Muzika Mauricijusa

Gradovi

Popis gradova na Mauricijusu

Eksterni linkovi

Mauricijus na Wikimedijinoj ostavi

Univerzitet Mauricijus
University of Technology, Mauritius
Servihoo web portal Arhivirano 2005-08-19 na Wayback Machine-u - Mauritian portal
Mauritius Info - Mauritian portal
Mauritius Property - Real Estate IRS & RES
TopFm Radio Arhivirano 2006-07-16 na Wayback Machine-u - Live, local, Mauritian radio station
Mauritius broadcasting Corp. - Public TV/Radio Broadcasting
Government of Mauritius Arhivirano 2008-02-03 na Wayback Machine-u - Official governmental site
Mauritius Tourism Promotion Authority - Official tourism site
Mauritius - Official Mauritius Travel Guide
LookSmart - Mauritius Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u directory category
Mauritius Directory directory category
Open Directory Project - Mauritius Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u directory category
Yahoo - Mauritius Arhivirano 2005-08-26 na Wayback Machine-u directory category
The Dutch in Mauritius Arhivirano 2010-12-25 na Wayback Machine-u The Dutch in Mauritius
Pre-Mauritius Banknotes Arhivirano 2005-10-30 na Wayback Machine-u - 18th Century Banknotes from Isles de France et de Bourbon

Države u Africi

Samostalne države

Alžir • Angola • Benin • Bocvana • Burkina Faso • Burundi • Centralnoafrička Republika • Čad • Džibuti • Egipat¹ • Ekvatorijalna Gvineja • Eritreja • Esvatini • Etiopija • Gabon • Gambija • Gana • Gvineja • Gvineja Bisau • Južna Afrika • Južni Sudan • Kamerun • Kenija • Komori • Demokratska Republika Kongo • Republika Kongo • Lesoto • Liberija • Libija • Madagaskar • Malavi • Mali • Maroko • Mauricijus • Mauritanija • Mozambik • Namibija • Niger • Nigerija • Obala Slonovače • Ruanda • Sejšeli • Senegal • Sijera Leone • Somalija • Sudan • Sveti Toma i Princip • Tanzanija • Togo • Tunis • Uganda • Zambija • Zelenortska Republika • Zimbabve

Zavisni teritoriji

Jemen	Sokotra
Francuska	Raspršeni otoci • Mayotte • Réunion
Italija	Pantelleria
Portugal	Madeira
Španjolska	Ceuta • Kanari • Melilla • Plazas de soberanía
Ujedinjeno Kraljevstvo	Ascension • Sveta Helena • Tristan da Cunha

Nepriznate države

Saharska Arapska Demokratska Republika (MAR) •

Somaliland (SOM)

Nejasan status

Zapadna Sahara

¹ Djelomično u Aziji.

Zemlje članice Pokreta nesvrstanih

Punopravne članice

Afrika	Alžir (1961) • Angola (1964) • Benin (1964) • Bocvana (1970) • Burkina Faso (1973) • Burundi (1964) • Centralnoafrička Republika (1964) • Čad (1964) • DR Kongo (1961) • Džibuti (1983) • Egipat (1961) • Ekvatorijalna Gvineja (1970) • Eritreja (1995) • Etiopija (1961) • Gabon (1970) • Gambija (1973) • Gana (1961) • Gvineja (1961) • Gvineja Bisau (1976) • Južna Afrika (1994) • Kamerun (1964) • Kenija (1964) • Komori (1976) • Lesoto (1970) • Liberija (1964) • Libija (1964) • Madagaskar (1973) • Malavi (1964) • Mali (1961) • Maroko (1961) • Mauricijus (1973) • Mauritanija (1964) • Mozambik (1976) • Namibija (1979) • Niger (1973) • Nigerija (1964) • Obala Slonovače (1973) • Republika Kongo (1964) • Ruanda (1970) • Sveti Toma i Princip (1976) • Senegal (1964) • Sejšeli (1976) • Sijera Leone (1964) • Somalija (1961) • Sudan (1961) • Svaziland (1970) • Tanzanija (1964) • Togo (1964) • Tunis (1961) • Uganda (1964) • Zambija (1964) • Zelenortska Republika (1976) • Zimbabve (1979)
Amerike	Antigva i Barbuda (2006) • Bahami (1983) • Barbados (1983) • Belize (1976) • Bolivija (1979) • Čile (1973) • Dominika (2006) • Dominikanska Republika (2000) • Ekvador (1983) • Grenada (1979) • Gvajana (1970) • Gvatemala (1993) • Haiti (2006) • Honduras (1995) • Jamajka (1970) • Kuba (1961) • Kolumbija (1983) • Nikaragva (1979) • Panama (1976) • Peru (1973) • Surinam (1983) • Sveti Kristofor i Nevis (2006) • Sveta Lucija (1983) • Sveti Vincent i Grenadini (2003) • Trinidad i Tobago (1970) • Venezuela (1989)
Azija	Afganistan (1961) • Azerbejdžan (2011) • Bahrein (1973) • Bangladeš (1973) • Brunej (1993) • Butan (1973) • Filipini (1993) • Indija (1961) • Indonezija (1961) • Irak (1961) • Iran (1979) • Istočni Timor (2003) • Jemen (1961) • Jordan (1964) • Kambodža (1961) • Katar (1973) • Kuvajt (1964) • Laos (1964) • Libanon (1961) • Maldivi (1976) • Malezija (1970) • Mjanmar (1961) • Mongolija (1993) • Nepal (1961) • Oman (1973) • Pakistan (1979) • Palestina (1976) • Saudijska Arabija (1961) • Singapur (1970) • Sirija (1964) • Sjeverna Koreja (1976) • Šri Lanka (1961) • Tajland (1993) • Turkmenistan (1995) • Ujedinjeni Arapski Emirati (1970) • Uzbekistan (1993) • Vijetnam (1976)
Evropa	Belorusija (1998)
Oceanija	Fidži (2011) • Papua Nova Gvineja (1993) • Vanuatu (1983)

Bivše članice

Argentina (1973-1991) • Kipar (1961-2004) • Malta (1973-2004) • SFR Jugoslavija¹ (1961-1992) • Ukrajina (2010-2014)

Promatrači

Države	Argentina • Armenija • Bosna i Hercegovina • Brazil • Crna Gora • Hrvatska • Južni Sudan • Kazahstan • Kina • Kirgistan • Kostarika • Meksiko • Paragvaj • Rusija • Salvador • Srbija • Tadžikistan • Ukrajina • Urugvaj • Vatikan
Organizacije	Afrička unija • Afro-azijska organizacija ljudske solidarnosti • Arapska liga • Commonwealth • Front de Libération Nationale Kanak et Socialiste • Hostosijanski nacionalni pokret za nezavisnost • Južni centar • Međunarodni institut za nesvrstane studije • Organizacija islamske konferencije • Svjetsko mirovno vijeće • Ujedinjeni narodi

¹ Uključuje i SR Jugoslaviju

Normativna kontrola	WorldCat identiteti VIAF: 150028558 LCCN: n79060078 ISNI: 0000 0001 2359 1219 GND: 4074641-0 SELIBR: 153665 SUDOC: 026392429 BNF: cb11864860z (podaci) NLA: 35335777 NDL: 00567849 NKC: ge867088 BNE: XX452687