Ropstvo

Fotografija dečaka roba u Zanzibaru.
Tržnica robova u Istočnoj Evropi u ranom srednjem vijeku. Slika Sergeja Ivanova
Gustav Bulanžerova slika Pijaca robova.

Ropstvo je odnos među ljudima, grupama ljudi ili narodima temeljen na ekonomskoj, pravnoj, moralnoj, idejnoj, političkoj ili vjerskoj zavisnosti i pokornosti.[1] U svom užem smislu predstavlja formalnu instituciju krajnje zavisnosti jednog od strane drugog čovjeka koji je temelj društvenog sistema zvanog robovlasništvo. Osoba koja je rob nema nikakva prava, odnosno predstavlja vlasništvo drugog čovjeka ili grupe - gospodara. Ona je prisiljena obavljati rad i druge usluge za svog gospodara, a za to nije ovlaštena primiti nikakvu naknadu (iako iz praktičnih razloga može očekivati najosnovniju hranu i prenoćište). Gospodar ima puno pravo raspolagati s robom kako hoće, uključujući tjelesne kazne, sakaćenje, pa i ubistvo. Ropstvo je danas zabranjeno međunarodnim konvencijama, iako se u određenim oblicima praktikuje. Uz ropstvo se vezuje pojam prisilni rad, ali ne u slučaju kada je prisilni rad posljedica obveza koje propisuje i regulira država kao što je slučaj s vojnom obvezom, osudom za kaznena djela i sl.[2] Ropstvo također valja razlikovati od nekih drugih odnosa osobne zavisnosti kao što su kmetstvo ili ugovorno ropstvo.

Ropstvo je zvanično ilegalno u svim zemljama,[3][4] ali se procenjuje da još uvek oko 20 do 36 miliona ljudi žive kao robovi širom sveta.[5][6][7] Mauritanija je bila zadnja nadležnost da zvanično proglasi ropstvo nezakonskim (u 1981/2007), mada se procenjuje da 10% do 20% njenog stanovništva još uvek živi u ropstvu.[8][9]

Ropstvo je postojalo pre pisane istorije i postojalo je u mnogim kulturama.[10] Većina robova u današnje vreme su dužnički robovi, uglavnom u Južnoj Aziji, koji su pod dužničkom nametom zelenaša, ponekad i tokom više generacija.[11] Trgovina ljudima se primarno koristi za prisiljavanje žena i dece na rad u seks industriji.[12]

Terminologija

Engleska reča slave dolazi od starofrancuske sclave, od srednovekovne latinske reči sclavus, od vizantijsko grčke σκλάβος, koja zapravo potiče od reči etnonima Slav, pošto su u ranim srednjovekovnim ratovima mnogi Slaveni zarobljeni i porobljeni.[13][14] Jedna starija teorije povezuje tu reč sa grčkim glagolom skyleúo 'skinuti zaklanog neprijatelja'.[15]

Reč za oslovljavanje robova se takođe koristi za izražavanje opšte zavisnosti od nekog.[16][17] U mnogim sličajevima, kao na primer u antičkoj Persiji, moguće je da su situacija i životi takvih robova bili bolji nego kod običnih građana.[18]

Definicije

Međunarodna organizacija rada (en: International Labor Organization (ILO) definiše prinudni rad kao „svaki rad ili uslugu bilo koje osobe pod pretnjom kakve kazne a za koju se osoba nije dobrovoljno prijavila“, sa izuzecima: vojne službe, osuđenika, vanrednog stanja i odsluživanja kazne kroz društveno korisni rad.[19]

