190 zemalja članica Sve zemlje potpisnice CWC-a su automatski članovi. 6 država nisu članovi: Angola, Burma, Egipat, Izrael, Severna Koreja i Južni Sudan.
Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OZHO) (engl. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons; OPCW) je međunarodna organizacija sa sedištem u Hagu, Holandija. Osnovna funkcija organizacije je da kontroliše da li zemlje potpisnice konvencije o zabrani hemijskog oružija poštuju istu.
Organizacije je 2013. dobila Nobelovu nagradu za mir uz obrzloženje Nobelovog komiteta da je organizacija uz konvenciju o zabrani hemijskog oružja „definisala upotrebu hemijskog oružja tabuom po međunarodnom pravu“.[4]
Sadržaj
1Organizaciona struktura
2Inspekcije
2.1Postrojenja za uništavanje hemijskog oružja
2.2Industrija
3Rukovodstvo
4Reference
5Spoljašnje veze
Organizaciona struktura
Delovanje Organizacija za zabranu hemijskog oružja i njenih tela je definisano konvencijom o zabrani hemijskog oružja. Glavno telo organizacije je konferencija država članica koja se održava godišnje svaka zemlja članica ima jednako pravo glasa na konferenciji. Zemlje članice su uglavnom predstavljene stalnim predstavnikom pri organizaciji i uglavnom su u pitanju ambasadori država članica u Holandiji. Na konferenciji se odlučuje o svim bitnim temama koje se tiču organizacije, odobravanju smernica, izricanju kaznenih mera za zemlju članicu itd.[3]Izvršni savet je izvršno telo organizacije i sastoji se od 41 države članice koje imenuje konferencija na dvogodišnji mandat. Izvršni savet se bavi finansiranjem organizacije i sarađuje sa generalni sekretarijatom o svim pitanjima koja se tiču konvencije.[3]Tehnički sekretarijat sprovodi većinu odluka saveta i to je telo gde većina zaposlenih radi. Glavne aktivnosti organizacije vrše verifikacijono odeljenje i inspekcijsko odeljenje.
Inspekcije
Postrojenja za uništavanje hemijskog oružja
Inspekcije se vrše u svim postrojenjima za unuštavanje hemijskog oružija. Inspektori vrše provere uspešnosti uništavanja hemijskog oružja i količine koja je uništena.[5] Što se itče ugroženosti inspektora na mestima gde se vrše provere, vrše se procene preko sigurnosnih kamera.[6]
Industrija
Inspektori proveravaju da li države članice poštuju konvenciju o zabrani hemijsko oružja i dali su industrijske aktivnosti države potpisnice ispravno deklarisane u skladu sa preuzetim obavezama iz konvencije. Intenzitet i učestalost inspekcija zavisi od tipa hemikalije.
Rukovodstvo
Ahmet Uzundžu generalni direktor OZHO-a
OZHO vodi generalni direktor kojeg direktno imenuje konferencija država članica na četvorogodišnji mandat. Od osnivanja organizacije do danas bilo je tri direktora.
Prvi generalni direktor organizacije odslužio je samo jednu godinu svog drugog mandata pošto je smenjen od strane država članica uz obrzloženje da nema poverenje država članica.[9][10] Međutim pravi razlog Bustanijeve smene je zato što je tražio da se izvrši inspekcija u Iraku, time je smetao Sjedinjenim Državama i njenim planovima za invaziju Iraka. Naknadno je administrativni tribunal međunarodne organizacije rada presudio da je njegova smena neosnovana, određeno je da se Busaniju isplati obeštećenje od 50.000 € i sve plate za ostatak mandata i pravne torškove.[11]
Reference
↑„Chemical Weapons - Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons (OPCW)”. United Nations Office for Disarmament Affairs. Pristupljeno 11. 10. 2013.
↑Oliver Meier and Daniel Horner (November 2009). „OPCW Chooses New Director-General”. Arms Control Association.
↑„Syria chemical weapons monitors win Nobel Peace Prize”. BBC News. 11. 10. 2013.. Pristupljeno 12. 10. 2013.
↑„Part IV(A). Destruction of Chemical Weapons and Its Verification Pursuant to Article IV”. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-14. Pristupljeno 2013-10-16.
↑„List of new inspection equipment and revised specifications for approved inspection equipment”. OPCW. Pristupljeno 1 November 2010.
↑A Stanič (2004). „Bustani v. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons”. The American Journal of International Law98 (4): 810. JSTOR 3216704.
↑„Speech of Dr. Rogelio Pfirter, Director-General of the OPCW 16 September 2008”. Netherlands Institute for International Relations. 22 September 2008. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-21. Pristupljeno 24 April 2011.
↑„Draft decision of the First Special Session of the Conference of the States Parties of the OPCW”. Pristupljeno 2013-10-11.
↑„Chemical weapons body sacks head”. BBC News. 22 April 2002. Pristupljeno 19 August 2010.
↑The ILO called the decision "an unacceptable violation of the principles on which international organisations' activities are founded ..., by rendering officials vulnerable to pressures and to political change." See the ILO decision
Spoljašnje veze
Organizacija za zabranu hemijskog oružja na Wikimedijinoj ostavi
1901. Henry Dunant i Frédéric Passy • 1902. Élie Ducommun i Charles Albert Gobat • 1903. Randal Cremer • 1904. Institut de Droit International • 1905. Bertha von Suttner • 1906. Theodore Roosevelt • 1907. Ernesto Teodoro Moneta i Louis Renault • 1908. Klas Pontus Arnoldson i Fredrik Bajer • 1909. Auguste Marie François Beernaert i Paul-Henri-Benjamin d'Estournelles de Constant • 1910. IPB • 1911. Tobias Michael Carel Asser i Alfred Hermann Fried • 1912. Elihu Root • 1913. Henri La Fontaine • 1917. Crveni križ• 1919. Woodrow Wilson • 1920. Léon Bourgeois • 1921. Hjalmar Branting i Christian Lous Lange • 1922. Fridtjof Nansen• 1925. Austen Chamberlain i Charles G. Dawes
1926. – 1950.
1926. Aristide Briand i Gustav Stresemann• 1927. Ferdinand Buisson i Ludwig Quidde • 1929. Frank B. Kellogg• 1930. Nathan Söderblom • 1931. Jane Addams i Nicholas Murray Butler • 1933. Norman Angell• 1934. Arthur Henderson • 1935. Carl von Ossietzky • 1936. Carlos Saavedra Lamas • 1937. Robert Cecil • 1938. NIOR • 1944. Crveni križ• 1945. Cordell Hull • 1946. Emily Greene Balch i John Mott • 1947. Kvekeri i AFSC • 1949. John Boyd Orr • 1950. Ralph Bunche
Brazil 
Argentina 
Turska 
