Melatonin
 | |||
 | |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| N-[2-(5-methoxy-1H-indol-3-yl)ethyl] ethanamide | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 73-31-4 | ||
| ATC kod | N05CH01 | ||
| PubChem[1][2] | 896 | ||
| DrugBank | APRD00742 | ||
| ChemSpider[3] | 872 | ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C13H16N2O2 | ||
| Mol. masa | 232.278 g/mol | ||
| |||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Bioraspoloživost | 30 – 50% | ||
| Metabolizam | Hepatički putem CYP1A2 posredovane 6-hidroksilacije | ||
| Poluvreme eliminacije | 35 do 50 minuta | ||
| Izlučivanje | Urin | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | ? | ||
| Pravni status | Samo na recept (S4) (AU) POM (UK) OTC (SAD) | ||
| Način primene | Kod ljudi: oralno, sublingualno, ili transdermalno. Kod laboratorijskih životinja: takođe injekcijom. | ||
Melatonin takođe hemijski poznat i kao N-acetil-5-methoksitriptamin, je hormon koji je normalno pronađen u većini životinja, uključujući i ljude, i neke druge žive organizme, kao što su alge. Nivoi u cirkulaciji variraju tokom dnevnog ciklusa, i melatononin je važan za regulaciju cirkadijskih ritmova nekoloiko bioloških funkcija. Mnogi biološki efekti melatonina idu preko aktivacije melatoninskih receptora, dok je za druge odgovorna njegova uloga prodirućeg i moćnog antioksidanta sa posebnom ulogom u zaštiti DNK jedra i mitohondrija.
Biosinteza
Kod viših životinja, uključujući ljude, melatonin se proizvodi u pinealocitima u pinelanoj žlezdi (koja se nalazi u mozgu, ali izvan krv-mozak barijere) i takođe u retini, sočivima, GI traktu i drugim tkivima. Najveći organ koji proizvodi melatonin je koža. U ćelijama kože je nađena sva mašinerija za sintezu melatonina kao i melatonin i njegov bioprodukt AFMK. Oba molekula se normalno sintetišu iz amino kiseline trptofana (preko sinteze serotonina). Serotonin se pretvara u melatonin pomoću enzima N-acetiltransferaze i 5-hidroksiindol-O-metiltransferaze.
Produkcija melatonina u pinelanoj žlezdi je pod uticajem suprahijazmatičkih jedra (SCN) hipotalamusa, koja primaju informaciju o dnevnim obrascima svetla i tame iz retine. SCN ritmičnost i produkcija melatonina su pod uticajem informacija o svetlosti koje putuju preko nedavno otkrivenog retinohipotalamičkog trakta (RHT).
Informacija o odnosu svetlosti i tame dolazi do SCN preko fotosenzitivnih retinalnih ganglijskih ćelija, unutrašnje fotosenzitivnih fotoreceptornih ćelija, koje se razlikuju od onih koji učestvuju u formiranju slike (to znači da su ove na svetlost osetljive ćelije treći tip ćelija u retini, pored čepića i štapića). Ove ćelije čine oko 2% retinalnih ganglijskih ćelija kod ljudi i eksprimiraju fotopigment melanopsin. Osetljivost melanopsina odgovara onoj od fotopigmenta zasnovanog na vitaminu A sa maksimumom osetljivosti oko 484 nm (plava svetlost). Ovi signalni fotoperiodi ulaze u cirkadijski ritam, i rezultirajuća produkcija specifičnih “tamom” i “svetlosti” indukovanih nervnih i endokrinih signala reguliše bihejvioralne i psihološke cirkadijske ritmove.
Melatonin mogu produkovati i niz drugih perifernih ćelija kao što su ćelije koštane srži, limfociti i epitelijalne ćelije. Obično je koncentracija melatonina u ovim ćelijama mnogo viša nego u krvi, ali izgleda da nije regulisana fotoperiodom.
Melatonin se sintetiše u nizu biljaka, kao što je pirinač, i ingestirani melatonin se pokazao sposobnim da dođe do melatoninskih veznih mesta u mozgu sisara i veže se za njih.
Melatonin na Wikimedijinoj ostavi
Istorija
Melatonin je vezan za mehanizam kojim neke amfibije reptili menjaju boju kože i ta povezanost je dovela do otkrića ove supstance.[4][5] McCord i Allen su otkrili 1917. godine (J Exptl Zool, 1917) da ekstrakt pinealnih žlezda krava osvetljava kožu žabe.[6] Profesor dermatologije Aaron B. Lerner i saradnici sa Jejlskog univerziteta, nadajući se da je ova supstanca možda korisna u lečenju bolesti kože, su je izolovali i nazvali je hormon melatonin 1958.[7] Sredinom 70-tih godina Linč i saradnici su demonstrirali[8] da je produkcija melatonina podložna cirkadijanskom ritmu u ljudskim pinealnim žlezdama. Otkriće da je melatonin antioksidant je napravljeno 1993.[9] Otprilike u isto vreme, ovaj hormon je dobio mnogo publiciteta kao mogući tretman za mnoge bolesti.[10]
Vidi još
- Ramelteon
- Agomelatin
- Tasimelteon
- Rizici i koristi od izlaganja suncu
Literatura
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Filadelfi AM, Castrucci AM (May 1996). „Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates”. Journal of Pineal Research 20 (4): 175–86. DOI:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. PMID 8836950.
- ↑ Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (October 2004). „Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story”. Pigment Cell Research 17 (5): 454–60. DOI:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. PMID 15357831.
- ↑ Coates, Paul M. (2005). Encyclopedia of Dietary Supplements. Marc R. Blackman, Gordon M. Cragg, Mark Levine, Joel Moss, Jeffrey D. White. CRC Press. str. 457–466. ISBN 0824755049. Pristupljeno 31. 3. 2009.
- ↑ Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). „Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands”. J Biol Chem 235: 1992–7. PMID 14415935.
- ↑ Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (January 1975). „Daily rhythm in human urinary melatonin”. Science 187 (4172): 169–71. DOI:10.1126/science.1167425. PMID 1167425.
- ↑ Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
- ↑ Arendt, Josephine (August 2005). „Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects” (Review). J Biol Rhythms (SagePub) 20 (4): 291-303. DOI:10.1177/0748730405277492. Pristupljeno 2010-10-10. »There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits.«
Spoljašnje veze
 | Portal Medicina |
 | Portal Hemija |
Melatonin na Wikimedijinoj ostavi
- MedlinePlus
- Melatonin rekord u TiHKAL • info Arhivirano 2019-09-12 na Wayback Machine-u
- p
- r
- u
Alanin • Aspartat • Cikloserin • DMG • GABA • Glutamat • Glicin • Hipotaurin • Kinurenska kiselina (Transtorin) • NAAG (Spaglumska kiselina) • NMG (Sarkozin) • Serin • Taurin • TMG (Betain)
Dopamin • Epinefrin (Adrenalin) • Melatonin • NAS (Normelatonin) • Norepinefrin (Noradrenalin) • Serotonin (5-HT)
1,4-BD • Acetilholin • GBL • GHB • Histamin
Vidi isto Neuropeptidi
