Mars Global Surveyor

Mars Global Surveyor

Umjetnička koncepcija Mars Global Surveyora iznad Marsa
OrganizacijaNASA
Tip misijeOrbiter
Satelit odMarsa
Datum ulaska u orbitu12. 9. 1997.
Datum lansiranja11. 7. 1996.
Raketa nosačDelta II
Masa1030,50 kg
Napajanje980 W (solarne ploče)
Orbitalni elementi
Ekscentricitet orbite.7126
Inklinacija93°
Orbitalni period11,64 h
Apoapsis17.836 km
Periapsis171,4 km
Reference
[1]
Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Marsov globalni geometar ili MGS (engl. Mars Global Surveyor) je bila svemirska letelica lansirana u novembru 1996. koju je za svemirsku agenciju NASA razvila laboratorija za mlaznu propulziju (JPL). Ova misije je označila povratak SAD na Mars nakon 10 godina odsustva. Sonda je završila svoju primarnu misiju u januaru 2001. godine. Tokom treće faze produžene misije, 2. novembra 2006. sonda nije odgovorila na poruke i komande koje su joj poslate. Slab signal primljen je tri dana kasnije koji je ukazivao da se sonda nalazi u sigurnosnom režimu rada. Svi pokušaji da se uspostavi kontakt sa sondom su bili neuspešni. U januaru 2007. NASA je zvanično okončala misiju.

Specifikacije

MGS sonda, proizvedena u pogonu Lokid Martina u Denveru, je kutija pravougaonog oblika sa čije se dve opozitne strane nalaze solarni paneli. U trenutku lansiranja, kada je bila u potpunosti napunjena gorivom, sonda je imala masu od 1,060 kg. Većina mase letelice je skoncentrisana u modulu kutijastog oblika koji se nalazi u centru letelice. Ovaj centralni deo se sastoji od dva takođe pravougaona modula naslagana jedan na drugi, od kojih se jedan naziva modul sa opremom i sadrži elektroniku letelice, naučne instrumente i 1750A glavni računar. Drugi modul se naziva pogonski modul i sadrži rezervoare sa gorivom i raketne motore letelice.

Naučni instrumenti

Pet naučnih instrumenata je ugrađeno na letelicu:[2]

  • Marsova orbitalna kamera ili MOK (engl. Mars Orbiter Camera) kojom upravlja MSSS[3]
  • Marsov orbitalni laserski altimetar ili MOLA (engl. Mars Orbiter Laser Altimeter)
  • Spektrometar toplotne emisije ili TES (engl. Thermal Emission Spectrometer)
  • Magnetometar i reflektometar elektrona ili MAG/ER (engl. Magnetometer and electron reflectometer)
  • Relej signala ili MR (engl. Mars Relay)
Marsova orbitalna kamera - MOK.

Istraživanje marsove orbitalne kamere (MOK) vršeno je pomoću tri instrumenta: kamere uskog vidnog polja koja je snimala crno-bele fotografije visoke rezolucije (tipično 1.5 do 12 metara po pikselu) kao i fotografije crvenog i plavog spektra koristeći široko vidno polje (240 metara po pikselu) i fotografije cele planete (7,4 km po pikselu). MOK je vratila preko 240.000 fotografija koje su prikupljene tokom 4,8 godina, od septembra 1997. do novembra 2006.[4] Jedna fotografija visoke rezolucije koju snimi MOK je široka ili 1,5 ili 3,1 km. Većina fotografija je manja jer se seku tako da se prikazuje samo deo koji je od najvećeg interesa. Dužina fotografija je tipično od 3 do 10 km. Kada se slika fotografija visoke rezolucije slika se i fotografija konteksta. Ona prikazuje otisak slike visoke rezolucije i tipično pokriva oblast od 115 km2 sa rezolucijom od 240 metara po pikselu.

Antena za relej signala korišćena je za komunikaciju rovera za istraživanje Marsa sa kontrolom misije. Za to je korišćen bafer MOK-a veličine 12 MB. Ukupno, više od 7,6 terabajta podataka je poslato ka Zemlji na ovaj način.[5]

Lansiranje i ulazak u orbitu

Aerokočenje

Otkrića

Analizom stotina fotografija visoke rezolucije, koje je sonda prikupila, tim naučnika je utvrdio da atmosferski uslovi i vetar oblikuju površinu planete, stvarajući peščane dine koje su veoma slične onima koje se formiraju u pustinjama na Zemlji.

