1670

Ovo je članak o godini 1670.

Godina 1670 (MDCLXX) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1670 na Wikimedijinoj ostavi

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 21. 1. - U Londonu pogubljen "džentlmen-razbojnik" Claude Duval.
• 9. 2. - Kristijan V je novi kralj Danske i Norveške (do 1699).
• 17. 2. - Bavarski izborni knez Ferdinand Maria sklopio savez sa Lujem XIV.
• 24. 3. - Zrinsko-frankopanska urota: Sabor u Brezovici, Fran Krsto Frankopan pokušava organizirati otpor Habsburzima.
• ožujak, krajem - Sastanak u Čakovcu, Petar Zrinski pozvao i turske poslanike, napustio ga grof Ivan Drašković, kao i Nikola Erdödy jer ne žele pregovarati s Turcima. Ovo je od urote udaljilo i biskupa Borkovića^[1].
• 28. 3. - Gen. Herberstein razbio Frankopanovu četu na Banskoj krajini - time je planirani ustanak već svladan^[2].

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 3. 4. - U Hrvatskoj namjesto bana postavljeni banski namjesnici - za vojne poslove Nikola Erdödy i civilne biskup Martin Borković^[3].
• 13 - 18. 4. - Zrinski i Frankopan došli putuju u Beč gdje im je obećana pomirba ali su uhićeni ^[4].
• 29. 4. - Kardinal Emilio Bonaventura Altieri je novi papa Klement X., izabran nakon četiri meseca konklave kao kompromisni kandidat (vl. do 1676).
• proleće - Stenjka Razin digao ustanak na Volgi.
• 2. 5. - Osnovana Hudson's Bay Company, de fakto vlada dela Severne Amerike.
• 20. 5. - Estephan El Douaihy izabran za patrijarha Maronitske crkve (do 1704).
• 23. 5. - Cosimo III de' Medici je novi veliki vojvoda Toskane (do 1723).
• 1. 6. - Tajni doverski ugovor: engleski kralj Čarls II bi se vratio katolicizmu, pomoći će Luju XIV protiv Holanđana.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 18. 7. - Madridski ugovor: Španija priznaje engleske posede u Karibima - Kajmanski Otoci i Jamajka i formalno pod engleskom vlašću.
• 25. 7. - Car Leopold I. proteruje Jevreje iz bečkog Leopoldstadta.
• 4. 9. - Mletački poslanik iz Jedrena piše da su poslata naređenja za proizvodnju baruta u Beogradu te "bombi i granata" u Banjoj Luci iz čega zaključuje da će sultan ratovati u Evropi^[5] (→ Poljsko-turski rat (1672–76)).

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 14. 10. - Praizvedba Molièrove komedije-baleta Le Bourgeois gentilhomme.
• oktobar - Marčanski vladika Gavrilo Mijakić uhapšen nakon što su kaluđeri napali prounijatskog paroha Pavla Zorčića, na teret mu se stavlja i učešće u zaveri Zrinskog i Frankopana - ostaće u pritvoru do smrti 1686^[6].
• 24. 11. - Luj XIV naredio gradnju Doma invalida (Les Invalides).
• 10. 12. - Carske snage zauzimaju Oravski zamak urotnika Istvána Thökölyja koji je umro pre nekoliko dana, tokom opsade. Njegov sin Imre Thököly se sklanja u Erdelj.
• decembar - Pirat Henry Morgan hara obalom Kolumbije i Paname.

Kroz godinu

• Druga posavačka buna 1670-71^[7].
• Turci zauzimaju Cetingrad.
• Po Evlijinom svedočenju, hajdučka družina upala u Bitolj i opljačkala tamošnji bezistan^[8].
• U Amsterdamu anonimno objavljen Spinozin Tractatus Theologico-Politicus.
• Osnovan Charleston, South Carolina.
• Isusovac Francesco Lana de Terzi zamišlja "leteći brod".
• oko 1670. godine Sir Isaac Newton tvrdi da je različita gustoća tvari posljedica različite ispunjenosti atomima te uvodi pojam čestice 1., 2. i 3. reda

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1670.

• 12. 5. - August II Jaki, vladar Poljske i Litvanije, elektor Saksonije († 1733)
• 28. 9. - Petar Bakić, biskup srijemski i bosansko-đakovački († 1749)
• 30. 11. - John Toland, filozof († 1722)
• 30. 12. - Vicko Zmajević, zadarski nadbiskup († 1745)
• ? - Ivan Aletin Natali, polihistor i kolekcionar († 1743)
• ? - Petar Mattei (Matejević), slikar († 1726)
• c. - Visarion Pavlović, episkop bački († 1756)
• c. - Danilo Ščepćević Njegoš, vladika, prvi iz dinastije († 1735)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1670.

• 9. 2. - Frederik III, kralj Danske i Norveške (* 1609)
• 16. 3. - Johann Rudolph Glauber, hemičar (* 1604)
• 21. 5. - Niccolò Zucchi, astronom, fizičar (* 1586)
• 23. 5. - Ferdinando II de' Medici, veliki vojvoda Toskane (* 1610)
• 30. 6. - Henrietta od Engleske, kćerka Čarlsa I (* 1644)
• 15. 11. - Jan Amos Komenský, edukator, pisac (* 1592)
• 31. 12. - Magdalena Pereš-Vuksanović, hrvatska redovnica (* 1606.)

Reference

Literatura

• Kenneth Meyer Setton. Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century. American Philosophical Society; 1991. ISBN 978-0-87169-192-7.
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959