Postanak i razvoj

Robovsko društveno uređenje počinje raspadom prvobitne zajednice, na prijelazu iz četvrtog u treće tisućljeće pr. Kr., a završava nastankom feudalizma u petom stoljeću. U razdoblju koje je trajalo gotovo 4 000 godina nastale su velike promjene u ljudskom društvu, da se ni današnji odnosi među ljudima ne mogu razumjeti bez poznavanja robovlasništva. Nastajanju ovog društva prethodile su promjene u prvobitnoj zajednici. Pojedinci se počinju izdvajati te se počinje proizvoditi više nego je potrebno za goli opstanak. Čovjek počinje izrabljivati drugog čovjeka. Pojedinci ne moraju ni raditi, ni proizvoditi, ali sudjeluju u raspodjeli dobara. Nema više izbora poglavara, već to postaje nasljedno pravo. Obitelji počinju živjeti na teškom radu robova koji nemaju nikakva prava i daje im se tek potrebno za život. U antičkim vremenima, ropstvo je svoj vrhunac dostiglo u grčkom svijetu i Rimskom Carstvu. Robovi su izrađivali najveći dio proizvoda, a paralelno su radili i u kući i na zemlji. Nisu imali gotovo nikakva prava, no neki su stekli slobodu pa čak i visok društveni položaj.

Istorija ropstva

Najraniji izvor u kome se pominje ropstvo je Hamurabijev zakonik (Mesopotamija, oko 1800. p. n. e.) iz koga se vidi da je već tada bilo široko rasprostranjeno i prihvaćeno.

Istorija ropstva u antičkom svetu je blisko povezana sa ratovanjem. Izvori iz Mesopotamije, Egipta, Izraela, antičke Grčke, starog Rima, Persije, Kine, civilizacija Maja, Asteka i Indije obiluju pomenom ropstva u ratnom kontekstu. Ratni zarobljenici su najčešće završavali kao roblje na imanjima pobednika.

U mnogim zajednicama, broj robova je daleko premašivao broj slobodnih ljudi. Prema roblju se svuda postupalo okrutno, ali ne i krajnje surovo jer su bili „skupocena roba“. Ropstvo se pojavljuje pre pisane istorije na svim kontinentima. Posle usvajanja pisane reči, primeri ropstva (uključujući i seksualno roblje) beleže se među raznim plemenima Arapa, Indijanaca, u Africi, na Novoj Gvineji, Novom Zelandu, Germana i Vikinga.

Dužničko ropstvo se takođe pojavljuje jako rano. U Homerovoj Grčkoj bilo je retko ali zakonito da gospodar bije ili ubije roba.

Stari Egipat

Egipćani su roblje dovodili iz ratnih pohoda ili su ih kupovali. U Egiptu nije bilo mnogo roblja. Zemlju su obrađivali slobodni seljaci a uprkos raširenom verovanju, piramide su gradili slobodni radnici. Svi robovi su bili u vlasništvu Faraona i nisu prodavani ostalim građanima. Faraoni su međutim imali običaj da pokanjaju roblje sveštenicima i vojskovođama. U Bibliji se pominje prevođenje „dece Izrailja“ iz okova u obećanu zemlju.

Stari Rim

U rimskoj Republici i ranom rimskom carstvu oko 15% do 20% populacije bili su robovi, a do 2. veka kada su doneti zakoni o zaštiti roblja, robovlasnik je svog roba mogao nekažnjeno da ubije. Zbog visoke cene, ovo je ipak bila retkost, a kasnije je uvedena i novčana kazna za ubistvo roba. Položaj roba je zavisio i od vrste posla kojim se bavio, te su robovi koji su radili u gospodarevoj kući bili u znatno boljem položaju od robova zemljoradnika. Robovi u Rimu koji su učestvovali u pobunama često su završavali na raspeću.

U antičko vreme, ropstvo se često dovodi u vezu sa čedomorstvom. Neželjena deca su bivala bačena a trgovci bi ih neretko nalazili, prihvatali i odgajali ne bi li ih prodali u roblje. Najčešći osnov ropskog položaja bilo je zarobljavanje, a kasnije rođenje od majke robinje. Rimljani su poznavali institut oslobađanja od ropstva, i to se najčešće postizalo oslobađanjem ili testamentom.

Antička Kina

Život roba u drevnoj Kini je bio izuzetno težak. Mnoge imućne kineske familije su robove koristile za svaki teži rad u polju i kući. Na dvoru kineskih careva bilo je i više hiljada robova.

