Celuloza
| Celuloza[1] | |
|---|---|
 | |
 | |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 9004-34-6  Y |
| EC-broj | 232-674-9 |
| MeSH | Cellulose |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | (C6H10O5)n |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Gustina | 1.5 g/cm3 |
| Tačka topljenja | razlaže se |
| Rastvorljivost u vodi | nije rastvoran |
| Opasnost | |
| EU-indeks | nije listiran |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | Skrob |
| Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |
| Infobox references | |
Celuloza je prirodni makromolekul koji nastaje fotosintezom.[2] Sastoji se od anhidrida glukoze empirijske formule (C6H10O5)n . Celuloza pripada grupi polisaharida koji predstavljaju do 80 % suve materije biljnog sveta, a među kojima je celuloza najznačajnija.
Potpunom hidrolizom celuloze dobija se D – glukoza
- (C6H10O5)n +nH2O = nC6H12O6
Osnovu celuoloze čine ustvari, dva anhidrida D – glukoze, koji su vezani glukozidnom vezom i čine molekul celobioze. Ispitivanjem se došlo do zaključka da je celuloza polisaharid izgrađen od velikog broja molekula D – glukoze, povezanih glukozidnom vezom.
Celuloza u dodiru sa vodom bubri, utoliko više ukoliko je više amfornih područja u vlaknu. Od količine apsorbovane vode zavise mehaničke osobine celuloze, tj. veće bubrenje smanjuje mehaničku otpornost. Organski rastvarači izazivaju slabije bubrenje od vode.[3]
Polarni rastvarači (hloroform) pokazuju veću moć penetracije u vlakna celuloze, od nepolarnih rastvarača (ugljendisulfid). Sposobnost upijanja vlakna pojačana je posle tretiranja sa 20 % natrijum hidroksida.
Reference
- ↑ Nishiyama, Yoshiharu; Langan, Paul; Chanzy, Henri (2002). „Crystal Structure and Hydrogen-Bonding System in Cellulose Iβ from Synchrotron X-ray and Neutron Fiber Diffraction”. J. Am. Chem. Soc 124 (31): 9074-82. DOI:10.1021/ja0257319. PMID 12149011. .
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
Spoljašnje veze
 | Portal Hemija |
Celuloza na Wikimedijinoj ostavi
- Structure and morphology of cellulose Arhivirano 2009-04-26 na Wayback Machine-u by Serge Pérez and William Mackie, CERMAV-CNRS
- Cellulose, by Martin Chaplin, London South Bank University
- Clear description of a cellulose assay method Arhivirano 2005-04-26 na Wayback Machine-u at the Cotton Fiber Biosciences unit of the USDA.
- p
- r
- u
Tipovi ugljenih hidrata
Ketotetroze (Dihidroksiaceton) • Aldotrioze (Gliceraldehid) | |
Ketopentoze (Ribuloza, Ksiluloza) Aldopentoze (Riboza, Arabinoza, Ksiloza, Liksoza) Dezoksi šećer (Dezoksiriboza) | |
>6 |
Drugi oligosaharidi | |
|---|---|
Glukoza/Glukan: Glikogen • Skrob (Amiloza, Amilopektin) • Celuloza • Dekstrin/Dekstran • Beta-glukan (Zimosan, Lentinan, Sizofiran) • Maltodekstrin Fruktoza/Fruktan: Inulin • Levan beta 2→6 Glikozaminoglikani: Heparin • Hondroitin sulfat • Hijaluronan • Heparan sulfat • Dermatan sulfat • Keratan sulfat Aminoglikozidi: Kanamicin • Streptomicin • Tobramicin • Neomicin • Paromomicin • Apramicin • Gentamicin • Netilmicin • Amikacin |
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline
