1909

1909. po kalendarima

Gregorijanski	1909. (MCMIX)
Ab urbe condita	2662.
Islamski	1326–1327.
Iranski	1287–1288.
Hebrejski	5669–5670.
Bizantski	7417–7418.
Koptski	1625–1626.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1964–1965.
• Shaka Samvat	1831–1832.
• Kali Yuga	5010–5011.
Kineski
• Kontinualno	4545–4546.
• 60 godina	Yin Zemlja P(ij)etao (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11909.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1909 (MCMIX) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

1909: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - U Britaniji stupio na snagu Zakon o starosnim penzijama.
• 2. 1. - Yuan Shikai smenjen s položaja vicekralja Čilija (region oko Pekinga).
• 9. 1. - Eskspedicija Ernesta Shackletona stigla na 180 km od Južnog pola.
• 9. 1. - Trilateralnim ugovorom sa SAD, Kolumbija priznala nezavisnost Paname.
• 12. 1. - Veleizdajnički proces u Zagrebu: optužnica protiv Adama Pribićevića i 52 druga za "zločin veleizdaje", prema brošuri agenta Đorđa Nastića - državni tužilac Akurti traži smrtne kazne.
• 14. 1. - Devetorica pristalica Narodne stranke u Podgorici usvojila Privremeni statut Narodnog ustrojstva u borbi za građanske slobode i jednakopravnost u Crnoj Gori - žele da Nikola abdicira u korist prestolonaslednika Danila, na čelu grupe je Nikola Mitrović.
• januar - U Minhenu osnovano Neue Künstlervereinigung München oko Vasilija Kandinskog (iz grupe će se 1911. izdvojiti Plavi jahač).
• 23. 1. - Borudžerdski zemljotres u zapadnoj Persiji, najmanje 8.000 mrtvih.
• 24. 1. - Nakon sudara potonuo putnički brod RMS Republic, zahvaljujući poslatom radio-signalu CQD samo šest poginulih.
• 25. 1. - Praizvedba Straussove opere Elektra.
• januar - Aneksiona kriza: bečka vlada dodeljuje srpski kontigent mesa Rumuniji.

Februar/Veljača

• 5. 2. - Leo Baekeland objavio u Njujorku pronalazak bakelita, prve plastične mase.
• 5. 2. - Filippo Tommaso Marinetti objavio Futuristički manifest u Italiji (20. 2. i u pariskom Le Figaru).
• 6. 2. - Povlačenjem američkih vojnika završena Pacifikacija Kube (ili druga američka okupacija).
• 8. 2. - Hiram Percy Maxim prikazao novinarima prigušivač.
• 9. 2. - Francusko-nemački sporazum o Maroku: Nemci priznaju specijalne francuske interese a Francuzi nezavisnost zemlje.
• 12. 2. - Osnovano Nacionalno udruženje za napredak Obojenih (NAACP).
• 14. 2. - U Acapulcu poginulo 250 ljudi u teatru usled požara od zapaljenog filma.
• 15 - 24. 2. - Prva Narodna skupština Srba u Otomanskoj carevini održana u Skoplju,^[1] donesen statut srpske narodne organizacije.
• 22. 2. - Američka Velika bela flota završila obilazak oko sveta.
• 24. 2. (11. 2. po j.k.) - U Srbiji obrazovana koncetraciona vlada Stojana Novakovića sa građanskim stranačkim liderima ("četvorna koalicija").
• 26. 2. - Turska priznala aneksiju BiH, u zamenu za odštetu i povlačenje austrougarskih garnizona iz Novopazarskog sandžaka.
• 26. 2. - U Londonu prikazani A Visit to the Seaside i drugi kratki filmovi u procesu Kinemacolor.
• 26. 2. - Međunarodna opijumska komisija u Šangaju preporučuje zabranu opijuma u nemedicinske svrhe (konvencija potpisana 1912).
• 28. 2. - Socijalistička partija Amerike proslavila Nacionalni Dan žena.

Mart/Ožujak

• 2. 3. (17. 2. po j.k.) - Ruska vlada poručuje srpskoj da odustane od teritorijalnih zahteva.
• 3. 3. - Počinje rasprava u Veleizdajničkom procesu.
• 4. 3. - William Howard Taft postaje 28. predsednik SAD. Sprovodi politiku "dolarske diplomatije" u Latinskoj Americi i Istočnoj Aziji.
• 6. 3. (21. 2.) - U Beogradu uhapšena grupa koja je špijunirala za Austriju^[2].
• 8. 3. - Demonstracije žena u Čikagu, naredne godine će u spomen na ovaj događaj 8. mart postati Dan žena. (?)
• 10. 3. - Cirkular srpske vlade: pitanje BiH se ostavlja velikim silama.
• 10. 3. - Potpisan Anglo-sijamski ugovor: Sijamci prepuštaju Britancima neke teritorije na Malajskom poluotoku - Kelantan, Kedah, Tringganu i Perlis.
• 12. 3. - Zakon o indijskim većima uvećava učešće Indijaca u upravi Britanske Indije; muslimani će dobiti zasebne elektorate.
• 15. 3. - Otvorena glavna radnja Selfridges u londonskom Oxford streetu.

• mart - Pod AU pritiskom, Turska zabranila tranzit kupljenog oružja za Srbiju. Austro-Ugarska pojačava vojne pripreme, organizovani "leteći odredi" protiv gerile.
• 20. 3. - Glenn Curtiss osnovao sa ortakom prvu firmu za proizvodnju aviona (prethodnica današnje Curtiss-Wright), prva letelica je Curtiss No. 1 Golden Flyer.
• 23. 3. - Nemačka ultimativno zahteva od Rusije da prizna aneksiju, Austrougarska gomila trupe na srpskoj granici^[3].
• 25. 3. - Istoričar Heinrich Friedjung u članku u bečkim novinama Neue Freie Presse optužuje na osnovu falsifikovanih dokumenata lidere Hrvatsko-srpske koalicije, poimenično Frana Supila, za veze sa srpskom vladom.
• 25 - 28. 3. - Pobuna Lude Zmije: sukob između Creekova i belih naseljenika u današnjoj Oklahomi.
• 26. 3. - Rusija faktički priznala aneksiju Bosne i Hercegovine.
• 27. 3. (14. 3. po j.k.) - Prestolonaslednik Đorđe Karađorđević abdicirao u korist brata Aleksandra.
• 29. 3. - Nemački kancelar von Bülow prvi put upotrebio izraz Nibelungentreue, koncept zajedništva nemačkog i austrougarskog carstva.
• 31. 3. - Srpska vlada morala dati Austrougarskoj izjavu da će prestati da protestuje zbog Aneksije BiH i voditi prijateljsku politiku - kraj Aneksione krize. Izjava će biti pomenuta u ultimatumu 1914.
• 31. 3. - Počela gradnja Titanica (završen 1912).

April/Travanj

• 6. 4. - Robert Peary misli da je sa družinom stigao na Severni pol (falilo mu je osam kilometara) - vest objavljena u septembru.
• 11. 4. - Stotina jevrejskih naseljenika osnovala Ahuzzat Bayit, ubrzo preimenovan u Tel Aviv.
• 13. 4. - Incident 31. marta (po Rumi kalendaru) - neuspela pobuna protiv Mladoturaka u korist sultana Abdul Hamida II.
• 14. 4. - Tomaš Masarik stigao u Zagreb povodom Veleizdajničkog procesa (posetiće i Beograd).
• 14. 4. - Počinje Adanski masakr (ili Kilikijski pogrom) protiv Jermena u toj osmanskoj provinciji.
• 14. 4. - Osnovana Anglo-Persian Oil Company, predak British Petroleuma.
• 15. 4. - Statut za autonomnu upravu muslimanskih vjerskih i vakufsko-mearifskih poslova sankcionisan od cara Franje Josipa - ostvarena muslimanska vjersko-prosvetna autonomija u BiH.
• 15. 4. - Srpska vlada otkazala sve sporazume sa AU od 1881 (ponovo carinski rat).
• 18. 4. - Beatifikovana Jovanka Orleanka.
• 19. 4. - Probni let balona "Srbija" iznad Augsburga, prvi let nekog srpskog vazduhoplova.
• 19. 4. - Tursko-bugarski protokol: priznata nezavisnost Bugarske.
• 20. 4. - Gladys Smith, poznatija kao Mary Pickford, snimila prvu filmsku ulogu.
• 25. 4. - Mladoturci Mahmud Ševket-paše zauzeli sultanovu palatu i razoružali njegovu albansku gardu.
• 26. 4. - Ugarski premijer Sándor Wekerle dao ostavku, kriza traje do sledećeg januara.
• 26. 4. - Jezična naredba austrijskog ministra Bienertha kojom je hrvatski jezik uveden u potpunosti kao službeni jezik u Dalmaciji.^[4]
• 27. 4. - Glasanjem parlamenta zbačen sultan Abdul Hamid II, postavljen njegov brat Mehmed V - stoji do 1918. kao figura iza Trojice paša). Bivši sultan poslat u Solun.

Maj/Svibanj

• 3. 5. - Navodna smrt robinhudovskog sinaloanskog bandita Jesúsa Malverdea oko koga će nastati popularni kult.
• 7. 5. - U Rimu osnovan Pontifikalni biblijski institut pod upravom jezuita.
• 7. 5. - Albert Einstein pozvan na novoosnovanu katedru teorijske fizike na Univerzitetu u Zürichu, što on prihvata.

• 9. 5. - Harrison D. McFaddin patentirao stonu lampu koju prodaje pod nazivom Emeralite, poznatiju kao bankarska lampa.
• 11. 5. - Završena Nacionalna konvencija koja se dogovorila oko stvaranja saveza četiri britanske kolonije na jugu Afrike (→ Južnoafrička Unija).
• 13 - 30. 5. - Održana prva trka Giro d'Italia.
• maj - Hauranska pobuna Druza u osmanskoj Siriji.
• maj - Pred izbore sledeće godine, Francisco I. Madero osnovao Centar za antireizbor u Meksiku, protiv nastavka apsolutne vlasti Porfirija Diaza.
• 19. 5. - Ballets Russes Sergeja Djagiljeva debitovao u Parizu.
• 23. 5. - U Sankt Petersburgu otkrivena konjanička statua cara Aleksandra III., nazvana "nilski konj".
• 24. 5. - Švedska je prva evropska zemlja koja je osnovala nacionalne parkove (danas Evropski dan parkova).
• 29. 5. - Protesti protiv Kineza u Limi se pretvorili u nerede i pokušaj puča protiv predsednika Leguíe.
• 30. 5. - U Sinsinatiju osnovano prvo srpsko sokolsko društvo u SAD.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - 16. 10. - Izložba Alaska–Yukon–Pacific u Seattleu.
• 3. 6. - Obnova ruske mornarice: zvanični početak radova na četiri drednota klase Gangut: Gangut, Sevastopolj, Poltava i Petropavlovsk (u službi od 1914-15).
• 6. 6. - Francuzi stavili pod kontrolu Sultanat Ouaddai na severu današnjeg Čada (osnovan 1635).
• 6. 6. - Kineska carska vlada potpisala Hukuanški zajam sa konzorcijumom britanskih, francuskih i nemačkih banaka za proširenje železničke mreže; SAD je tražila uključenje svojih banaka što je dovelo do kašnjenja sprovedbe - nezadovoljstvo ovim zajmom je bilo faktor za Xinhaisku revoluciju 1911.
• 6. 6. - Dekret o ukidanju ropstva u Sultanatu Zanzibar.
• 9. 6. - Kolumbijski predsednik Rafael Reyes napušta položaj i zemlju kako bi se izbegao građanski rat.

• 10. 6. - Putnički brod RMS Slavonia potonuo pored Azora - poslat je novi signal SOS i svi putnici su spašeni.
• 11. 6. - Zemljotres u Provansi je najjači zabeleženi u metropolitanskoj Francuskoj, ima 46 žrtava.
• 14. 6. - Umro brazilski predsednik Afonso Pena, nasleđuje ga potpredsednik Nilo Peçanha (do 1910).
• jun - Pobune Albanaca u Albaniji i na Kosovu, počevši od Đakovice - nezadovoljni mladoturskim režimom.
• jun - Nadvojvoda Leopold Salvator, generalni inspektor artiljerije, u poseti BiH.
• 17. 6. - Sastanak nemačkog i ruskog cara u Helsinkiju.
• 21 - 30. 6. - Prošireni sastanak uredništva časopisa "Proletarij" u Parizu, boljševička mini-konferencija: Lenjin je pobedio Aleksandra Bogdanova, lidera frakcije otzovista, protivnika učešća u Dumi.
• 27. 6. (14. 6. po j.k.) - Prvi voz na pruzi uskog koloseka Stalać-Kruševac.
• 29. 6. - Osnovana Socijaldemokratska stranka BiH (list "Glas slobode" izlazi od aprila).
• 29. 6. - Sufražetkinje protestuju ispred Parlamenta u Londonu, Emmeline Pankhurst udarila policajca a ostale razbijaju prozore.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Indijski student Madan Lal Dhingra ubio u Londonu Curzona Wylliea, pomoćnika državnog sekretara za Britansku Indiju.
• 1. 7. - U SAD stupio na snagu Copyright Act, prevaziđen 1976.
• 2. 7. - Miting u Parizu protiv Veleizdajničkog procesa u Zagrebu.
• 2. 7. - Fritz Haber demonstrirao sa asistentom Robertom Le Rossignolom Haber-Boschov proces za dobijanje amonijaka - Carl Bosch iz BASF-a ga dogodine prilagođava industrijskim razmerama.
• 4. 7. - Porinut francuski poludrednot Danton, prvi sa gasnom turbinom (u službi 1911-17).
• 5. 7. - Marion Wallace Dunlop je prva engleska sifražetkinja koja štrajkuje glađu.
• 12. 7. - Kongres SAD poslao na ratifikaciju Šesnaesti amandman, koji mu daje pravo na uzimanje poreza na prihod (izvršeno 1913).
• 13. 7. - Pristalice ustava ulaze u Teheran a šah Muhamed Ali-šah Kadžar pobegao u rusku ambasadu, tri dana kasnije medžlis izabrao Ahmed-šaha, poslednjeg iz dinastije (do 1921).
• 14. 7. - Theobald von Bethmann Hollweg je novi nemački kancelar (do 1917).
• 16. 7. - Osnovana buduća auto-kompanija Audi.
• 18. 7. - Na motociklističkoj trci u Berlinu jedan učesnik uleteo u gledalište i eksplodirao mu rezervoar sa gorivom - devet mrtvih, preko 40 povređenih (Rennbahnkatastrophe).
• 19. 7. - Otvoren Hudson Terminal u Njujorku, metro-stanica sa dve poslovne kule (srušene 1971-72. radi gradnje Svjetskog trgovačkog centra).
• 23. 7. - Alliott Verdon Roe pilotirao prvim britanskim avionom (dogodine osnovao firmu Avro).
• 23. 7. - Albanski narodni preporod: Albanski kongres u Debru zahteva autonomiju.
• 24. 7. - Nakon odstupanja Georgesa Clemenceaua, Aristide Briand prvi put postaje francuski premijer - formirao je 11 vlada u šest perioda 1909–11, 1913, 1915–17, 1921–22, 1925–26. i 1929.

• 25. 7. - Louis Blériot preleteo za 36 minuta preko La Manša.
• 25. 7. - 2. 8. - "Tragična sedmica" - sukob španske vojske sa radnicima u Barseloni i Kataloniji, koji su se pobunili zbog regrutacije za Rifski rat - stotine mrtvih.
• 27. 7. - Drugi rifski rat, ili Meliljski rat, u severnom Maroku: "Katastrofa u Vučijoj klisuri", rifski pobunjenici ubili 153 Španca.
• 27 - 29. 7. - Nestanak australijskog putničkog broda SS Waratah na liniji Durban - Cape Town sa 211 osoba.
• 30. 7. - Osnovana firma iz koje će nastati L'Oréal.
• 30. 7. - Jak zemljotres pogađa meksičku državu Guerrero.
• 31. 7. - Šiitski klerik šejh Fazlolah Nuri obešen u Teheranu zbog neprijateljstva prema ustavnim vlastima.

• ljeto - Hrvatski katolički pokret: na splitskome đačkom kongresu zaključeno je da se osnuje Hrvatski katolički đački savez.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Osnovana Dubrovačka Matica srpska.
• 2. 8. - Aeronautička divizija Signalnog korpusa Armije SAD prihvatila modifikovani Wright Model A od braće, nakon rigoroznih testiranja - prvi američki vojni avion slupan u novembru.
• 5. 8. - Payne–Aldrichov zakon o carini povećava neke stope u SAD - vodi rascepu među republikancima na Progresivce i Staru gardu.
• 7. 8. - Alice Huyler Ramsey stigla u San Francisco nakon 59 dana putovanja automobilom iz New Yorka.
• avgust - Sukob turske vojske i narodnog skupa kod Đurđevih stupova (kod Berana?), dvojica građana ubijena, oni koji su prisustvovali skupu označeni kao odmetnici^[5].
• avgust - Boljševici-vperedisti (Bogdanov, Bazarov, Lunačarski) otvorili partijsku školu na Capriju u domu Maksima Gorkog - radi do decembra.
• 16. 8. - Otomanizam: u Osmanskom carstvu donet Zakon o udruženjima, ubačen u ustav pet dana kasnije - zabranjena politička udruženja po nacionalnoj ili drugoj komunalnoj osnovi^[6].
• 21. 8. - Osmanska skupština izmenila ustav tako da su veliki vezir, ministri, pa čak i sultan odgovorni Parlamentu.
• 28. 8. - Gudiski puč u Atini: tajna Vojna liga Nikolaosa Zorbasa zbacila premijera Rallisa, kasnije će dovesti Elefteriosa Venizelosa u nacionalnu politiku.
• 31. 8. - Paul Ehrlich otkrio arsfenamin, prvi efektivan lek za sifilis - ovo se smatra početkom hemoterapije u širem smislu.

Septembar/Rujan

• 4. 9. - Konvencija o Gandou: Japan priznaje Kini suverenitet nad područjem Jiandao (na korejskom Gando) u zamenu za ekskluzivna železnička prava u Mandžuriji.
• 8. 9. - Potpisan ugovor između Brazila i Perua o granici brazilske države Acre.
• 10/11. 9. - "Kolašinska afera": potporučnik Petar Đinović, nakon hapšenja nekoliko opozicionara, naredio svojoj četi u Barama Kraljskim (Vasojevići) da zauzme vojni magacin, ali ovi to nisu poslušali (rasturen pokret iz januara).
• 12. 9. - Fritz Hofmann prijavio patent za prvu sintetičku gumu, koju on zove "buna".
• septembar - Porta dozvolila francuskim inženjerima da izvide trasu Jadranske železnice (preko Kosova i sev. Albanije) ali nailaze na otpor lokalnih Albanaca, koji su već u pobuni protiv vlasti.
  • jesen - Srbija u Francuskoj zaključila zajam od 150 miliona franaka za naoružanje i zamišljenu Jadransku železnicu.
• septembar - Počela regrutacija na crnogorskoj granici za tursku vojsku (mladoturski zakon regrutuje i hrišćane) - česta izbegavanja.
• 14-16. 9. - Hinko Hinković iznosi odbranu braće Pribićević (zbog govora osuđen na 6 meseci).
• 20. 9. - Britanski parlament doneo Zakon o Južnoj Africi - dogodine će biti formirana Južnoafrička Unija.
• 21. 9. - Frederick Cook svečano dočekan u Njujorku jer je navodno prošle godine stigao na Severni pol - ranije tokom meseca je stigla vest i o Pearyjevom navodnom dostignuću, u decembru će biti presuđeno u njegovu korist.
• 21 - 22. 9. - Prva jugoslovenska socijalistička konferencija u Ljubljani, tu su socijaldemokratske stranke iz Slovenije, Hrvatske i BiH.
• 23. 9. - Objavljen prvi deo feljtoniziranog romana Le Fantôme de l'Opéra.
• 25. 9. - Završen Veleizdajnički proces.
• 25. 9. - Magnetska oluja remeti telegrafske veze širom sveta.
• 28. 9. (15. 9. po j.k.) - Nikolaj Hartvig, novi ruski diplomata u Srbiji, predao akreditive.
• 29. 9. - Dalmatinski sabor donosi rezoluciju kojom se ograđuje od optužnice u veleizd. procesu (Ante Tresić Pavičić).

• jesen - Mladi Adolf Hitler je beskućnik u Beču.

Oktobar/Listopad

• 5. 10. - Izrečene presude u Zagrebu: Adam i Valerijan Pribićević na po 12 godina teške tamnice, ostali na 5 - 8 (ukupno 184 godine za 31 osuđenog).
• 5. 10. - U Zagrebu je osnovan Hrvatski športski savez^[7]
• 8. 10. - Zemljotres u Pokuplju kod Siska (M 6.0, Int. VIII). Andrija Mohorovičić na osnovu merenja ustanovio sloj nazvan Mohorovičićev diskontinuitet.
• 10. 10. - Juan José Estrada pokreće pobunu u Nikaragvi protiv predsednika Zelaye.
• 11. 10. - Sedamnaest evropskih zemalja u Parizu potpisalo Međunarodnu konvenciju o saobraćaju automobila: ustanovljena su pravila, neki znakovi i oznake za zemlje, npr. A - Austrija, H - Mađarska, MN - Crna Gora, SB - Srbija.
• 12. 10. - U Barseloni pogubljen profesor i anarhista Francesc Ferrer i Guàrdia - neredi ispred španskih ambasada u nekim zemljama.
• 13. 10. - Gothardska konvencija o eksploataciji železničkog tunela Gothard: Nemci i Italijani mogu besplatno prevoziti robu kroz Švajcarsku^[8], u kojoj, iz straha od ugrožavanja suvereniteta, dolazi do inicijative da se značajniji međunarodni ugovori iznose na referendum.
• oktobar - Kupljenje oružja u Pljevaljskom sandžaku, samo od Srba, uz nasilje.
• 16. 10. - Istorijski prvi sastanak predsednika SAD i Meksika, Tafta i Díaza - podrška Diazu pred izbore naredne godine.
• 17. 10. - Vladimir Aleksić pokušao da poleti iznad Pančeva.
• 23. 10. (10. 10. po j.k.) - Luka Bar otvorena kao slobodno pristanište, nakon što je izgrađen novi lukobran.
• 24. 10. - Nova vlada u Srbiji: Nikola Pašić na čelu koalicije sa samostalnim radikalima (do 1911).
• 24. 10. - Italijansko-ruski sporazum iz Racconigija - protiv austrougarske dominacije nad Balkanom.
• 25. 10. - Bugarski vladar Ferdinand u poseti Srbiji.
• 26. 10. - U Harbinu ubijen Itō Hirobumi, bivši japanski guverner u Koreji.
• 27. 10. - Etiopski car Menelik II doživeo jak šlog od koga se neće oporaviti (umro 1913.), carica Taytu Betul preuzima upravu do sledećeg marta.
• 29. 10. - Prvi kontakt sa plemenom Dani na zapadnoj Papui.

Novembar/Studeni

• 8. 11. - Victor Hémery vozio brže od 200 km/h.
• 8. 11. - Savez viteških društava Dušan Silni i Savez srpskih sokolova ujedinili su se u Savez sokolskih društava Dušan Silni.
• 12. 11. - London naredio Britanskom Somalilandu da povuče osoblje u primorske gradove, ostavljajući unutrašnjost "Ludom Muli".
• 13. 11. - Katastrofa u rudniku u Cherry, Illinois, poginulo 259 rudara, među kojima i mnogo dečaka.
• 14. 11. - Konstituirajuća skupština Zagrebačkog zbora, preteče Zagrebačkog velesajma.
• 14. 11. - Veliki vojni sud u Kolašinu doneo presudu opozicionarima - 103 osude, od čega 11 na smrt (šest u odsustvu, izvršeno 29. 11.) - novo zahlađenje sa Srbijom.
• 14. 11. - Anarhista Simón Radowitzky ubio represivnog šefa argentinske policije Ramóna Lorenza Falcóna, dolazi do napada na imigrante, Jevreje i radničke organizatore.
• 14. 11. - Marguerite Steinheil, Femme du monde, oslobođena nakon senzacionalnog suđenja od optužbe da je ubila muža i svekrvu.
• 14. 11. - Sudar francuskog broda La Seyne i britanskog Onda blizu Singapura, 101 žrtva.
• novembar - Prestolonaslednik Franjo Ferdinand u poseti Nemačkoj - domaćini predlažu tajnu vojnu konvenciju Austrougarske, Rumunije i Turske protiv Rusije^[9].
• 18. 11. - Dva američka ratna broda poslana u Nikaragvu nakon što je diktator José Santos Zelaya ubio 500 revolucionera, među kojima su bila dva Amerikanca.
• 22. 11. - Clara Lemlich pokreće štrajk žena u njujorškoj tekstilnoj industriji - uspešno okončan sledećeg marta.
• 23. 11. - Kineski princ Čun, namjesnik svom trogodišnjem sinu Pu Yiu, pokušao je učvrstiti svoju moć novom podjelom guvernerskih mjesta u pokrajinama.
• 25. 11. - Prvi let Edvarda Rusjana, u Gorici - prvi let južnog Slovena.
• 29. 11. - Britanci počinju gradnju HMS Orion, prvog "superdrednota", s jačim topovima i oklopom. U zemlji je ranije tokom godine vladala Naval Scare, strah od ekspanzije nemačke mornarice.
• 30. 11. - Britanski Dom lordova odbacio tzv. Narodni budžet, koji je Donji dom ranije usvojio - sledi ustavna kriza, dvoje izbora sledeće godine i Zakon o parlamentu iz 1911. koji redukuje ovlašćenja Doma lordova.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - U Elbasanu osnovana učiteljska škola, osnova univerziteta.
• 7. 12. - Eksplodirao Gasometer Grasbrook, nedavno napravljeni rezervoar gasa u Hamburgu, 30 žrtava.
• 8. 12. - Ubijen Sergej Karpov, načelnik peterburške Ohrane.
• 8. 12. - Socijalistička tivoliska rezolucija: radničke partije Južnih Slovena se zalažu za ujedinjenje.^[10]
• 11. 12. - U Carigradu pogubljeno 26 muslimana osuđenih za adanski pogrom nad Jermenima.
• 11. 12. - Sidney Sonnino italijanski premijer nakon Giolittija (samo do marta).
• 9 - 22. 12. - Fridjungov proces - utvrđena lažnost dokumenata korišćenih u Veleizdajničkom procesu, smene u austrougarskom ministarstvu spoljnih poslova.
• 10. 12. - Izašao poslednji broj "Šabačke čivije", lista za šalu, zabavu i satiru (izlazio od 1906).
• decembar - Slavoljub Penkala patentirao vazdušni jastuk i avion (izrađen sledeće godine).
• 17. 12. - José Santos Zelaya se povukao s čela Nikaragve pod pritiskom pobune i američke intervencije; naslednik José Madriz će se povući iz istih razloga sledećeg avgusta.
• 19. 12. - Osnovana Borussia Dortmund.
• 23. 12. - Umro kralj Belgijanaca Leopold II, nasleđuje ga sinovac Albert I (do 1934).
• 25. 12. ? - Dalaj Lama XIII se vratio u Lhasu posle pet godina, osnovao je Biro za inostrane odnose, pokušava da se osamostali od Kine, na šta ovi ubrzo odgovaraju intervencijom.
• 25. 12. - Brazilski inženjerijski major Cândido Rondon završio šestomesečnu ekspediciju u zapadnoj Amazoniji.

Kroz godinu

• Srebrni crnogorski perper, kovanice od 1 i 5 perpera.
• U Crnoj Gori donesen Zakon o parohijskom sveštenstvu - sveštenici će dobijati plate od države.
• Izgrađena Novosadska sinagoga.
• Izgrađena AEG-ova fabrika turbina.
• Nemačka država Pruska uvodi ograničenja za strane radnike i obavezne legitimacije - mera protiv "polonizacije".
• U Njujorku podignut Metropolitan Life Insurance Company Tower, sa 213 m i 50 spratova najviša zgrada na svetu do 1913.
• Bankar i filantrop Albert Kahn započinje projekt Arhiv planete - do 1931. biće snimljeno 72.000 kolor, autohromnih, fotografija i 183.000 metara filma.
• 1909-14 - Period visokog kubizma.
• Geiger–Marsdenov eksperiment pod Rutherfordovim vođstvom ukazuje na postojanje atomskog jezgra.
• S. P. L. Sørensen uvodi koncept pH vrednosti.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1909.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 1. 1. - Stepan Bandera, ukrajinski nacionalista († 1959)
• 2. 1. - Barry Goldwater, američki političar († 1998)
• 10. 1. - Pavle Savić, srpski fizičar, akademik († 1994)
• 13. 1. - Marinus van der Lubbe, potpaljivač Rajhstaga († 1934)
• 15. 1. - Gene Krupa, džez bubnjar († 1973)
• 18. 1. - Oskar Davičo, srpski književnik († 1989.)
• 22. 1. - U Thant, generalni sekretar UN († 1974)
• 22. 1. - Porfirio Rubirosa, dominikanski diplomata, sportista, plejboj († 1965)
• 29. 1. - Radivoje-Rača Marković, novinar Radio Beograda († 1979)
• 30. 1. - Saul Alinsky, pionir komunalnog organizovanja († 1972)

• 3. 2. - Simone Weil, francuska filozofkinja, mističarka († 1943)
• 9. 2. - Carmen Miranda, pevačica i glumica († 1955)
• 9. 2. - Dean Rusk, državni sekretar SAD († 1994)
• 11. 2. - Joseph L. Mankiewicz, filmski režiser († 1993)
• 11. 2. - Max Baer, bokser († 1959)
• 16. 2. - Mirko Milisavljević, glumac († 1988)
• 26. 2. - Talal, kralj Jordana († 1972)

• 1. 3. - Jaroslav Černi, hidrotehnički inženjer († 1950)
• 1. 3. - Mladen Lorković, ministar u NDH († 1945)
• 4. 3. - Đorđe Lobačev, rusko-srpski strip-crtač († 2002)
• 6. 3. - Stanisław Jerzy Lec, poljski aforističar († 1966)
• 8. 3. - László Rajk, mađarski revolucionar i političar († 1949)
• 18. 3. - Ljubica Marić, kompozitor, dirigent, srpski akademik († 2003)
• 21. 3. - Šime Vučetić, hrvatski književnik († 1987.)
• 24. 3. - Clyde Barrow, odmetnik († 1934)
• 28. 3. - Nevenka Urbanova, srpska glumica († 2007)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 19. 4. - Mirko Tomić, narodni heroj († 1943)
• 26. 4. - Anđa Ranković, narodni heroj († 1942)
• 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije († 2004)

• 1. 5. - Janis Ricos, grčki pesnik i aktivista († 1990)
• 13. 5. - Branislav Bukurov, geograf, akademik († 1986)
• 15. 5. - James Mason, glumac († 1984)
• 19. 5. - Đorđe Kostić, lingvista, književnik, pijanista († 1995)
• 26. 5. - Matt Busby, fudbaler i trener († 1994)
• 27. 5. - Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti († 1978)
• 30. 5. - Benny Goodman, američki klarinetist i jazz muzičar († 1986)

• 6. 6. - Isaiah Berlin, filozof, istoričar ideja († 1997)
• 7. 6. - Jessica Tandy, glumica († 1994)
• 10. 6. - Ivan Gošnjak, general armije JNA, narodni heroj († 1980)
• 20. 6. - Errol Flynn, glumac († 1959)
• 20. 6. - Slavko Šlander, narodni heroj († 1941)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 18. 7. - Mohammed Daoud Khan, prvi predsednik Afganistana († 1978)
• 18. 7. - Andrej Gromiko, sovjetski diplomata († 1989)

• 1. 8. - Jaroslav Černi, inženjer, hidrotehničar († 1950)
• 10. 8. - Leo Fender, proizvođač električnih gitara († 1991)
• 13. 8. - Milovan Krstić, vajar i likovni pedagog († [[2006)
• 18. 8. - Rudolf Sremec, filmski redatelj († 1999)
• 23. 8. - Ante Vokić, ustaški krilnik († 1945)

• 7. 9. - Elia Kazan, filmski režiser († 2003)
• 12. 9. - Milivoj Popović Mavid, glumac († 1994)
• 21. 9. - Kwame Nkrumah, prvi predsednik Gane († 1972)
• 25. 9. - Luka Tomanović, vajar († 1992)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 6. 10. - Janko Đonović, književnik i akademik († 1991)
• 13. 10. - Art Tatum, džez-pijanista († 1956)
• 17. 10. - Ana Roje, balerina († 1991)
• 27. 10. - Đorđe Jovanović, književnik († 1943)
• 28. 10. - Francis Bacon, slikar († 1992)

• 2. 11. - Boško Milenković, automobilista († 1955)
• 4. 11. - Jan Sokol, slikar naivac († 1983)
• 5. 11. - Milena Pavlović-Barili, srpska slikarka († 1945)
• 23. 11. - Jovan Belić, prof. Poljoprivrednog fak. u Bg., akademik († 1997)
• 26. 11. - Eugène Ionesco, dramatičar († 1994)
• 28. 11. - Aleksandar Ranković, političar, državnik († 1983)

• 14. 12. - Borivoje Stojković, književnik i pozorišni kritičar († 1984)
• 24. 12. - Marko Anaf, ilegalac, profesor Medicinskog fakulteta u Bg. († 2010)

Kroz godinu

• Vučko Ignjatović, major JVuO († 1942)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1909.

• 12. 1. - Hermann Minkowski, matematičar (* 1864)
• 14. 1. - Zinovij Rožestvenski, ruski admiral (* 1848)
• 17. 1. - Miša Dimitrijević, srpski glumac i reditelj (* 1854)
• 22. 1. - Emil Erlenmeyer, hemičar (* 1825)
• 22. 1. - Lazar Komarčić, književnik (* 1839)
• 17. 2. - Geronimo, poglavica Apača (* 1829)
• 20. 2. - Rodolphe Lindt, proizvođač čokolade (* 1855)
• 25. 2. - Caran d'Ache, francuski karikaturista (* 1858)
• 26. 3. - Kosta Vujić, profesor Prve beogradske gimnazije (* 1829)
• 18. 5. - Isaac Albéniz, španjolski pijanist i skladatelj (* 1860.)
• 18. 5. - George Meredith, književnik (* 1828)
• 9. 7. - Kasimir Felix Badeni, bivši austrijski premijer (* 1846)
• 11. 7. - Simon Newcomb, matematičar, astronom (* 1835)
• 18. 7. - Carlos María de Borbón, vojvoda od Madrida, pretendent na španski i francuski presto (* 1848)
• 29. 9. - Vladimir Vidrić, hrvatski književnik (* 1875.)
• 13. 10. - Francesc Ferrer i Guàrdia, edukator, anarhista (* 1859)
• 16. 10. - Micko Krstić, četnički vojvoda (* 1855)
• 19. 10. - Cesare Lombroso, kriminolog, lekar (* 1835)
• 10. 12. - Crveni Oblak, poglavica Sijuksa (* 1822)
• 17. 12. - Leopold II, kralj Belgijanaca (* 1835)
• Bogdan Zimonjić, hercegovački ustanik (* 1813)

Nobelova nagrada za 1909. godinu

• Fizika: Carl Ferdinand Braun i Guglielmo Marconi (doprinos razvoju bežične telegrafije)
• Kemija: Wilhelm Ostwald (rad na katalizi i ispitivanje fundamentalnih principa iza hemijskih ravnoteža i brzina reakcije)
• Fiziologija i medicina: Emil Theodor Kocher (rad na fiziologiji, patologiji i hirurgiji tiroidne žlezde)
• Književnost: Selma Lagerlöf (visoki idealizam, živa mašta i duhovna percepcija)
• Mir: Auguste Beernaert i Paul Henri Benjamin Balluet d'Estournelles de Constant (rad u Stalnom sudu arbitracije)

Reference