Svetlana Velmar Janković
| Svetlana Velmar-Janković | |
|---|---|
| Biografske informacije | |
| Rođenje | (1933-02-01)1. 2. 1933. |
| Smrt | 9. 4. 2014.. |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | romanopisac, dramaturg |
| Opus | |
| Jezik | srpski |
Svetlana Velmar-Janković (Beograd 1. februar 1933. — 9. april 2014. Beograd),[1] srpska književnica i redovni član SANU.
Život
Svetlana Velmar-Janković je ćerka Vladimira Velmar-Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade nacionalnog spasa u Drugom svetskom ratu.
Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr. Miodraga Ibrovca i dr. Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr. Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečijoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u „Prosveti“.
Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 5. novembra 2009. godine.
Dela
Romani
- Procep (1953-1956)
- Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999)
- Lagum (1990)
- Bezdno (1995)
- Nigdina (2001)
- Vostanije (2004)
Pozorišne drame
- Knez Mihailo (1994)
- Žezlo (2002)
Drugi radovi
- Savremenici (1968)
- Književnost između dva rata I i II (1972)
- Dorćol (1981)
- Ukletnici (1993)
- Vračar (1994)
- Glasovi (1997)
- Knjiga za Marka (1998)
- Svetilnik (1998)
- Izabranici (2005)
- Sedam mojih drugara (2006)
- Očarane naočare (2006)
- Kapija Balkana (2011)
- Srodnici (2013)
- Prozraci (2013)
Nagrade
Od brojnih književnih nagrada izdvajaju se nagrade „Isidora Sekulić“, „Ivo Andrić', nagrada za najčitaniju knjigu Narodne biolioteke Srbije i NIN-ov nagrada.
Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini y Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“.
Reference
- ↑ „Svetlana Velmar-Janković.”. Riznica Srpska - Književnost. Arhivirano iz originala na datum 2018-01-27. Pristupljeno 26.01.2013.
Vanjske veze
- Svetlana Velmar-Janković na sajtu IMDb
- Биографија на сајту САНУ
- Stubovi kulture Arhivirano 2011-02-09 na Wayback Machine-u
- Books by Svetlana Velmar-Janković Arhivirano 2011-10-06 na Wayback Machine-u
- Lagum in English Arhivirano 2011-10-06 na Wayback Machine-u
- p
- r
- u
Dobitnici NIN-ove nagrade
1954. Dobrica Ćosić (Koreni) • 1955. Mirko Božić (Neisplakani) • 1956. Oskar Davičo (Beton i svici) • 1957. Aleksandar Vučo (Mrtve javke) • 1958. Branko Ćopić (Ne tuguj, bronzana stražo) • 1959. • 1960. Radomir Konstantinović (Izlazak) • 1961. Dobrica Ćosić (Deobe) • 1962. Miroslav Krleža (Zastave) • 1963. Oskar Davičo (Gladi) • 1964. Oskar Davičo (Tajne) • 1965. Ranko Marinković (Kiklop) • 1966. Meša Selimović (Derviš i smrt) • 1967. Erih Koš (Mreža) • 1968. Slobodan Novak (Mirisi, zlato i tamjan) • 1969. Bora Ćosić (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji) • 1970. Borislav Pekić (Hodočašće Arsenija Njegovana) • 1971. Miloš Crnjanski (Roman o Londonu) • 1972. Danilo Kiša (Peščanik) • 1973. Mihailo Lalić (Ratna sreća) • 1974. Jure Franičević-Pločar (Vir) • 1975. Miodrag Bulatović (Ljudi sa četiri prsta) • 1976. Aleksandar Tišma (Upotreba čoveka) • 1977. Petko Vojnić Purčar (Dom sve dalji) • 1978. Mirko Kovač (Vrata od utrobe) • 1979. Pavle Ugrinov (Zadat život) • 1980. Slobodan Selenić (Prijatelji) • 1981. Pavao Pavličić (Večernji akt) • 1982. Antonije Isaković (Tren 2) • 1983. Dragoslav Mihailović (Čizmaši) • 1984. Milorad Pavić (Hazarski rečnik) • 1985. Živojin Pavlović (Zid smrti) • 1986. Vidosav Stevanović (Testament) • 1987. Voja Čolanović (Zebnja na rasklapanje) • 1988. Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke) • 1989. Vojislav Lubarda (Vaznesenje) • 1990. Miroslav Josić Višnjić (Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba) • 1991. Milisav Savića (Hleb i strah) • 1992. Živojin Pavlović (Lapot)
1993. Radoslav Petković (Sudbina i komentari) • 1994. Vladimir Arsenijević (U potpalublju) • 1995. Svetlana Velmar Janković (Bezdno) • 1996. David Albahari (Mamac) • 1997. Milovan Danojlić (Oslobodioci i izdajnici) • 1998. Danilo Nikolić (Fajront u Grgetegu) • 1999. Maksimilijan Erenrajh (Karakteristika) • 2000. Goran Petrović (Sitničarnica "Kod srećne ruke") • 2001. Zoran Ćirić (Hobo) • 2002. Mladen Markov (Ukop oca) • 2003. Vladan Matijević (Pisac iz daleka) • 2004. Vladimir Tasić (Kiša i hartija) • 2005. Miro Vuksanović (Semolj zemlja)
2006. Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti) • 2007. Dragan Velikić (Ruski prozor) • 2008. Vladimir Pištalo (Tesla, portret među maskama) • 2009. Grozdana Olujić (Glasovi u vetru) • 2010. Gordana Ćirjanić (Ono što oduvek želiš) • 2011. Slobodan Tišma (Bernardijeva soba) • 2012. Aleksandar Gatalica (Veliki rat) • 2013. Goran Gocić (Tai) • 2014. Filip David (Kuća sećanja i zaborava) • 2015. Dragan Velikić (Islednik) • 2016. Ivana Dimić (Arzamas) • 2017. Dejan Atanacković (Luzitanija) • 2018. Vladimir Tabašević (Zabluda Svetog Sebastijana) • 2019. Saša Ilić (Pas i kontrabas) • 2020. Svetislav Basara (Kontraendorfin) • 2021. Milena Marković (Deca) • 2022. Danica Vukićević (Unutrašnje more) • 2023. Stevo Grabovac (Poslije zabave)
a Odbio nagradu.
