Srđan Srdić

Srđan Srdić

Biografske informacije
Rođenje	3. novembar 1977. Kikinda, SFR Jugoslavija, Srbija
Obrazovanje
Školovanje	Doktor filoloških nauka
Zanimanje	Romanopisac, pripovedač

Srđan Srdić (rođen 03.11.1977. u Kikindi)^[1] je srpski romanopisac, autor kratkih priča, esejista, urednik, izdavač i predavač kreativnog pisanja. Objavio je tri romana, dve zbirke priča i knjigu eseja, a kao autor ili urednik objavljivao je tekstove u nekoliko antologija kratkih priča i mnogobrojnim književnim časopisima.

Obrazovanje

Nakon završene srednje muzičke škole,^[2] Srdić je dilpomirao na katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je odbranio i doktorsku tezu Odnos stvarnosti i fikcije u prozi Džonatana Svifta.^[3]

Karijera

2007, dok je radio kao gimnazijski profesor, Srdić je osvojio prvu nagradu za kratku priču na konkursu časopisa Ulaznica, dok je u 2009 osvojio nagradu Laza Lazarević. Sledeće godine mu je dodeljena stipendija Fondacije Borislav Pekić (Pekić je, sasvim slučajno, jedan od Srdićevih literarnih uzora^[2]) za sinopsis zbirke priča.^[4] Od 2008. do 2011. Srdić se nalazio na mestu glavnog urednika međunarodnog festivala kratke priče Kikinda Short, a na to mesto se vratio u septembru 2015.^[5] U decembru 2015. osnovao je izdavačku kuću Partizanska knjiga.^[6]

Mrtvo polje

Srdić je 2010. objavio svoju prvu knjigu, road horror roman ^[7] Mrtvo polje, koji dobija niz pozitivnih kritika,^[8] i koji se našao u nekoliko užih izbora za prestižne literarne nagrade u Srbiji (NIN, Vital, Borisav Stanković) a nominovan je i za regionalnu nagradu Meša Selimović.^[4] Roman je hvaljen zbog specifične upotrebe jezika i zbog iznalaženja stilističkih i formalnih sredstava neophodnih za bavljenje odabranom tematikom, upotrebom kako modernističkih (neretka su bila poređenja s romanom Uliks Džejmsa Džojsa), tako i postmodernističkih tehnika, čestih izmena perspektive i registra.^[8]

Radnja romana smeštena je u vreme građanskog rata, 1993. godinu u Srbiji, i prati nekoliko isprepletenih linija priče, Pablo i Paolo putuju iz Beograda u Kikindu u nameri da izbegnu mobilizaciju, prvi pod uticajem aktuelnih nasilnih ideologija, dok ga drugi besciljno prati. Stela se nalazi na istom putu, ali kreće iz suprotnog smera, praćena kvazi-psihopatskim kapetanom, kroz čiji lik je moguće ustanoviti uticaj Kormaka Makartija.^[9] Po rečima Srdića roman je zasnovan na principima antičke tragedije, što je očevidno nakon raspleta koji obeležavaju neizbežna smrt i incest. Tragično se nalazi "unutar konteksta, a ne u likovima."^[9]

Kao i svi Srdićevi tekstovi, roman se zasniva na obimnoj intertekstualnosti, uljučujući, pored već pomenutih, veze s autorima kao što su Ježi Kosinski, Vilijam Fokner, Žorž Bataj, Godflesh, Khanate, itd. Takođe, roman sadrži izdvojenu diskografiju i videografiju.^[9]^[10]^[10]

Espirando

Knjiga Espirando: 'Pesme na smrt sastoji se od devet priča koje, svaka na svoj način, tretiraju temu smrti. (umiranje, posledice smrti... Štampana 2011, knjiga je dobila nagradu Biljana Jovanović i međunarodnu nagradu Edo Budiša,^[11] kao i izuzetno pozitivne kritike,^[12]^[13]^[13] koje ističu eliptičan i formalno difuzan pristup jeziku, s opsegom pripovedačkih glasova koji se kreće od konvencionalnog prvog lica do razuzdane polifonije, i uspele jezičke re-prezentacije graničnih situacija u kojima se likovi nalaze-oplakivanja, nasilja, bolesti, seksualne čežnje, samoubistva, "zastrašujuće banalnosti".^[14]

