Islamska Država Irak i Levant

Islamska Država u Iraku i na Levantu

الدولة الإسلامية في العراق والشام

Status

nepriznata država

Glavni grad

Ar-Raqqah^[1]
35°57′0″N, 39°1′0″E

Službeni jezici

arapski

Religija

sunitski islam

Vlada

samoproglašeni kalif

Abu Bakr al-Baghdadi

otcjepljenje od Iraka i Sirije

proglašenje Islamske Države

15. oktobar 2006

proglašenje Islamske Države u Iraku i na Levantu

9. april 2013

Površina

Ukupno

32,133 km²

Stanovništvo

Popis iz 2014

8,000,000

Valuta

zlatni dinar

Vremenska zona

(UTC+3)

Islamska država (skraćeno ID; poznata i kao Islamska Država u Iraku i Levantu (IDIL) ili Islamska Država u Iraku i Siriji (IDIS), arap. الدولة الاسلامية في العراق والشام [ad-Dawlah al-Islāmiyah fī 'l-ʿIrāq wa-sh-Shām]; u anglosferi poznata i po engleskim skraćenicama IS (IS – Islamic State) i ISIL (ISIL – Islamic State of Iraq and the Levant) ili ISIS (ISIS – Islamic State of Iraq and Syria), ili po arapskom akronimu Daeš^[2] (داعش [dāʿish], engl. Daesh))^[3], je džihadistička paravojna formacija, odnosno nepriznata država, koja pod svojim nadzorom drži velike dijelove Iraka i Sirije. Svoje korijene vuče od sunitskih fundamentalističkih grupa koje su početkom 2004. nastale u Iraku nakon američke invazije te vodile oružanu borbu protiv američkih i drugih zapadnih trupa, a potom formalno izrazile vjernost al Qaedi. Islamska Država je tokom sljedećih nekoliko godina bila aktivna i u borbi protiv iračkih šijitskih paravojnih formacija, a nakon američkog povlačenja i protiv iračke vlade. Njene aktivnosti u samom Iraku su do 2012. godine bile značajno smanjene i nije se smatrala značajnim faktorom.

Rat u Siriji

Međutim, izbijanje građanskog rata u Siriji je Islamskoj Državi dalo priliku da proširi svoje aktivnosti na Zapad, odnosno sklopi savez sa drugim islamističkim grupama, ali i posredno dobije oružje, opremnu i novac od SAD i njenih saveznika. To se, između ostalog, ožujka 2013. godine odrazilo i na osvajanje grada Al-Raqqa, koji je postao prvi veći grad pod kontrolom sirijskih pobunjenika, ali i ISIL-ovo sjedište. ISIL se uskoro sukobio sa drugim islamističkim frakcijama u Siriji, što je 2013. godine dovelo do toga da Al Qaeda naredi njeno raspuštanje, što je ISIL-ovi čelnik Abu Bakr al-Baghdadi odbio učiniti.

Irak 2014.

U junu 2014. ISIL je poduzeo veliku ofanzivu u Iraku koja je dovela do osvajanja Mosula, Tikrita te brojnih strateški važnih gradova u sjevernom i centralnom dijelu Iraka. Pred kraj meseca grupa je skratila ime u Islamska Država, imenovala al-Baghdadija za kalifa i objavila da svi muslimani svijeta trebaju biti lojalni novom kalifu.

Reference

↑ „ISIS on offense in Iraq”. Al-Monitor. 10. juna 2014. Pristupljeno 11. 6. 2014.
↑ Ovu reč Islamska Država toliko mrzi da je zbog nje spremna i da ubije www.blic.rs
↑ DA LI SE ZOVU ISIL, ISIS, ID ili DAEŠ: Oni imaju mnogo imena, a još više KRVI NA SVOJIM RUKAMA! www.telegraf.rs

Vanjske veze

Islamska Država Irak i Levant na Wikimedijinoj ostavi

Iraq updates - Institute for the Study of War
The New War in Iraq ISIL Overview - Midwest Diplomacy (September 2013)

Faktički nezavisne države i teritorije ¹

Sadašnje

Evropa	Pridnjestrovlje (od 1990) • Republika Kosovo (od 2008) • Novorusija (od 2014)
Azija	Republika Kina – Tajvan (od 1945) • Severni Kipar (od 1975) • Palestina (od 1988) • Va (od 1989) • Južna Osetija (od 1991) • Abhazija (od 1992) • Gaza (od 2005) • Zapadni Kurdistan (od 2013) • Islamska Država (od 2014)
Afrika	Saharska Arapska Demokratska Republika (od 1976) • Somalilend (od 1991) • Puntlend (od 1998) • Džubalend (od 1998) • Galmudug (od 2006) • Himan i Heb (od 2008) • Hatumo (od 2012)

Bivše ²

Evropa	Gagauzija (1990—1994) • Republika Srpska Krajina (1991—1995) • Ičkerija (1991—1999) • Republika Srpska (1992—1995) • Krim (1992—1995) • Herceg-Bosna (1992—1994) • Zapadna Bosna (1993—1995)
Azija	Suvadive (1959—1963) • Kačin (1962—1994) • Tamil Ilam (1983—2009) • Adžarija (1991—2004) • Nahčivan (1991—1993) • Irački Kurdistan (1991—2003) • Republika Arcah (1991–2023) • Tališ-Mugan (1993)
Afrika	Katanga (1960—1964) • Rvenzururu (1963—1982) • Bijafra (1967—1970) • Transkei (1976—1994) • Boputatsvana (1977—1994) • Venda (1979—1994) • Ciskej (1981—1994) • Anžuan (1997—2002) • Moheli (1997—1998) • Jugozapadna Somalija (2002—2006) • Mahir (2007—2009) • Azavad (2012)
Okeanija	Tana (1974) • Bugenvil (1975—1997) • Tafea (1980) • Vemerana (1980) • Rotuma (1987—1988)

Napomene:
¹ Uključujući države i teritorije koje su proglasile svoju nezavisnost i kao takve su ili delimično priznate ili potpuno nepriznate, kao i teritorije koje nisu zvanično proglasile svoju nezavisnost, ali funkcionišu ili su funkcionisale kao takve u određenom vremenskom periodu.
² U spisak bivših faktički nezavisnih država i teritorija uračunate su one faktički nezavisne države i teritorije koje su kao takve postojale od druge polovine 20. veka do danas.