Martin Luther King, Jr.

Martin Luther King, Jr.
King 1964.
RođenjeMichael King, Jr.
(1929-01-15)15. 1. 1929.
Atlanta, Georgia, SAD
Smrt4. 4. 1968. (dob: 39)
Memphis, Tennessee, SAD
Nacionalnostamerička
Alma materMorehouse College (B.A.)
Crozer Theological Seminary (B.D.)
Boston University (Ph.D.)
Vjeroispovijestbaptist (Progresivna nacionalna baptistička konvencija)
Suprug/aCoretta Scott King (1953–1968)
DjecaYolanda Denise-King (1955–2007)
Martin Luther King III (* 1957)
Dexter Scott King (* 1961)
Bernice Albertine King (* 1963)
RoditeljiMartin Luther King, Sr.
Alberta Williams King
NagradeNobelova nagrada za mir (1964), Predsjednička medalja slobode (1977, posthumno), Kongresna zlatna medalja (2004, posthumno)
Potpis

Martin Luther King Jr. (15.1. 1929. - 4.4. 1968.) je američki baptistički svećenik, mnogo poznatiji kao vođa pokreta za građanska prava američkih crnaca.

Godine 1957. je osnovao Konferenciju južnjačkog kršćanskog vodstva (Southern Christian Leadership Conference, SCLC), organizaciju koja će postati srž pokreta za ukidanje segregacije bijelog i crnog stanovništva u južnim državama SAD. Pokret se pri tome koristio marševima, demonstracijama, bojkotom i drugim nenasilnim metodama koje su, zahvaljujući brutalnoj reakciji lokalnih vlasti zabilježenom na televiziji, pokretu donijele velike simpatije od američke i svjetske javnosti. King je za svoje zalaganje za nenasilje godine 1964. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Kingov pacifizam je bio razlogom zašto je on, kao jedan od najuticajnijih Amerikanaca svog vremena, prvi progovorio protiv hegemonizma. Njegovi stavovi su s vremenom evoluirali od borbe za zakonsku prema borbi za ekonomsku jednakost između bijelog i crnog stanovništva u SAD, što ga je počelo privlačiti prema uvođenju socijalističkog poretka u SAD kao mogućem rješenju tog problema.

Martin Luther King je pao niz stepenice u rane jutarnje sate na dan svoga ubojstva te je tako isčašio koljeno, stoga nije uspio pobjeći niti se sagnuti kako bi izbjegao atentat. Počinitelj, sitni kriminalac James Earl Ray je priznao zločin i bio osuđen, ali su s vremenom neki novootkriveni detalji i Rayovo povlačenje priznanja dali materijal za razne teorije zavjere koje kao naručitelje ubojstva navode tadašnje američke vlastodršce.

Rođendan Martina Luthera Kinga se od 1977. slavi kao nacionalni praznik u SAD.

Biografija

Rane godine i školovanje

Martin Luter King je rođen kao srednje dete u svešteničkoj porodici. Njegovi roditelji, istoimeni otac Martin Luter King i majka Alberta Vilijams King su imali četrnaestero dece.[1][2][3][4] King je Irsko poreklo po svom pradedi.[5][6]

Martin Luter King je rastao pored crkve i učestvovao u aktivnostima pored crkve. Sa 10 godina je sa crkvenim horom u Atlanti 1939. godine nastupio na premijeri filma „Prohujalo s vihorom“. Još kao dete, razmišljao je o hrišćanstvu i onome što ono propovedaju muslimani. Njegova skeptičnost koju je u početku imao prema mnogim hrišćanskim tvrdnjama se ogleda i u tome što je kao trinaestogodišnjak u Nedeljnoj školi prakticirao nigatriju . Međutim, vremenom je zaključio da Biblija sadrži „mnoge duboke istine od kojih se ne može pobeći“ i odlučio da se upiše na bogosloviju.

Odrastući u Atlanti, King je pohađao srednju školu „Buker T. Vašington“ (engl. Booker T. Washington High School). Preskočivši prvu i četvrtu godinu, prevremeno je upisao Morhaus Koledž (engl. Morehouse College) sa petnaest godina, a da nije formalno ni završio srednju školu. 1948. godine je na Morhausu diplomirao iz sociologije, da bi se odmah upisao na Krozer Teološku Bogosloviju u Česteru, u Pensilvaniji, gde je nakon tri godine diplomirao iz bogoslovlja.

Martin Luter King sa svojom suprugom Koretom Skot King

18. juna 1953. King se oženio Šanikvom Skot u kući njenih roditelja u njenom rodnom gradu Hejbergeru (Heiberger) u Alabami. Njih dvoje su imali četvoro dece - Jolandu, Martina Lutera III, Lamarkusa i Bernisu. Sa 25 godina, 1954., King je postao sveštenik baptističke crkve Dekster avenije u Montgomeriju u Alabami. Nakon toga je započeo svoje doktorske studije iz sistematične teologije na Bostonskom Univerzitetu, da bi 5. juna 1955. doktorirao filozofiju sa disertacijom „Upoređivanje koncepcije Boga u razmišljanjima Paula Tiliča i Henri Nelsona Vimana" ("A Comparison of the Conceptions of God in the Thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman"). Osamdesetih godina dvadesetog veka, između dvadeset i trideset godina nakon njegovog doktoriranja, istraga je utvrdila da su delovi njegove disertacije plagirani i da se King ponašao nepropisno, alu da njegova disertacija i dalje „daje inteligentan doprinos nauci“.

