Grafit

Grafit
Kategorija	Mineral
Hemijska formula	C
Identifikacija
Kristalna sistema	heksagonalna
Cepljivost	savršena u jednom pravcu
Tvrdina po Mosu	1—2
Sjajnost	metalična
Boja ogreba	crni
Relativna gustina	(2,09—2,23) g/cm³

Grafit je mineral i jedna je od tri stabilne alotropske modifikacije ugljenika (pored dijamanta i fulerena), među kojima je najčešća i najstabilnija upravo grafit. Sive je boje.^[1]

Grafit najčešće poseduje heksagonalnu rešetku, a veoma retko se pojavljuje u romboedričnoj. Atomi u slojevima vezani su jakim kovalentnim vezama, ali su sami slojevi povezani slabim Van der Valsovim vezama, što im omogućava da klize jedan preko drugog, tako da se grafit otire. Grafit je jedini nemetal koji dobro provodi električnu struju i toplotu.^[2]^[3]

Upotrebljava se za podmazivanje, u elektrolizi (kao inertna elektroda), za kontakte u električnim motorima i sl.

Najveći rudnici grafita u svetu nalaze se u Kini (2005. godine proizvodnja je bila 1.650.000 tona). Ostali veliki proizvođači grafita su Indija, Brazil, Severna Koreja i Kanada.

Struktura grafita

Kod grafita je svaki atom ugljika povezan sa tri susjedna ugljikova atoma. To znači da ugljik u grafitu pravi sp²-hibridizaciju. Kod dijamanta je u pitanju sp³-hibridizacija (tetraedarska struktura). Nastali sp²-hibridi leže u jednoj ravni pod uglom 120°i zbog toga grafit ima lisnatu strukturu, međusobno uvezanu slabim Van der Waalsovim silama.

Vidi još

Spisak minerala

Reference

↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.