Malala Yousafzai
| Malala Jusufzai | |
|---|---|
|
| |
| Puno ime | Malala Jusufzai |
| 1997. | jul 1997. |
| Mingaora | MingaoraHajber-Pahtunva, Pakistan |
| Datum smrti: | [[]] [[]] |
| Mesto smrti: | () |
1997.
Malala Jusufzai (pašt: ملاله یوسفزۍ, urdu: ل ملالہ یوسف زئی, Mingaora, 12. jul 1997.)[1] je pakistanska učenica i aktivistkinja iz grada Mingaore koji se nalazi u provinciji Hajber-Pahtunva na severozapadu Pakistana. Poznata je kao borac za pravo na obrazovanje i prava žena, posebno u dolini Svat, gde su Talibani zabranili devojčicama da pohađaju školu. Tokom 2009, kada joj je bilo 11-12 godina, pisala je blog pod pseudonimom za Bi-Bi-Si. U tom blogu je opisivala svoj život pod talibanskom vlašću, njihovu borbu za prevlast nad dolinom Svat i iznosila je svoje stavove o obrazovanju za devojčice. Iste godine Njujork tajms je snimio dokumentarac o njoj. Svoju borbu je nastavila davanjem brojnih intervju za novine i televiziju. Već tada ju je Dezmond Tutu nominovao za Međunarodnu dečiju nagradu za mir koju je i dobila 2013.
Na nju je 9. oktobra 2012. pokušan atentat. Atentator je ušao u školski autobus prilikom njenog povratka iz škole i ispalio joj dva hica u glavu i vrat. Odgovornost za ovaj napad su preuzeli Talibani. Nakon atentata je bila u kritičnom stanju, ali joj se zdravstveno stanje poboljšalo pa je prebačena u Birmingem na dalje lečenje. Već 12. oktobra pedeset islamskih verskih lidera u Pakistanu je izreklo fatvu protiv onih koji su bili umešani u atentat. I pored toga Talibani su i dalje nameravali da ubiju nju i njenog oca.
Ovaj pokušaj atentata je pokrenuo podršku Malali Jusufzai širom sveta. Dojče vele je Malalu u januaru 2013. predstavio kao najpoznatiju tinejdžerku na svetu.[2] Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje Gordon Braun je pokrenuo peticiju pod sloganom „Ja sam Malala“ sa ciljem da sva deca širom sveta do kraja 2015. budu u školama. Peticija je dovela do toga da je Pakistan ratifikovao prvu povelju o pravu na obrazovanje.[3] Časopis Tajm je 29. aprila 2013. na svojoj naslovnoj strani objavio Malalinu fotografiju kao jedne od 100 najuticajnih osoba na svetu. U 2013. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. I pored toga što je bila među favoritima za dobijanje ovog priznanja,[4] nagrada je dodeljena Organizaciji za zabranu hemijskog oružja. Tako je postala najmlađa osoba nominovana za ovu nagradu (16 godina) i prva devojčica koja je za nju ikada nominovana.[5] [6] U sedištu Ujedinjenih nacija je 12. jula 2013. održala govor o pravu na obrazovanje, a u septembru iste godine je svečano otvorila gradsku biblioteku u Birmingemu.[7] Malala Jusufzai je dobitnica nagrade Suharov za 2013. Vlada Kanade joj je dodelila počasno državljanstvo zbog njene borbe za zaštitu ljudskih prava.[8]
 | U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Malala Yousafzai |
Reference
- ↑ Ellick, Adam B. and Ashraf, Irfan (29 October 009). „Class Dismissed”. The New York Times. Pristupljeno 11 October 2012.
- ↑ Kyle McKinnon (18. 1. 2013.). „Will Malala's Influence Stretch to Europe?”. Deutsche Welle. Pristupljeno 24. 7. 2013.
- ↑ „Quiet Progress for Education in Pakistan”. Brookings Institution. 8. 4. 2013.. Pristupljeno 13. 10. 2013.
- ↑ Jessica Best (11. 10. 2013.). „Malala Yousafzai tipped for Nobel Peace Prize win after amazing recovery from being shot by Taliban”. Mirror Online. Pristupljeno 11. 10. 2013.
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2013-12-18. Pristupljeno 2014-10-10.
- ↑ http://blog.girlscouts.org/2013/10/girl-scouts-ceo-anna-maria-chavez.html
- ↑ „Teen school advocate opens English library”. Star Tribune. 4. 9. 2013..
- ↑ ">Canadian Press (16. 10. 2012.). „Malala Yousafzai Receiving Honorary Canadian Citizenship Wednesday”. Huffington Post Canada. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-16. Pristupljeno 16 October 2012.
- p
- r
- u
Dobitnici Nobelove nagrade za mir
1901. Henry Dunant i Frédéric Passy • 1902. Élie Ducommun i Charles Albert Gobat • 1903. Randal Cremer • 1904. Institut de Droit International • 1905. Bertha von Suttner • 1906. Theodore Roosevelt • 1907. Ernesto Teodoro Moneta i Louis Renault • 1908. Klas Pontus Arnoldson i Fredrik Bajer • 1909. Auguste Marie François Beernaert i Paul-Henri-Benjamin d'Estournelles de Constant • 1910. IPB • 1911. Tobias Michael Carel Asser i Alfred Hermann Fried • 1912. Elihu Root • 1913. Henri La Fontaine • 1917. Crveni križ • 1919. Woodrow Wilson • 1920. Léon Bourgeois • 1921. Hjalmar Branting i Christian Lous Lange • 1922. Fridtjof Nansen • 1925. Austen Chamberlain i Charles G. Dawes
1926. Aristide Briand i Gustav Stresemann • 1927. Ferdinand Buisson i Ludwig Quidde • 1929. Frank B. Kellogg • 1930. Nathan Söderblom • 1931. Jane Addams i Nicholas Murray Butler • 1933. Norman Angell • 1934. Arthur Henderson • 1935. Carl von Ossietzky • 1936. Carlos Saavedra Lamas • 1937. Robert Cecil • 1938. NIOR • 1944. Crveni križ • 1945. Cordell Hull • 1946. Emily Greene Balch i John Mott • 1947. Kvekeri i AFSC • 1949. John Boyd Orr • 1950. Ralph Bunche
1951. Léon Jouhaux • 1952. Albert Schweitzer • 1953. George Marshall • 1954. UNHCR • 1957. Lester B. Pearson • 1958. Dominique Pire • 1959. Philip Noel-Baker • 1960. Albert Lutuli • 1961. Dag Hammarskjöld • 1962. Linus Pauling • 1963. Crveni križ • 1964. Martin Luther King • 1965. UNICEF • 1968. René Cassin • 1969. ILO • 1970. Norman Borlaug • 1971. Willy Brandt • 1973. Henry Kissinger i Lê Đức Thọ • 1974. Seán MacBride i Eisaku Satō • 1975. Andrej Saharov
1976. Betty Williams i Mairead Maguire • 1977. Amnesty International • 1978. Anwar Sadat i Menachem Begin • 1979. Majka Tereza • 1980. Adolfo Pérez Esquivel • 1981. UNHCR • 1982. Alva Myrdal i Alfonso García Robles • 1983. Lech Wałęsa • 1984. Desmond Tutu • 1985. IPPNW • 1986. Elie Wiesel • 1987. Óscar Arias • 1988. Mirovne snage UN-a • 1989. Dalaj Lama • 1990. Mihail Gorbačov • 1991. Aung San Suu Kyi • 1992. Rigoberta Menchú • 1993. Nelson Mandela i F. W. de Klerk • 1994. Jaser Arafat, Šimon Peres i Jichak Rabin • 1995. Udruga Pugwash i Rotblat • 1996. Carlos Filipe Ximenes Belo i José Ramos-Horta • 1997. ICBL i Jody Williams • 1998. John Hume i David Trimble • 1999. Médecins Sans Frontières • 2000. Kim Dae-jung
2001. Ujedinjene nacije i Kofi Annan • 2002. Jimmy Carter • 2003. Širin Ebadi • 2004. Wangari Maathai • 2005. IAEA i Mohamed ElBaradei • 2006. Muhammad Yunus i Grameen banka • 2007. Al Gore i IPCC • 2008. Martti Ahtisaari • 2009. Barack Obama • 2010. Liu Xiaobo • 2011. Ellen Johnson Sirleaf, Leymah Gbowee i Tawakel Karman • 2012. Europska unija • 2013. Organizacija za zabranu kemijskog oružja • 2014. Kailaš Satjarti i Malala Jusafzai • 2015. Tuniski nacionalni kvartet • 2016. Juan Manuel Santos • 2017. ICAN • 2018. Denis Mukwege i Nadia Murad • 2019. Abiy Ahmed Ali • 2020. Svjetski program za hranu • 2021. Maria Ressa i Dmitrij Muratov • 2022. Ales Bjaljacki, Memorial i Centar za građanske slobode • 2023. Narges Mohamadi
Normativna kontrola  |
|
|---|