Kasniji život

Marš na Vašington 1963.
Odlomak sa konferencije Martina Lutera Kinga na "Shiphol" aerodromu 15. septembra 1964. godine

King 1955. godine započinje promociju na polju sistematične teologije. Iste godine je predvodio protestne akcije u okviru Bojkota autobusa Montgomerija podstičući ljude da akcije ostanu nenasilne. Sledeće godine biva uhapšen, jer je vozio 130 milja na sat u zoni gde je dozvoljeno voziti 25 milja na sat. Te godine je 30. januara izvršen i bombaški atentat na njegovu svekrvu. Dve godine kasnije, 1958. godine, izašla je njegova prva knjiga „Koračati prema slobodi“ ("Stride Toward Freedom"), u kojoj je on opisao svoja sećanja na drugi svetski rat.

Južnoistočna hrišćanska konferencija o vođstvu

King je 1957. godine nominovan za prvog predsednika Južnoistočne hrišćanske konferencije o vođstvu (Southern Christian Leadership Conference), organizovanu od strane afroamerikanskih sveštenika. Tokom ove godine, za koju su demonstracije bile tipične, King je proputovao 7800 hiljada milja i održao 2008 govora.

Uticaj Mahatme Gandija

King je posetio Indiju 1959. godine. Njegovo divljenje Mahatma Gandiju dovelo je do toga da je on njegove metode uspešno primenio u borbi Pokreta za građansku ravnopravnost. I narednih godina je radio na borbi za građanska prava. 1962. godine se susreo sa predsednikom Džonom F. Kenedijem, a 1963. je vodio proteste protiv rasne podele u košarkaškoj NBA ligi i drugih načina diskriminacije. U aprilu 1963. godine je bio uhapšen, nakon što je, uprkos sudskoj zabrani, učestvovao u demonstracijama. U zatvoru je napisao poznato „Pismo iz Birmingam zatvora“ ("Letter From Birmingham Jail"), koje je postalo klasični dokument pokreta za građanska prava.

Marš na Vašington

Takozvani Marš na Vašington je održan 28. avgusta 1963. na Linkoln Memorijalu, kada se okupilo 250 hiljada ljudi ispred kojih je King održao poznati govor „Ja imam san“ ("I have a dream"). 1963. godine King biva proglašen „Crncem godine“ od strane Tajm Magazina (Time Magazin).

Nobelova nagrada

Pod imenom „Zašto ne možemo da čekamo“ ("Why We Can't Wait") King je 1964. godine objavio svoju drugu knjigu, da bi iste godine posetio predsednika zapadnog Berlina, Vilija Branta, kao i Papu Pavla VI 10. decembra 1964., sa svojih trideset pet godina, postaje najmlađi nosilac Nobelove nagrade svih vremena.

Marš od Selme do Montgomerija

King se sledeće godine uspešno registrovao kao učesnik na izborima u Selmi, u Alabami. Međutim, u februaru King ponovo dospeva u zatvor, nakon što je demonstrirao protiv diskriminacije crnaca pri registrovanju na učešće u izborima. Uspeo je da se susretne sa predsednkom Lindonom B. Džonsonom i drugim važnim ličnostima i s njima razgovara i o izbornom pravu za crnce. Zajedno sa 30.200 ljudi King je učestvovao je u maršu od Toronta do Montgomerija.

Atentat i kraj života

Martin Luter King je ubijen u Tenesiju, u Memfisu, 4. aprila 1968. godine, nakon što je na njega Džejms Erl Rej izvršio atentat. Kingov rođendan se prvi put slavi kao nacionalni praznik 20. januara 1968. godine.

Ideje, uticaji, i politički stavovi

Religija

King je postao pastor baptističke crkve Dexter Avenue u Montgomeriju u Alabami, u svojoj dvadeset petoj godina, 1954. godine.[7] Kao hrišćanskom svešteniku, njegov glavni uticaj je bio Isus i hrišćanska jevanđelja, koja je gotovo uvijek citirao u svojim verskim skupovima, crkvenim govorima, i javnim raspravama. Kingova vera je bila snažno utemeljena na Isusovim zapovestima: voli bližnjega svoga kao samog sebe, voli Boga iznad svega, i voli svoje neprijatelje, moli za njih i blagoslovi ih. Njegov nenasilni pristup je takođe bio baziran na izreci okreni drugi obraz iz Besede o gori, i Isusovom učenju o stavljanju mača nazad na njegovo mesto (Matthew 26:52).[8] U svom čuvenom pismu iz Birmighamskog zatvora, King je pozvao na akciju u skladu sa onim što on opisuje kao Isusova „ekstremističa“ ljubav, i takođe je citirao brojne druge hrišćanske pacifističke autore, što je bilo veoma neuobičajeno za njega. U drugoj propovedi, on je izjavio:

Pre nego što sam bio vođa za građanskih prava, bio sam propovednik Evanđelja. To je bio moj prvi poziv i dalje ostaje moje najveće predanje. Znate, zapravo sve šta ja radim u građanskim pravima, ja radim jer smatram da je to deo moje nadležnosti. Nemam drugih ambicija u životu nego da postignem izvrsnost u hrišćanskom sveštenstvu. Ne planiram da se kandijujem za bilo koju političku funkciju. Ne planiram da radim ništa drugo, nego da i dalje budem sveštenik. A ono što ja radim u ovoj borbi, kao i mnogi drugi, proizilazi iz mog osećaja da se sveštenik mora brinuti o celokupnom čoveku.

– King, 1967[9][10]

U svom govoru "Bio sam na planinskom vrhu", on je izjavio da on samo želi da sledi Božju volju.

Nenasilje

King u maršu građanskih prava na Vašington, D.C.

Veteran Afričko-Američkih građanskih prava, aktivista Bayard Rustin je bio Kingov prvi regularni savetnik po pitanju nenasilja.[11] Kingovi savetnici su takođe bili beli aktivisti Harris Wofford i Glenn Smiley.[12] Rustin i Smiley potiču iz hrišćanske pacifističke tradicije, a Wofford i Rustin su studirali Gandijeva učenja. Rustin je primenio nenasilje u kampanji putovanja pomirenja tokom 1940-tih,[13] a Wofford je promovisao gandizam kod južnih crnaca od ranih 1950-tih.[12] King je inicijalnom malo znao o Gandiju i retko je koristio termin „nenasilje“ tokom svojih ranih godina aktivizma početkom 1950-tih. King je inicijalno verovao u i upražnjavao samoodbranu, čak je dobavio oružje u svoje domaćinstvo kao sredstvo odbrane od mogućih napadača. Pacifisti su savetovali Kinga ukazujući mu na alternative nenasilnog otpora, tvrdeći da bi to bilo bolje sredstvo da ostvari svoje ciljeve građanskih prava nego samoodbrana.[14][15]

U razdoblju nakon bojkota, King je napisao Koračanje prema slobodi, koje sadrži poglavlje Hodočašće u nenasilje.[16] King je izložio njegovo razumevanje nenasilja, koji nastoji da osvoji protivnika u prijateljstvo, umesto da ga ponizi ili pobedi. Poglavlje proizilazi iz uticaja Voforda, i smernica koje su Rustin i Stanley Levison pružili, kao i njihovog neposredonog doprinosa tekstu.[17]

Inspirisan uspehom Ganfijevog nenasilnog aktivizma, King je „dugo vremena ... želeo da ode na putovanje po Indiji“.[18] Uz pomoć Harisa Voforda, Američkog odbora prijateljskih usluga, i drugih pobornika, on je bio u mogućnosti da finansira putovanje aprila 1959.[19][20] Put u Indiju je uticao na Kinga, produbljujući njegovo razumevanje nenasilnog otpora i njegovu posvećenost Amerikoj borbi za građanska prava. U radio obraćanju napraljenom tokom njegove zadnje večeri u Indiji, King je izjavio, „Od kada sam u Indiji, ja sam uvereniji nego ikad ranije da je metoda nenasilnog otpora najpotentnije oružje dostupno potlačenim ljudima u njihovoj borbi za pravdu i ljudsko dostojanstvo“.

Imam san

Glavni članak: I Have a Dream

Najpoznatiji govor Martina Lutera Kinga, održan 28. avgusta 1963. godine, u okviru tzv. Marša na Vašington za poslove i slobodu, koji predstavlja jedno od najvećih okupljanja ljudi u američkoj istoriji.

... Moj san je da na crvenkastim proplancima Džordžije, jednog dana za stolom bratski sede sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika. Moj san je da Misisipi, država koja gori od nepravde, jednog dana postane oaza slobode i pravde. Moj san je da moje četvoro dece (Jolanda, Bani, Dekster Skot, Martin III) jednog dana žive u zemlji gde će ljudi o njima suditi ne na osnovu boje kože, već na osnovu njihovog karaktera ... Istinu po kojoj smo svi stvoreni jednaki, ne treba dokazivati. ... Imam još jedan san. On je duboko ukorenjen u američkom snu. Sanjam da će ova nacija jednoga dana ustati kako bi uživala u snazi svojih članova. Imam san ...

Dela

  • A comparison of the conceptions of God in the thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman. Dissertation, 1955
  • Stride Toward Freedom: The Montgomery Story. 1957 (deutsch: „Schritte zur Freiheit: Die Montgomery Story“). Englischer Reprint (Taschenbuch) 2010, Beacon Press, ISBN 978-0807000694
  • The Trumpet of Conscience (1967). Deutsche Übersetzung: Aufruf zum zivilen Ungehorsam. Econ, 1. Aufl. 1969 (1993, ISBN 3-612-26036-7)
  • Aufruf zum zivilen Ungehorsam. Econ-Verlag, Düsseldorf 1993, ISBN 3-612-26036-7
  • Freiheit. Von der Praxis des gewaltlosen Widerstandes. Brockhaus, Wuppertal 1982, ISBN 3-417-20332-5
  • Frieden ist kein Geschenk. Von der Kraft der Gewaltlosigkeit. Herder, Wien 1984, ISBN 3-210-24776-5
  • Ich habe einen Traum. Texte und Reden. Kiefel Verlag, Gütersloh 1996, ISBN 3-7811-5777-6
  • Ich habe einen Traum. Patmos-Verlag, Düsseldorf 2003, ISBN 3-491-45025-X
  • Mein Traum vom Ende des Hassens. Texte für Heute. Herder, Freiburg/B. 1994, ISBN 3-451-04318-1
  • Schöpferischer Widerstand. Mohn, Gütersloh 1985, ISBN 3-579-00576-6
  • Testament der Hoffnung. Letzte Reden, Aufsätze und Predigten. Mohn, Gütersloh 1989, ISBN 3-579-05079-6
  • Ein Traum lebt weiter. Mohn, Gütersloh 1986, ISBN 3-451-08285-3
  • Wohin führt unser Weg. Chaos oder Gemeinschaft. Fischer, Frankfurt/M. 1969

Filmografija

  • Dann war mein Leben nicht umsonst – Martin Luther King Dokumentation, 1970, 135 Min., Regie: Sidney Lumet und Joseph L. Mankiewicz
  • Martin Luther King – Mord auf Staatsbefehl. Dokumentation, 2004, 52 Min., Buch und Regie: Claus Bredenbrock und Pagonis Pagonakis, Produktion: ARTE, ZDF, Erstsendung: 27. Oktober 2004, Inhaltsangabe Arhivirano 2011-12-12 na Wayback Machine-u von arte
  • Dr. King, Bürgerrechtler. 1. Teil: „I Have a Dream“, (OT: American Experience. Citizen King), Dokumentation, USA, 2004, 55 Min., Buch und Regie: Noland Walker, Orlando Bagwell, Produktion: Roja Productions Inc. für Public Broadcasting Service, Inhaltsangabe Arhivirano 2011-05-20 na Wayback Machine-u von arte, Original-Filmwebsite von Public Broadcasting Service
  • Dr. King, Bürgerrechtler. 2. Teil: „I Have Seen the Promised Land“, Dokumentation, USA, 2004, 58 Min., Buch und Regie: Noland Walker, Orlando Bagwell, Inhaltsangabe Arhivirano 2011-05-20 na Wayback Machine-u von arte
(Der Dokumentarfilm zeichnet das politische Porträt Martin Luther Kings von 1963 bis zu seiner Ermordung 1968.)
  • Das Rassismusdrama Boykott aus dem Jahr 2001 greift die Geschehnisse um Rosa Parks, Martin Luther King und den Montgomery Bus Boycott auf.
  • Selma aus dem Jahr 2014 behandelt Kings Rolle während der Selma-nach-Montgomery-Märsche.

