Napad NOVJ na Glinu 1942.

Napad NOVJ na Glinu oktobra 1942.
Segment Drugog svetskog rata
Datum 22/23. oktobar 1942.
Lokacija Glina i okolne komunikacije
Ishod Pobeda snaga NDH
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Snage NDH
Angažirane jedinice
Prva lička brigada
Peta kordunaška brigada
Sedma banijska brigada
Osma banijska brigada 		u Glini delovi 5. gorskog zdruga:
jedna ustaška satnija
jedna bojna (bataljon) domobrana
Snage
oko 800 u napadu na Glinu, oko 3.200 u izolaciji napada oko 650 u odbrani garnizona, više hiljada brojnim okolnim garnizonima i postajama[1]
Žrtve i gubici
20 poginulih, 40 ranjenih, 2 nestala[2] 5 poginulih, 12 ranjenih i 3 zarobljena [3]
oko 50 mrtvih (procena u izveštaju Operativnog štaba), 12 zarobljenih, više ranjenih[2]

Pod komandom operativnog štaba grupe brigada, četiri brigade NOVJ izvele su 22. oktobar/23. oktobra 1942. napad na garnizon NDH u Glini. Na sam grad napadalo je pet bataljona Prve ličke i Sedme banijske brigade, dok su ostale jedinice angažovane na obezbeđenju od intervencije iz okolnih garnizona. Pošto bataljoni u napadu nisu uspeli da ovladaju ključnim tačkama odbrane, u zoru 23. oktobra napad je obustavljen.

Nakon napada, u štabovima i jedinicama analizirani su uzroci neuspeha. Nakon Gline, ove brigade učestvovale su u Bihaćkoj operaciji, postigavši zapažene uspehe.

Prethodne okolnosti

Tokom leta i jeseni vojne jedinice Prve operativne zone Hrvatske, koja je obuhvatala Liku, Kordun i Baniju, bile su u velikom usponu u pogledu borbene vrednosti i broja vojnika. Od najboljih bataljona ove zone tokom jula, avgusta i septembra 1942. formirano je sedam brigada. Ove brigade predstavljale su snagu sposobnu za izvođenje složenih operacija. Glavni štab NOV i PO Hrvatske odlučio je da grupom brigada izvede operaciju protiv garnizona NDH na Baniji. Pri tome, štab je računao na faktor iznenađenja, kao i na pretpostavljenu slabu borbenost domobrana u tim garnizonima[4]. Odlučeno je da se izvede napad na garnizon Glina. U tom cilju, na Baniju su upućene četiri brigada (Prva lička, Peta kordunaška
Sedma i Osma banijska brigada).

Tok borbe

Spoljašnja linija odbrane Gline sastojala se od iskopanih rovova oko grada, u kojima je tokom noći bila razmeštena posada. Prema planu, tri bataljona Prve ličke nastupala su sa istočne strane, preko sela Pogledića, i zatim preko železničke stanice prema centru Gline. Dva bataljona Sedme banijske nastupala su sa severne strane, preko sela Jukinca i mosta na ulazu u Glinu. Napad je prema planu trebalo da počne u 24:00, ali je zbog provale oblaka i problema u pristupnom maršu, na sektoru Prve ličke došlo do zakašnjenja od oko sat i po.

Napad se odvijao uspešno preko spoljašnje linije odbrane. Međutim, prilikom prodora u sam grad, napad je izgubio na zamahu. Bataljoni prve ličke nisu se snašli i izgubili su mnogo vremena. U izveštaju Operativnog štaba nakon bitke, za Drugi bataljon Prve ličke rečeno je da je "bio skoro potpuno pasivan", te da je "ušao u ulicu gdje većinom neprijatelja nije ni bilo i borbe skoro nije ni imao"[5]. Prvi bataljon je, prema izveštaju, "imao odmah u početku znatne gubitke", a da pri tom nije ovladao baterijom topova koji su bili na njegovom pravcu napada, i koji su predstavljali značajnu snagu odbrane. Bataljoni Sedme banijske uspeli su da se probiju do centra Gline i do zgrade suda. Međutim, u centru se u utvrđenim zgradama koncentrisalo celokupno ljudstvo garnizona, pa intenzitet otpora nije narušen. Usled nedovoljne saradnje i objedinjenosti u napadu, komanda garnizona imala je slobodu da manevriše rezervama, i da ih upućuje na ugrožene tačke.