Neka od otkrića primarne misije (1996-2001.g.) su:

  • Otkriveno je da planeta ima slojevitu koru do dubine od 10 km ili više. Da bi se formirali ovakvi slojevi, velika količina materijala je morala da bude nataložena ili naneta atmosferskim uslovima.
  • Slojevi materijala unutar kratera Skjapareli.
    Slojevi materijala unutar kratera Skjapareli.
  • Slojevi u Monumentalnoj dolini. Oni su nastali , jednim delom, taloženjem materijala pomoću vode. Pošto su slični slojevi nađeni na površini Marsa, voda je najlogičniji „krivac“ za nastajanje ovih slojeva.
    Slojevi u Monumentalnoj dolini. Oni su nastali , jednim delom, taloženjem materijala pomoću vode. Pošto su slični slojevi nađeni na površini Marsa, voda je najlogičniji „krivac“ za nastajanje ovih slojeva.
  • Naslage unutar starog kratera u Arabiji, ovi slojevi su možda nastali vulkanskom aktivnošću, uticajem vetra ili vode. Levo su prikazani krateri u podnožju.
    Naslage unutar starog kratera u Arabiji, ovi slojevi su možda nastali vulkanskom aktivnošću, uticajem vetra ili vode. Levo su prikazani krateri u podnožju.
  • Naslage i slojevi na površini Marsa.
    Naslage i slojevi na površini Marsa.
  • Severna polulopta je verovatno prepuna kratera, poput južne, alu su oni većinom zatrpani.
  • Mnoge odlike tla, poput kratera, su zatrpane slojem materijala a zatim ponovo otkrivene.
  • Krater koji je zatrpan u dalekoj prošlosti je ponovo otkriven erozijom zemljišta.
    Krater koji je zatrpan u dalekoj prošlosti je ponovo otkriven erozijom zemljišta.
  • Tokovi lave koji su nekada bili prekriveni a sada se polako otkrivaju.
    Tokovi lave koji su nekada bili prekriveni a sada se polako otkrivaju.
  • Krater koji je zatrpan u dalekoj prošlosti, ponovo otkriven erozijom zemljišta.
    Krater koji je zatrpan u dalekoj prošlosti, ponovo otkriven erozijom zemljišta.
  • Severna polulopta se čini glatkom, ali je u stvari prekrivena zatrpanim kraterima.
    Severna polulopta se čini glatkom, ali je u stvari prekrivena zatrpanim kraterima.
  • Otkrivene su stotine useka koji su nastali delovanjem tekuće vode, mogće u bliskoj prošlosti.[6][7][8]
  • Grupa jaruga na severnom zidu kratera koji se nalazi zapadno od kratera Njutn.
    Grupa jaruga na severnom zidu kratera koji se nalazi zapadno od kratera Njutn.
  • Useci unutar kratera koji se nalazi blizu većeg kratera Kepler, ukazuju na moguće delovanje glečera.
    Useci unutar kratera koji se nalazi blizu većeg kratera Kepler, ukazuju na moguće delovanje glečera.
  • Useci unutar Kajzer kratera. Useci se obično nalaze na samo jednoj strani kratera.
    Useci unutar Kajzer kratera. Useci se obično nalaze na samo jednoj strani kratera.
  • Fotografija u boji useka.
    Fotografija u boji useka.

Gubitak kontakta

Tok misije

Galerija

  • Slika površine Marsa objavljena 16. oktobra 2000.
    Slika površine Marsa objavljena 16. oktobra 2000.
  • Površina Marsa.
    Površina Marsa.
  • Površina Marsa.
    Površina Marsa.
  • Površina Marsa slikana 10. avgusta 1999.
    Površina Marsa slikana 10. avgusta 1999.
  • Površina Marsa slikana 10. avgusta 1999.
    Površina Marsa slikana 10. avgusta 1999.
  • Mesto sletanja rovera Spirit i tragovi koje je ostavio za sobom.
    Mesto sletanja rovera Spirit i tragovi koje je ostavio za sobom.
  • Letelica Mars ekspres.
    Letelica Mars ekspres.
  • Letelica Mars Odisej.
    Letelica Mars Odisej.
  • Grupa jaruga na severnom zidu kratera koji se nalazi zapadno od kratera Njutn.
    Grupa jaruga na severnom zidu kratera koji se nalazi zapadno od kratera Njutn.
  • Naslage unutar starog kratera u Arabiji, ovi slojevi su možda nastali vulkanskom aktivnošću, uticajem vetra ili vode. Levo su prikazani krateri u podnožju.
    Naslage unutar starog kratera u Arabiji, ovi slojevi su možda nastali vulkanskom aktivnošću, uticajem vetra ili vode. Levo su prikazani krateri u podnožju.
  • Slojevi materijala na zidovima kanjona.
    Slojevi materijala na zidovima kanjona.
  • Teren na području Helas. Poreklo ovakvog tipa terena je još uvek nepoznato.
    Teren na području Helas. Poreklo ovakvog tipa terena je još uvek nepoznato.
  • Tokovi lave. Na ovoj slici lava je tekla ka gornjoj desnoj strani.
    Tokovi lave. Na ovoj slici lava je tekla ka gornjoj desnoj strani.
  • Svetliji teren predstavlja sloj tla ispod površine koji je izbačen udarom.
    Svetliji teren predstavlja sloj tla ispod površine koji je izbačen udarom.
  • Na ovoj fotografiji MGS-a prikazano je mesto sletanja rovera Oportjuniti.
    Na ovoj fotografiji MGS-a prikazano je mesto sletanja rovera Oportjuniti.
  • „Izvrnuti“ kanali. Veruje da su ovi kanali postali izdignuti nakon što se grub materijal nataložio i stvrdnuo.
    „Izvrnuti“ kanali. Veruje da su ovi kanali postali izdignuti nakon što se grub materijal nataložio i stvrdnuo.
  • Na ovoj slici je delta pokraj velikog jezera. Ovaj predeo je od velikog interesa za geologe jer možda sadrži dokaze od životu na Marsu.
    Na ovoj slici je delta pokraj velikog jezera. Ovaj predeo je od velikog interesa za geologe jer možda sadrži dokaze od životu na Marsu.
  • Planina Pavonis Mons na Marsu.
    Planina Pavonis Mons na Marsu.