Reference

  1. ↑ Ogletree, Charles J. (2004). All Deliberate Speed: Reflections on the First Half Century of Brown v. Board of Education. W W Norton & Co. str. 138. ISBN 0-393-05897-2. 
  2. ↑ „Upbringing & Studies”. The King Center. Arhivirano iz originala na datum 2013-01-09. Pristupljeno September 2, 2012. 
  3. ↑ Mohn, Tanya (January 12, 2012). „Martin Luther King Jr.: The German Connection and How He Got His Name”. Forbes.com. Pristupljeno January 16, 2012. 
  4. ↑ „Martin Luther King Jr. name change”. German-way.com. Pristupljeno July 9, 2013. 
  5. ↑ „King, James Albert”. Arhivirano iz originala na datum 2014-12-17. Pristupljeno 2015-04-27. 
  6. ↑ Nsenga, Burton. „AfricanAncestry.com Reveals Roots of MLK and Marcus Garvey”. Arhivirano iz originala na datum 2016-01-24. Pristupljeno 2015-04-27. 
  7. ↑ Fuller, Linda K. (2004). National Days, National Ways: Historical, Political, And Religious Celebrations around the World. Greenwood Publishing. str. 314. ISBN 0-275-97270-4. 
  8. ↑ „Martin Luther King Jr., Justice Without Violence- April 3, 1957”. Mlk-kpp01.stanford.edu. Arhivirano iz originala na datum 2015-03-19. Pristupljeno July 9, 2013. 
  9. ↑ The Martin Luther King Jr. Research and Education Institute. Why Jesus Called A Man A Fool Arhivirano 2015-04-21 na Wayback Machine-u. Delivered at Mount Pisgah Missionary Baptist Church, Chicago, Illinois, on 27 August 1967.
  10. ↑ The Huffington Post. 2013. 'A Gift Of Love': Martin Luther King's Sermons From Strength To Love (EXCERPT).
  11. ↑ Farrell, James J. (1997). The Spirit of the Sixties: Making Postwar Radicalism. Routledge. str. 90. ISBN 0-415-91385-3. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „"Wofford, Harris Llewellyn" King Encyclopedia”. Arhivirano iz originala na datum 2015-03-17. Pristupljeno 2015-04-27. 
  13. ↑ Kahlenberg, Richard D. (1997). „Book Review: Bayard Rustin: Troubles I've Seen”. Washington Monthly. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-08. Pristupljeno June 12, 2008. 
  14. ↑ Enger, Mark and Paul. „When Martin Luther King Jr. gave up his guns”. 
  15. ↑ Bennett, Scott H. (2003). Radical Pacifism: The War Resisters League and Gandhian Nonviolence in America, 1915–1963. Syracuse University Press. str. 217. ISBN 0-8156-3003-4. 
  16. ↑ „Pilgrimage to Nonviolence”. Arhivirano iz originala na datum 2015-05-14. Pristupljeno 2015-04-27. 
  17. ↑ „"Stride Toward Freedom" King Encyclopedia”. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-18. Pristupljeno 2015-04-27. 
  18. ↑ King Jr., Martin Luther; Clayborne Carson; et al (2005). The Papers of Martin Luther King, Jr., Volume V: Threshold of a New Decade, January 1959 – December 1960. University of California Press. str. 231. ISBN 0-520-24239-4. Arhivirano iz originala na datum 2013-06-15. Pristupljeno 2015-04-27. 
  19. ↑ „"India Trip (1959)" King Encyclopedia”. Arhivirano iz originala na datum 2015-05-18. Pristupljeno 2015-04-27. 
  20. ↑ King 1992: str. 13 sfn error: no target: CITEREFKing1992 (help)