Pošto do svitanja partizanski bataljoni nisu uspeli u značajnoj meri da oslabe otpor garnizona, Operativni štab ocenio je da je dalji napad bez izgleda, a da bi zadržavanjem u dometu neprijateljske vatre dovelo do nepotrebnih gubitaka, pa je stoga odlučio da obustavi napad.

Tokom noći 22. oktobar/23. oktobra nije došlo do značajnih pokušaja intervencije prema Glini iz okolnih garnizona. Do manje borbe došlo je samo na sektoru Osme banijske brigade, koju je ova lako rešila. U toku prepodneva 23. oktobra jedna ojačana bojna nastupila je iz Petrinje prema Glini. Međutim, tada je napad već bio obustavljen, tako da je ona bez borbe ušla u Glinu u toku dana.

U Glini je zarobljeno devet domobrana, jedan ustaša i dva žandarma. Od zarobljenih, jedan domobran, ustaša i žandarmi osuđeni su na smrt, dok je preostalih 8 domobrana dobrovoljno stupilo u partizanske redove[2].

Uzroci neuspeha

Kao osnovne razloge neuspeha Operativni štab navodi nepovezanost, nedostatak sadejstva jedinica, neorganizovanost, nedovoljno zalaganje i nesnalaženje u napadu, naročito ličkih bataljona, koje je posledica lošeg rukovođenja. Prema analizi, neuspeh je posledica toga "što štabovi bataljona u prvom redu, a i štabovi brigada nisu tom operacijom dobro rukovodili"[6]. Jovo Popović u monografiji Prve ličke brigade navodi još nekoliko uzroka:

  • izostanak iznenađenja. Ispostavilo se da su štabovima NDH i komandi glinske posade došli do obaveštajnih podataka o pokretima i namerama partizanskih brigada.
  • zamor boraca nakon marša
  • slab obaveštajni rad, usled kojeg se nije raspolagalo dovoljno dobrim podacima o snazi o organizaciji odbrane
  • teški uslovi pristupa ciljevima napada (bilo je neophodno pregaziti rečicu Maju, koja je bila veoma nadošla usled obilnih kiša)
  • nedostatak vodiča i nepoznavanje mesta od strane ličkih bataljona
  • potcenjivanje neprijatelja. Ustaše u Glini bile su fanatične i svesne odgovornosti za zločine. Prema izveštaju župana Josipa Trojera (Josip Troyer) ministru unutrašnjih poslova NDH, glinske ustaše su "primjenjivali malo previše drastične mjere", pa je "oko 400 žena i ljudi kotara vojnićkog bilo pobito"[7].

Glavni štab Hrvatske zaključio je da se ipak nije radilo o potpunom neuspehu, jer su neprijatelju naneti gubici, a napadom je uneto uznemirenje u neprijateljske redove i demonstrirana snaga.

U sledećoj operaciji, napadu na Bihać i okolne garnizone, ove brigade bile su znatno uspešnije.

Literatura

  • Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ", Vojnoizdavački zavod, Beograd 1988.
  • Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1981.
  • HRONOLOGIJA NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1964.

Reference

  1. ↑ Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, strana 50
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, strana 52
  3. ↑ Izveštaj Vrhovnog oružničkog zapovjedničtva NDH, Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ", strana 111
  4. ↑ Zbornik NOR-a, tom V, knjiga 8, strana 170; Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ", strana 100
  5. ↑ Zbornik NOR-a, tom V, knjiga 8, strana 314; Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ", strana 110
  6. ↑ Zbornik NOR-a, tom V, knjiga 9, strana 199; Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, strana 52
  7. ↑ Zbornik NOR-a, tom V, knjiga 8, strana 466; Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ", strana 110
  • p
  • r
  • u
Sukobljene
strane
Wehrmacht  • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani  • Nedićevci i Ljotićevci  • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani  • Balisti
Vođe
i vojskovođe
Tok rata

Ratni zločini
(spisak osuđenih)
Jasenovac  • Sajmište  • Banjica  • Jadovno  • Jajinci  • Topovske šupe  • Stara Gradiška  • Šabac  • Niš  • Lepoglava  • Jastrebarsko
Blagaj  • Vrginmost  • Drvar  • Grahovo  • Glina  • Skela  • Šabac  • Kraljevo  • Kragujevac  • Valjevo  • Novi Sad  • Drakulić  • Zabiokovlje  • Imotski-Ljubuški  • Gata  • Prozor  • Bijelo Polje  • Priboj-Pljevlja-Čajniče-Foča  • Vranić  • Rača  • Drugovac  • Blajburg