Vidi još

Reference

  1. ↑ „"Mars Global Surveyor"” (Engleski).  solarviews.com (21. veljače 2011.)
  2. ↑ „Overview of the Mars Global Surveyor mission”. Arhivirano iz originala na datum 2007-06-15. Pristupljeno 3. 3. 2012. 
  3. ↑ „Design and Development of the Mars Observer Camera”. Pristupljeno 3. 3. 2012. 
  4. ↑ „MARS GLOBAL SURVEYOR (MGS) MARS ORBITER CAMERA (MOC)”. Pristupljeno 3. 3. 2012. 
  5. ↑ „An overview of the 1985–2006 Mars Orbiter Camera science investigation”. Pristupljeno 3. 3. 2012. 
  6. ↑ „New Gully Deposit in a Crater in Terra Sirenum”. Pristupljeno 21. 3. 2012. 
  7. ↑ „Changing Mars Gullies Hint at Recent Flowing Water”. Pristupljeno 21. 3. 2012. 
  8. ↑ „Evidence for Recent Liquid Water on Mars”. Pristupljeno 21. 3. 2012. 

Spoljašnje veze

Portal Astronomija
Mars Global Surveyor na Wikimedijinoj ostavi
  • http://mars.jpl.nasa.gov/mgs/
  • p
  • r
  • u
Istraživanje Marsa letjelicama
Preleti
Dawn • Mariner 3 • Mariner 4 • Mariner 6 • Mariner 7 • Mars 1 • Mars 1M No.1 • Mars 1M No.2 • Mars 2MV-4 No.1 • Mars 4 • Mars 6 • Mars 7 • Nozomi • Rosetta • Zond 2 • Zond 3
Mars
NASA Mars Rover
Orbiteri
Phobos-Grunt / Yinghuo-1 • Kosmos 419 • Mariner 8 • Mariner 9 • Mars 2 • Mars 2M No.521 • Mars 2M No.522 • Mars 3 • Mars 4 • Mars 5 • Mars 96 • Mars Climate Orbiter • Mars Global Surveyor • Mars Observer • Phobos 1 • Phobos 2 • Viking 1 • Viking 2 • Mars Express • Mars Reconnaissance Orbiter • 2001 Mars Odyssey • Mars Orbiter Mission (na putu) • MAVEN (na putu)
Sletači
Beagle 2 • Mars 2 • Mars 2MV-3 No.1 • Mars 3 • Mars 6 • Mars 7 • Mars 96 • Mars Pathfinder • Mars Polar Lander / Deep Space 2 • Phoenix • Viking 1 • Viking 2
Roveri
Prop-M • Spirit • Spirit • Curiosity • Opportunity
Planirane misije
InSight (2016.) • ExoMars (2016./18.) • Mars One (od 2016.) • Inspiration Mars (2018.) • Mars 2020 rover (2020.)
Predložene misije
BOLD • Kineska misija • Icebreaker Life • Mars Geyser Hopper • Mars-Grunt • Mars Sample Return • MELOS • MetNet • Northern Light • Red Dragon • SCIM • Sky-Sailor
Otkazane misije
ARES • Astrobiology Field Laboratory • Beagle 3 • Mars 4NM • Mars 5NM • Mars 5M (Mars-79) • Mars-Aster • Mars Astrobiology Explorer-Cacher • Mars Surveyor Lander • Mars Telecommunications Orbiter • NetLander • Vesta • Voyager
Povezano
Istraživanje Marsa • Kolonizacija Marsa
Masno označava aktivne, a kurziv neuspješne misije.