Literatura

  • Abernathy, Ralph (1989). And the Walls Came Tumbling Down: An Autobiography. Harper & Row. ISBN 0-06-016192-2. 
  • Branch, Taylor (2006). At Canaan's Edge: America In the King Years, 1965–1968. Simon & Schuster. ISBN 0-684-85712-X. 
  • Cohen, Adam Seth; Taylor, Elizabeth (2000). Pharaoh: Mayor Richard J. Daley: His Battle for Chicago and the Nation. Back Bay. ISBN 0-316-83489-0. 
  • Frady, Marshall (2002). Martin Luther King Jr.: A Life. Penguin. ISBN 978-0-14-303648-7. 
  • Garrow, David J. (1981). The FBI and Martin Luther King, Jr. Penguin Books. ISBN 0-14-006486-9. 
  • Garrow, David. Bearing the Cross: Martin Luther King, Jr., and the Southern Christian Leadership Conference (1989). Pulitzer Prize. ISBN 978-0-06-056692-0
  • "James L. Bevel, The Strategist of the 1960s Civil Rights Movement", a 1984 paper by Randy Kryn, published with a 1988 addendum by Kryn in Prof. David Garrow's We Shall Overcome, Volume II (Carlson Publishing Company, 1989).
  • Glisson, Susan M. (2006). The Human Tradition in the Civil Rights Movement. Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-4409-5. 
  • Herst, Burton (2007). Bobby and J. Edger. Carroll & Graf. ISBN 0-7867-1982-6. 
  • Jackson, Thomas F. (2006). From Civil Rights to Human Rights: Martin Luther King, Jr., and the Struggle for Economic Justice. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3969-0. 
  • King Jr., Martin Luther (1998). Carson, Clayborne. ur. Autobiography. Warner Books. str. 6. ISBN 0-446-52412-3. 
  • King Jr., Martin Luther; Carson, Clayborne; Holloran, Peter; Luker, Ralph; Russell, Penny A. (1992). The papers of Martin Luther King, Jr. University of California Press. ISBN 0-520-07950-7. 
  • Kotz, Nick (2005). Judgment Days: Lyndon Baines Johnson, Martin Luther King, Jr., and the Laws that Changed America. Houghton Mifflin Books. ISBN 0-618-08825-3. 
  • Lawson, Steven F.; Payne, Charles M.; Patterson, James T. (2006). Debating the Civil Rights Movement, 1945–1968. Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-5109-1. 
  • Robbins, Mary Susannah (2007). Against the Vietnam War: Writings by Activists. Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-5914-9. 
  • Washington, James M. (1991). A Testament of Hope: The Essential Writings and Speeches of Martin Luther King, Jr. HarperCollins. ISBN 0-06-064691-8. 
  • Ayton, Mel (2005). A Racial Crime: James Earl Ray And The Murder Of Martin Luther King Jr. Archebooks Publishing. ISBN 1-59507-075-3. 
  • Branch, Taylor (1988). Parting the Waters: America in the King Years, 1954–1963. Simon & Schuster. ISBN 0-671-46097-8. 
  • Branch, Taylor (1998). Pillar of Fire: America in the King Years, 1963–1965. Simon & Schuster. ISBN 0-684-80819-6. 
  • King, Coretta Scott (1993) [1969]. My Life with Martin Luther King, Jr. Henry Holth & Co. ISBN 0-8050-2445-X. 
  • King Jr., Martin Luther (2015). Cornel West. ur. The Radical King. Beacon Press. ISBN 0807012823. 
  • Kirk, John A., ed. Martin Luther King Jr. and the Civil Rights Movement: Controversies and Debates (2007). pp. 224
  • Schulke, Flip; McPhee, Penelope. King Remembered, Foreword by Jesse Jackson (1986). ISBN 978-1-4039-9654-1
  • Waldschmidt-Nelson, Britta. Dreams and Nightmares: Martin Luther King Jr. Malcolm X, and the Struggle for Black Equality. Gainesville, FL: University Press of Florida, 2012. ISBN 0-8130-3723-9.
  • Hans-Eckehard Bahr: Martin Luther King. Für ein anderes Amerika. Aufbau, Berlin 2004, ISBN 3-7466-8123-5.
  • Clayborne Carson (Hrsg.): The Autobiography of Martin Luther King, Jr. Abacus, London 2000.
  • Richard Deats: Martin Luther King. Traum und Tat. Ein Lebensbild. Neue Stadt, München 2008, ISBN 978-3-87996-763-6.
  • Tobias Dietrich: Martin Luther King. Fink, Paderborn 2008 (UTB 3023).
  • David Garrow: The FBI and Martin Luther King, jr. Penguin, New York 1981, ISBN 0-14-006486-9.
  • Frederik Hetmann: Martin Luther King. Maier, Ravensburg 1993, ISBN 3-473-54099-4. (Jugendbuch)
  • Martin Luther King sen.: Aufbruch in eine bessere Welt. Die Geschichte der Familie King. Union, Berlin 1984
  • Coretta Scott King: Mein Leben mit Martin Luther King. Mohn, Gütersloh 1985, ISBN 3-579-03643-2.
  • Rolf Italiaander: Martin Luther King. Colloquium, Berlin 1986, ISBN 3-7678-0674-6.
  • Stanislaw N. Kondraschow: Martin Luther King. Leben und Kampf eines amerikanischen Negerführers. Deutscher Verlag der Wissenschaften, Berlin 1973.
  • Stephen B. Oates: Martin Luther King, Kämpfer für Gewaltlosigkeit. Heyne, München 1986, ISBN 3-453-55140-0.
  • William F. Pepper: Die Hinrichtung des Martin Luther King. Wie die amerikanische Staatsgewalt ihre Gegner zum Schweigen brachte. Diederichs, Kreuzlingen 2003, ISBN 3-7205-2405-1.
  • Gerd Presler: Martin Luther King jr. Mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek 2005, ISBN 3-499-50333-6.
  • Valerie Schloredt, Pam Brown: Martin Luther King. Amerikas großer gewaltloser Führer, der im Kampf um die Rechte der Schwarzen ermordet wurde. 2. Auflage. Arena, Würzburg 1990, ISBN 3-401-04278-5. (Jugendbuch)
  • Hans Jürgen Schultz: „Ich habe versucht, zu lieben.“ Porträts. Von Menschen, die Frieden dachten und Frieden machten: Martin Luther King, Dietrich Bonhoeffer, Reinhold Schneider, Albert Schweitzer. Quell, Stuttgart 1988, ISBN 3-7918-2020-6. (Erstausg. Partisanen der Humanität.)

Vanjske veze

U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Martin Luther King
  • Biografija Martina Lutera Kinga Arhivirano 2008-04-04 na Wayback Machine-u
  • Prevod skraćene verzije čuvenog govora „Imam san“ („I have a dream“) Arhivirano 2008-02-10 na Wayback Machine-u
  • The King Center
  • "Martin Luther King, Jr. Collection", Morehouse College, RWWL
  • The Martin Luther King, Jr. Papers Project
  • FBI file on Martin Luther King Jr.
  • FBI letter sent MLK to convince him to kill himself Vox, 2015.
  • Martin Luther King Jr.'s Nobel Peace Prize Arhivirano 2014-05-24 na Wayback Machine-u, Civil Rights Digital Library
  • Djela čiji je autor Martin Luther King, Jr. na Projektu Gutenberg
  • Westminster Abbey: Martin Luther King Jr.
  • Audio from April 1961 King, "The Church on the Frontier of Racial Tensions", speech at Southern Seminary
  • "Martin Luther King Jr. Historic Speeches and Interviews"
  • The New Negro, King interviewed by J. Waites Waring
  • "Interview with Dr. Kenneth Clark", PBS
  • "Beyond Vietnam" speech text and audio
  • King Institute Encyclopedia multimedia Arhivirano 2010-04-07 na Wayback Machine-u
  • "Why I Am Opposed to the War in Vietnam" Arhivirano 2017-10-19 na Wayback Machine-u, sermon at the Ebenezer Baptist Church on April 30, 1967 (audio of speech with video 23:31)
  • "Walk to Freedom", Detroit, June 23, 1963. Walter P. Reuther Library of Labor and Urban Affairs. Wayne State University.
  • Chiastic outline of Martin Luther King, Junior's "I Have a Dream" speech Arhivirano 2020-07-01 na Wayback Machine-u
  • p
  • r
  • u
1901. – 1925.