Zbirka sadrži brojne intertekstualne veze, snažan uticaj Semjuela Beketa u likovima "u potpunosti suprotstavljenim svetu",^[14], pastiširanu Foknerovu priču Ruža za Emiliju, citate Perija Farela, priču Zozobra čije ime Srdić preuzima od američkog avangardnog muzičkog sastava Old Man Gloom, priču Medicine inspirisanu pesmom benda Jesu,^[13] reference na dela Tomasa Mana, Anrija Mišoa, Mišela Uelbeka.^[1]

Svih devet priča ranije je objavljeno u književnim časopisima u Srbiji i Hrvatskoj. Ukrajinski prevod knjige objavljen je 2013.^[15] Engleski prevod priče Sivo, sumorno nešto objavljen je u časopisu The Ofi Press Magazine iz Meksiko Sitija, dok su Komarci prevedeni na albanski i štampani u antologiji kratke priče Iz Beograda, s ljubavlju (Nga Beogradi, me dashuri ). Srdićeve priče takođe su prevođene na rumunski, mađarski i poljski jezik.^[4]

Satori

Srdićev drugi roman, Satori, štampan je 2013. To je prva Srdićeva knjiga koju je objavila izdavačka kuća KrR (Književna radionica Rašić).^[16] Srdić je završio tekst romana u januaru 2013, tokom rezidencijalnog boravka u Kući za pisce u Pazinu. Boravak je podrazumevala nagrada Edo Budiša, koju je Srdić dobio za zbirku priča Espirando.^[17] Kritika je radnju romana smestila u post-svet, uzimajući u obzir uvodne citate iz poststrukturalističkih tekstova Rolana Barta, Žana Fransoa Liotara, ali i škotskog post-rock benda Mogwai.^[18] narator u romanu, Vozač, radio-voditelj koji nikada nije imao vozačku dozvolu, napušta sopstvenu porodicu i pešice kreće na putovanje svojstveno junacima bildungsromana. Vozač izlazi iz grada, sećajući se i susrećući s ljudima s oboda društva, pružajući iščašenu, naizgled neusklađenu pripovest, obeleženu osećanjem solipsističkog užasa koje je izloženo kroz jezik likova.^[19] "Ovo nije knjiga ni o čemu, već knjiga o ničemu",^[20] Roman se takođe bavi pitanjima banalnosti i strahom od slobode, uz fokus na Vozačev kontakt s vojskom, posredno ukazujući na posledince ratnih zločina, (“postojanje PTSP sindroma kod onih koji nisu direktno učestvovali u ratu”^[18] .

U romanu se javljaju stranice citata iz Gončarovljevog romana Oblomov, Floberovog Sentimentalnog vaspitanja kao i intervju s liderom benda Kayo Dot, stihove kompozicije The Dead Flag Blues kanadskog post-rock sastava Godspeed You! Black Emperor i navode iz animiranog filma Stripy. iako ima elemente bildungsromana i road romana, Srdić je o knjizi govorio kao o anti-bildungsromanu, s centralnim junakom koji ne saznaje ništa i ne stiže nigde.^[19]

Satori je hvaljen kao tekst Srdićevog daljeg napredovanja, posebno uočljivog u ironijskoj distanci nedovoljno izraženoj u njegovim ranijim delima, kao i zbog pružanja novih mogućnosti čitanja kroz citate, kako Srdićevog teksta, tako i citiranih tekstova.^[18] Nešto dvosmisleniji kritičari, i pored isticanja Srdićevih pripovedačkih vrlina i značaja, iznosili su određenu skepsu prema namernoj nehotičnosti i nedovoljnom prisustvu značenja.^[21]

Roman Satori je 2015. objavljen u Ukrajini u prevodu Ale Tatarenko.^[22] Roman je objavljen u prevodu na makedonski jezik 2016. godine.^[23]

Sagorevanja

Sagorevanja, druga zbirka Srdićevih priča, štampana je u maju 2014. I ovu knjigu objavila je izdavačka kuća KrR (Književna radionica Rašić).^[11] U knjizi se ponovo nalazi devet priča, koje na različite narativne načine tretiraju problem identiteta. Za sinopsis Sagorevanja Srdić je nagrađen stipendijom Fondacije Borislav Pekić.^[24]

Književni kritičar Vladimir Arsenić, svrstavajući Srdića u red najznačajnijih postjugoslovenskih pisaca, naglašava jezičku brižljivost, kao i nove domete Srdićevog postupka, primetne u priči O vratima, koju smatra genijalnom.^[25] Mirnes Sokolović se kritički odnosi prema knjizi, ne dovodeći u pitanje Srdićev značaj, on pojedine priče ocenjuje kao neuverljive, dok priču Summertime smatra najboljim momentom zbirke.^[26] Srđan Vidrić opisuje Sagorevanja kao radikalnu i beskompromisnu knjigu namenjenu kompetentnijim čitaocima, koja "predstavlja značajan doprinos srpskoj pripovedačkoj umetnosti".^[27]

Pet priča iz Sagorevanja objavljeno je u američkim i škotskim^[28] književnim časopisima u prevodu Nataše Miljković.

Zapisi iz čitanja

Prva Srdićeva zbirka eseja objavljena je 2014. pod nazivom Zapisi iz čitanja.^[29] Srdićev urednik Ivan Radosavljević u pogovoru za ovu knjigu navodi kako će sedam u njoj štampanih eseja "s jedne strane, privući čitaoce koje zanimaju teme kojima se Srdić ovde bavi, a s druge strane, privući će one čitaoce koje ovaj autor zanima kao pripovedač i romanopisac, zahvaljujući tome što pruža osobene uvide u njegov intelektualni i umetnički habitus."^[30]

Zapisi iz čitanja naišli su na odličnu recepciju."^[31] U izrazito pozitivnom prikazu knjige Dragan Babić iznosi stav da je Srdić "više od poštovaoca" autora o kojima piše, te da je njihov "odličan tumač".^[32]

Fotografiju za korice Zapisa iz čitanja namenski je uradio američki avangardni muzičar Alan Dubin, čije je stihove Srdić navodio u Sagorevanjima i Mrtvom polju.

Ostali uticaji

Srdić takođe ističe kako su Dejvid Foster Volas, Don Delilo, Ivo Andrić, Jukio Mišima, roman Korekcije Džonatana Frenzena, Roberto Bolanjo, Luj Ferdinand Selin, Tomas Bernhard, Milan Oklopdžić i Mihail Bulgakov izuzetno značajni za njegovo čitalačko i spisateljsko iskustvo.

Bibliografija

Romani

Mrtvo polje, Beograd, Stubovi kulture. 2010. str. 287. ISBN 978-86-7979-308-9
Satori, Beograd, Književna radionica Rašić. 2013. str. 215 ISBN 978-86-6351-000-5
Srebrna magla pada, Beograd, Partizanska knjiga, 2018. str 259. ISBN 978-86-6477-016-3

Zbirke priča

Espirando. Beograd: Stubovi kulture. 2011. str. 181. ISBN 978-86-7979-346-1
Sagorevanja. Beograd: Književna radionica Rašić. 2014. str. 169. ISBN 978-86-6351-006-7

Zbirke eseja

Zapisi iz čitanja. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. 2014. str. 162. ISBN 978-86-7931-395-9.

Antologije

Da sam Šejn. Zagreb: Konzor. 2007. str. 229-234. ISBN 978-953-224-201-0
Kikinda Short 3.0. Kikinda: Narodna biblioteka "Jovan Popović". 2009.- kao urednik ISBN 978-86-7378-031-3
Kikinda Short 04. Kikinda: Narodna biblioteka "Jovan Popović". 2010. - kao urednik ISBN 978-86-7378-033-7
Kikinda Short 05 Kikinda: Narodna biblioteka "Jovan Popović".2011. - kao urednik ISBN 978-86-914515-0-9
Nga Beogradi, me dashuri. Priština: MM. 2011. str. 155-172. ISBN 978-9951-516-05-1
Izvan koridora. Zagreb: V.B.Z. d.o.o. 2011. str. 151-159. ISBN 978-9940-9215-6-9
U znaku vampira: muške priče o krvopijama. Beograd: Paladin. 2012. str. 96-105. ISBN 978-86-87701-20-5
Pucanja: izbor iz mlade srpske proze. Beograd: Službeni glasnik. 2012. ISBN 978-86-519-1536-2
Putnik sa dalekog neba: Miloš Crnjanski u priči. Beograd: Laguna. 2013. str. 339-348. ISBN 978-86-521-1301-9
Nova srpska pripovetka. Beograd: Paladin. 2013. str. 462-470. ISBN 978-86-87701-37-3
Gavrilov princip: priče o sarajevskom atentatu. Beograd: Laguna. 2014. str. 115-129. ISBN 978-86-521-1551-8

