Federativna Država Novorusija

Za ostale upotrebe, v. Novorusija.

Savez Narodnih Republika Novorusija
Союз Народных Республик Новороссия


Zastava	Grb

krilatica: Volja i trud!

Glavni grad Donjeck

Službeni jezik ruski

Ostali jezici u upotrebi ukrajinski

Površina

- Ukupno 53.201 km² (125)

Stanovništvo

- 2014. 6.578.759 (103)

- Gustina 123,65/km²

Valuta nije određena

Vremenska zona UTC +2; leti +3 (EET)

Pozivni broj +380 62, +380 64

Federativna Država Novorusija (rus. Федеративное государство Новороссия, ukr. Федеративна держава Новоросія), također poznata i kao Savez Narodnih Republika (rus. Союз Народных Республик, ukr. Союз Народних Республік), također poznata i pod neformalnim nazivom Lugandonija (od riječi Lugansk i Donjeck) je državni savez (konfederacija) koju čine nepriznate države Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR) u istočnom dijelu Ukrajine. Proglašena je 22. maja 2014, a ozvaničena 24. maja iste godine, kada su lideri DNR i LNR potpisali sporazum o ujedinjenju. 24. juna su vođe obje države objavile kako će imati zajednički ustav i parlament, a dva dana kasnije je za njegovog predsjednika proglašen Oleg Carjov. Novorusija trenutno nema fiksirane granice, ali je de facto omeđena međunarodnim granicama Ukrajine sa Rusijom, odnosno linijama fronte uspostavljenim za vrijeme rata u istočnoj Ukrajini.

Pozadina

Glavni članak: Nova Rusija

Nova Rusija je ime dobila po području koje je bivše Rusko Carstvo godine 1774. dobila Kučukkainairdžijskim mirom, odnosno aneksijom Krimskog Kanata, i na koje se ubrzano doselilo rusko stanovništvo, osnovavši gradove kao što su Odesa. Posle propasti Ruskog Carstva i građanskog rata, godine 1922. su ta područja Ukrajinskoj SSR, koja je postala dio SSSR-a. Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, ta su područja postala dio nezavisne Ukrajine.

Na tim se područjima poslije euromajdanskih protesta i nasilnog svrgavanja pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča razvio separatistički pokret koji je tražio ujedinjenje sa Rusijom, a kome je značajan poticaj dala ruska aneksija Krima. Nastojanja novih ukrajinskih vlasti da ga uguše silom su dovele do niza oružanih incidenata koji su prerasli u sukob, tokom koga su formirane DNR i LNR, a potom i Novorusija.

Teritorija

Novorusija faktički kontroliše delove Donjecke i Luganske oblasti u Ukrajini. Međutim, teritorijalne aspiracije Novorusije uključuju još šest ukrajinskih oblasti: Harkovsku, Dnjepropetrovsku, Zaporošku, Hersonsku, Mikolajivsku i Odešku.

Državno uređenje

Novorusija je konfederacija, koju trenutno čine Donjecka i Luganska narodna republika. Članstvo je otvoreno i za druge potencijalne članice.

Najviša zakonodavna vlast Novorusije je Državni savet Novorusije, a izvršnu vlast čini Savet Novorusije koga trenutno čine po tri predstavnika iz LNR i DNR.

Jezik i religija

Zvanični jezik Novorusije je ruski i ukrajinski.

Oružane snage

Oružane snage Novorusije čine niz milicija i paravojnih formacija, prvo objedinjene u Narodna miliciju Donbasa (DNR) i Armiju Jugoistoka (LNR) koje su se naknadno objedinile u Združene oružane snage Novorusije.

Međunarodno priznanje

Novorusija kao celina nije međunarodno priznata ni od jedne druge države. DNR i LNR su se, pak, međusobno priznale kao suverene države, a nezavisnost im je 27. i 18. juna 2014. priznala jedino Južna Osetija, čiju nezavisnost trenutno priznaje samo 4 države-članice UN.

Reference

Države u Evropi

Afrika • Azija • Južna Amerika • Oceanija • Sjeverna Amerika

Samostalne države

Nepriznate ili
djelomično priznate države

Zavisni teritoriji

Danska	Farski otoci
Finska	Åland
Norveška	Jan Mayen Svalbard
Ujedinjeno Kraljevstvo	Akrotiri i Dhekelia Gibraltar Guernsey Jersey otok Man

¹ Značajan dio teritorija se nalazi u Aziji. • ² U potpunosti u Aziji, ali ima društvene i političke veze s Evropom. • ³ Posjeduje zavisne ili slične teritorije izvan Evrope.

Faktički nezavisne države i teritorije ¹

Sadašnje

Evropa	Pridnjestrovlje (od 1990) • Republika Kosovo (od 2008) • Novorusija (od 2014)
Azija	Republika Kina – Tajvan (od 1945) • Severni Kipar (od 1975) • Palestina (od 1988) • Va (od 1989) • Južna Osetija (od 1991) • Abhazija (od 1992) • Gaza (od 2005) • Zapadni Kurdistan (od 2013) • Islamska Država (od 2014)
Afrika	Saharska Arapska Demokratska Republika (od 1976) • Somalilend (od 1991) • Puntlend (od 1998) • Džubalend (od 1998) • Galmudug (od 2006) • Himan i Heb (od 2008) • Hatumo (od 2012)

Bivše ²

Evropa	Gagauzija (1990—1994) • Republika Srpska Krajina (1991—1995) • Ičkerija (1991—1999) • Republika Srpska (1992—1995) • Krim (1992—1995) • Herceg-Bosna (1992—1994) • Zapadna Bosna (1993—1995)
Azija	Suvadive (1959—1963) • Kačin (1962—1994) • Tamil Ilam (1983—2009) • Adžarija (1991—2004) • Nahčivan (1991—1993) • Irački Kurdistan (1991—2003) • Republika Arcah (1991–2023) • Tališ-Mugan (1993)
Afrika	Katanga (1960—1964) • Rvenzururu (1963—1982) • Bijafra (1967—1970) • Transkei (1976—1994) • Boputatsvana (1977—1994) • Venda (1979—1994) • Ciskej (1981—1994) • Anžuan (1997—2002) • Moheli (1997—1998) • Jugozapadna Somalija (2002—2006) • Mahir (2007—2009) • Azavad (2012)
Okeanija	Tana (1974) • Bugenvil (1975—1997) • Tafea (1980) • Vemerana (1980) • Rotuma (1987—1988)

Napomene:
¹ Uključujući države i teritorije koje su proglasile svoju nezavisnost i kao takve su ili delimično priznate ili potpuno nepriznate, kao i teritorije koje nisu zvanično proglasile svoju nezavisnost, ali funkcionišu ili su funkcionisale kao takve u određenom vremenskom periodu.
² U spisak bivših faktički nezavisnih država i teritorija uračunate su one faktički nezavisne države i teritorije koje su kao takve postojale od druge polovine 20. veka do danas.