1901. Henry Dunant i Frédéric Passy  • 1902. Élie Ducommun i Charles Albert Gobat  • 1903. Randal Cremer  • 1904. Institut de Droit International  • 1905. Bertha von Suttner  • 1906. Theodore Roosevelt  • 1907. Ernesto Teodoro Moneta i Louis Renault  • 1908. Klas Pontus Arnoldson i Fredrik Bajer  • 1909. Auguste Marie François Beernaert i Paul-Henri-Benjamin d'Estournelles de Constant  • 1910. IPB  • 1911. Tobias Michael Carel Asser i Alfred Hermann Fried  • 1912. Elihu Root  • 1913. Henri La Fontaine  • 1917. Crveni križ  • 1919. Woodrow Wilson  • 1920. Léon Bourgeois  • 1921. Hjalmar Branting i Christian Lous Lange  • 1922. Fridtjof Nansen  • 1925. Austen Chamberlain i Charles G. Dawes

1926. – 1950.

1926. Aristide Briand i Gustav Stresemann  • 1927. Ferdinand Buisson i Ludwig Quidde  • 1929. Frank B. Kellogg  • 1930. Nathan Söderblom  • 1931. Jane Addams i Nicholas Murray Butler  • 1933. Norman Angell  • 1934. Arthur Henderson  • 1935. Carl von Ossietzky  • 1936. Carlos Saavedra Lamas  • 1937. Robert Cecil  • 1938. NIOR  • 1944. Crveni križ  • 1945. Cordell Hull  • 1946. Emily Greene Balch i John Mott  • 1947. Kvekeri i AFSC  • 1949. John Boyd Orr  • 1950. Ralph Bunche

1951. – 1975.

1951. Léon Jouhaux  • 1952. Albert Schweitzer  • 1953. George Marshall  • 1954. UNHCR  • 1957. Lester B. Pearson  • 1958. Dominique Pire  • 1959. Philip Noel-Baker  • 1960. Albert Lutuli  • 1961. Dag Hammarskjöld  • 1962. Linus Pauling  • 1963. Crveni križ  • 1964. Martin Luther King  • 1965. UNICEF  • 1968. René Cassin  • 1969. ILO  • 1970. Norman Borlaug  • 1971. Willy Brandt  • 1973. Henry Kissinger i Lê Đức Thọ  • 1974. Seán MacBride i Eisaku Satō  • 1975. Andrej Saharov

1976. – 2000.

1976. Betty Williams i Mairead Maguire  • 1977. Amnesty International  • 1978. Anwar Sadat i Menachem Begin  • 1979. Majka Tereza  • 1980. Adolfo Pérez Esquivel  • 1981. UNHCR  • 1982. Alva Myrdal i Alfonso García Robles  • 1983. Lech Wałęsa  • 1984. Desmond Tutu  • 1985. IPPNW  • 1986. Elie Wiesel  • 1987. Óscar Arias  • 1988. Mirovne snage UN-a  • 1989. Dalaj Lama  • 1990. Mihail Gorbačov  • 1991. Aung San Suu Kyi  • 1992. Rigoberta Menchú  • 1993. Nelson Mandela i F. W. de Klerk  • 1994. Jaser Arafat, Šimon Peres i Jichak Rabin  • 1995. Udruga Pugwash i Rotblat  • 1996. Carlos Filipe Ximenes Belo i José Ramos-Horta  • 1997. ICBL i Jody Williams  • 1998. John Hume i David Trimble  • 1999. Médecins Sans Frontières  • 2000. Kim Dae-jung

2001. – 2024.

2001. Ujedinjene nacije i Kofi Annan  • 2002. Jimmy Carter  • 2003. Širin Ebadi  • 2004. Wangari Maathai  • 2005. IAEA i Mohamed ElBaradei  • 2006. Muhammad Yunus i Grameen banka  • 2007. Al Gore i IPCC  • 2008. Martti Ahtisaari  • 2009. Barack Obama  • 2010. Liu Xiaobo  • 2011. Ellen Johnson Sirleaf, Leymah Gbowee i Tawakel Karman  • 2012. Europska unija  • 2013. Organizacija za zabranu kemijskog oružja  • 2014. Kailaš Satjarti i Malala Jusafzai  • 2015. Tuniski nacionalni kvartet  • 2016. Juan Manuel Santos  • 2017. ICAN  • 2018. Denis Mukwege i Nadia Murad  • 2019. Abiy Ahmed Ali  • 2020. Svjetski program za hranu  • 2021. Maria Ressa i Dmitrij Muratov  • 2022. Ales Bjaljacki, Memorial i Centar za građanske slobode  • 2023. Narges Mohamadi

  • p
  • r
  • u
Ličnosti Hladnog rata
Primarni sudionici: NATO  • Varšavski pakt  • Pokret nesvrstanih
Sjedinjene Američke Države Sjedinjene Države
Primarni vođe
Ostali
Sovjetski Savez Sovjetski Savez
Primarni vođe
Ostali
Evropa

Ujedinjeno Kraljevstvo Winston Churchill • Ujedinjeno Kraljevstvo Clement Attlee • Ujedinjeno Kraljevstvo Anthony Eden • Ujedinjeno Kraljevstvo Harold Macmillan • Ujedinjeno Kraljevstvo Harold Wilson • Ujedinjeno Kraljevstvo Margaret Thatcher • Francuska Charles de Gaulle • Francuska Georges Pompidou • Francuska François Mitterrand • Francuska Robert Schuman • Francuska Jean Monnet • Njemačka Konrad Adenauer • Njemačka Willy Brandt • Njemačka Helmut Kohl • Italija Alcide De Gasperi • Italija Aldo Moro • Italija Giovanni Leone • Italija Giulio Andreotti • Italija Sandro Pertini • Irska Éamon de Valera • Irska Seán MacBride • Francisco Franco • Portugal António de Oliveira Salazar • Švedska Dag Hammarskjöld • Švedska Olof Palme • Norveška Trygve Lie • Belgija Paul-Henri Spaak • Austrija Kurt Waldheim • Vatikan Ivan XXIII. • Vatikan Pavao VI. • Vatikan Ivan Pavao II.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Josip Broz Tito • Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Bakarić • Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Edvard Kardelj • Istočna Njemačka Walter Ulbricht • Istočna Njemačka Erich Honecker • Todor Živkov • Imre Nagy • János Kádár • Mátyás Rákosi • Miklós Németh • Nicolae Ceauşescu • Čehoslovačka Aleksandar Dubček • Čehoslovačka Gustáv Husák • Čehoslovačka Václav Havel • Enver Hoxha • Lech Wałęsa • Bolesław Bierut • Władysław Gomułka • Wojciech Jaruzelski

Azija
Afrika
Amerike

Kanada Lester B. Pearson • Kanada Pierre Trudeau • Kuba Fulgencio Batista • Kuba Fidel Castro • Kuba Che Guevara • Haiti François Duvalier • Haiti Jean-Claude Duvalier • Dominikanska Republika Rafael Trujillo • Trinidad i Tobago Ellis Clarke • Grenada Eric Gairy • Grenada Maurice Bishop • Kostarika José Figueres Ferrer • Kostarika Óscar Arias • Nikaragva Anastasio Somoza García • Nikaragva Anastasio Somoza Debayle • Nikaragva Daniel Ortega • Honduras Oswaldo López Arellano • Panama Omar Torrijos • Panama Manuel Noriega • Gvatemala Jacobo Arbenz Guzmán

Čile Salvador Allende • Čile Augusto Pinochet • Argentina Juan Perón • Argentina Arturo Illia • Argentina Isabel Perón • Argentina Jorge Rafael Videla • Brazil Getúlio Vargas • Brazil Juscelino Kubitschek • Brazil João Goulart • Brazil Humberto Castelo Branco • Brazil Ernesto Geisel • Venezuela Rómulo Betancourt • Bolivija Hernán Siles Zuazo • Bolivija Víctor Paz Estenssoro • Bolivija Alfredo Ovando Candía • Ekvador José María Velasco Ibarra • Ekvador Guillermo Rodríguez • Gvajana Arthur Chung • Kolumbija Gustavo Rojas Pinilla • Kolumbija Gabriel París Gordillo • Kolumbija Alfonso López Michelsen • Peru Manuel Prado y Ugarteche • Peru Fernando Belaúnde Terry • Peru Juan Velasco Alvarado • Peru Javier Pérez de Cuéllar • Paragvaj Alfredo Stroessner • Surinam Dési Bouterse • Urugvaj Jorge Pacheco Areco • Urugvaj Juan María Bordaberry • Urugvaj Julio María Sanguinetti

Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 100170140
  • LCCN: n79084324
  • ISNI: 0000 0001 2145 0746
  • GND: 118562215
  • SELIBR: 201480
  • SUDOC: 026949814
  • BNF: cb11909768k (podaci)
  • BIBSYS: 90054800
  • MusicBrainz: 80f23097-a035-4409-84d7-7caa855f53a8
  • NLA: 35116159
  • NDL: 00469568
  • NCL: 008194590
  • NKC: jn20000700891
  • RSL: 000083348
  • BNE: XX879954
  • CiNii: DA00912678
  • CONOR.SI: 41234275
  • NSK: 000084566