Spoljašnje veze

Srđan Srdić Goodreads
"Priča o tome kako su se pomirili I.I. i I.N." prevod na engleski jezik
"Summertime" prevod na engleski jezik
"Laku noć, kapetane" prevod na engleski jezik
"Sivo, sumorno nešto" prevod na engleski jezik Arhivirano 2013-10-29 na Wayback Machine-u
"Zvanična stranica izdavačke kuće Književna radionica Rašić"
"Zvanična stranica izdavačke kuće Stubovi kulture" Arhivirano 2016-03-03 na Wayback Machine-u

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 Srđan Srdić, Espirando Arhivirano 2016-03-03 na Wayback Machine-u, Stubovi kulture, 2011.
↑ ^2,0 ^2,1 Ana Klanjac, Intervju: Srđan Srdić Arhivirano 2014-10-26 na Wayback Machine-u, Ziher, januar 2013.
↑ Partizanska knjiga - O nama, Partizanska knjiga
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 The European Short Story Network, theshortstory.eu Arhivirano 2017-12-08 na Wayback Machine-u
↑ Međunarodni festival kratke priče Kikinda Short, Kikinda Short Arhivirano 2015-11-22 na Wayback Machine-u
↑ Partizanska knjiga, Partizanska knjiga
↑ Mića Vujičić, Road horor roman Arhivirano 2013-10-29 na Wayback Machine-u Yellow Cab, decembar 2010.
↑ ^8,0 ^8,1 Vladimir Arsenić, Mrtvo Polje Arhivirano 2018-05-21 na Wayback Machine-u e-novine, avgust 2010.
↑ ^9,0 ^9,1 ^9,2 Srđan Srdić, Još uvek živimo u '93. Arhivirano 2016-11-09 na Wayback Machine-u e-novine, februar 2011.
↑ ^10,0 ^10,1 Srđan Srdić, Mrtvo polje Arhivirano 2016-03-03 na Wayback Machine-u, Stubovi kulture, 2010.
↑ ^11,0 ^11,1 Autorska stranica na sajtu izdavača, krr.rs Književna radionica Rašić.
↑ Davor Beganović, Tko pripovijeda? Arhivirano 2014-10-21 na Wayback Machine-u ProLetter, decembar 2010.
↑ ^13,0 ^13,1 ^13,2 Leda Sutlović, Espirando Booksa, decembar 2011.
↑ ^14,0 ^14,1 Vladimir Arsenić, Trenutak pre kraja Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u e-novine, septembar 2011.
↑ Ukrajinsko izdanje knjige Espirando, Espirando Arhivirano 2015-11-22 na Wayback Machine-u Litopys, 2013.
↑ Autorska stranica na sajtu izdavača, krr.rs Književna radionica Rašić.
↑ Srđan Srdić, Satori, Književna radionica Rašić, 2013.
↑ ^18,0 ^18,1 ^18,2 Vladimir Arsenić, Na razvalinama sveta Arhivirano 2017-08-13 na Wayback Machine-u e-novine, mart, 2013.
↑ ^19,0 ^19,1 Srđan Srdić, Interview - Vavilon RTS, jun 2013.
↑ Srđan Srdić, Interview - Gutenbergov odgovor Radio Beograd, maj 2013.
↑ Saša Ćirić, Zaumno prosvetljenje Novosti, jun 2013.
↑ Ukrajinsko izdanje romana Satori, Сатори UMKA, 2015.
↑ Makedonsko izdanje romana Satori, Сатори Arhivirano 2016-08-18 na Wayback Machine-u Goten, 2016
↑ Agencija Tanjug, Aleksić i Srdić dobili stipendije Borislav Pekić Glas javnosti, 02. 07. 2010.
↑ Vladimir Arsenić, Gorka lepota e-novine, april, 2014.
↑ Mirnes Sokolović, Visoke peći neutralnosti elektrobeton, jul, 2014.
↑ Srđan Vidrić, Na zgarištu priče Letopis Matice srpske, novembar 2015.
↑ Srđan Srdić, About a Door Arhivirano 2015-11-22 na Wayback Machine-u Gutter, 2015.
↑ Srđan Srdić, Zapisi iz čitanja Kulturni centar Novog Sada, 2014.
↑ Ivan Radosavljević, Odškrinuta vrata ateljea Kulturni centar Novog Sada, 2014.
↑ Branko Ćurčić, Pozdravi iz podzemlja Avangrad, broj 19, 2014.
↑ Dragan Babić, Ispovesti jednog uživaoca Nova misao, broj 29, septembar/oktobar 2014.