Grčka

Vizantija je brojala značajnu populaciju robova „nevernika“ i „otpadnika od vere“ sve do 12. veka koji su radili kako za pojedince tako i za državu. Tada se javlja otpor ali ne dobija na većem značaju. Robovi su često bivali kastrirani.[20]

Arabija

Arapi su nalazili roblje prvenstveno po naseobinama i lukama istočne Afrike. Ovo je jedan od najstarijih poznatih puteva trgovine robljem i stotinama je godina stariji od transatlantske trgovine koju su vršili Evropljani. Robovi uhvaćeni na obalama istočne Afrike završavali su u Arabiji, na bliskom istoku, Persiji i na indijskom poluostrvu.

Procene broja Afrikanaca koji su ovako odvedeni sa kontinenta kreću se od 11 do 17 miliona od 650. to 1900. Broj robova koje su Evropljani odveli u Ameriku je oko 11-12 miliona od oko 1500. do kasnih 1860ih.[21]

Mesto prve trgovine robljem u Evropi; Lagos, Portugal

Osmansko carstvo

U Osmanskom carstvu, posle bitaka, poraženi se često kastriraju kao izraz nadmoći. Ovako kastrirani muškarci — evnusi postaju deo posebnog društvenog sloja i koriste se kao čuvari harema. Robinje su služile često samo kao sredstvo za produžetak loze Sultana, rađajući mu sinove i time jačajući njegovu moć ali samo ako su bile za njega venčane.

Turci su u roblje odvodili balkanske narode i narode sa prostora južne Rusije. Budući da je gro roblja u Turskoj bilo hrišćanske vere, ropstvo je prevashodno imalo religijsku a ne rasnu konotaciju. Elitne trupe turske vojske bili su janičari i gotovo svi su poreklom sa Balkana.

Evropska trgovina robljem

Otkrićem Amerike i stvaranjem prvih kolonija počinje oko 1500. i transatlantska trgovina robljem iz Afrike za Ameriku. Odvođena su i prodavana čitava plemena i sela sa prostora zapadne Afrike koje čine današnje države Gvineja, Kongo i Angola. Ukupno se radi o oko 11 miliona dece, žena i muškaraca. Poznati su slučajevi preko 250 pobuna Afrikanaca robova na brodovima koji su ih odvodili u daleki Novi Svet.

Evropske zemlje koje su učestvovale u ovoj trgovini bile su Francuska, Britanska imperija, Portugal, Španija, Belgija, Holandija a u mnogim su drugim državama postojale firme koje su se time bavile.

Efekti ropstva u SAD

Robovi su odigrali izuzetno važnu ulogu, naročito u ekonomskom smislu, u svim robovlasničkim društvima. Takva je situacija i sa zemljama kao što su Brazil, Bermuda, Kuba, Haiti, Jamajka, Dominikanska Republika i SAD.

Uvoz robova u SAD je zabranjen 1808. do kada ih je nekih 300.000 već uvezeno. Svi kasniji robovi su rođeni na teritoriji SAD. Netrpeljivost između robovlasničkog juga i naprednijeg severa oko pitanja ropstva smatra se jednim od uzroka Američkog građanskog rata 1861.

Pokreti za ukidanje ropstva

Tokom istorije činjeni su razni pokušaji oslobađanja od ropstva pojedinih grupa ili celoga naroda. Mojsije je po Bibliji i Tori izveo iz Egipta sav jevrejski narod. Ovo je verovatno prvi zabeleženi slučaj oslobađanja od ropstva.

Viktor Hjuz proglašava ukidanje ropstva u Gvadalupe, 1. novembar 1794.

Kada je u SAD ropstvo ukinuto, proces oslobađanja sve brže se širio planetom. Međutim, tek je Konvencija o ropstvu koju je organizovala Liga naroda 1926. donela potpuni preokret. Član 4. Opšte deklaracije ljudskih prava, usvojene u Ujedinjenim nacijama 1948. striktno i eksplicitno zabranjuje ropstvo. Ropstvo je proglašeno kao zločin protiv čovečnosti Francuskim zakonom iz 2001.[22]

Savremeni slučajevi ropstva

Moderno ropstvo se najčešće javlja u obliku dužničkog ropstva, prinudnog rada i u vidu trafikinga. Po procenama međunarodne organizacije rada iz 2005. postojalo je približno 12.3 miliona slučajeva prinudnog rada u svetu.

Udruženje za borbu protiv ropstva (engl. Anti-Slavery Society) tvrdi da „Iako više ne postoji ni jedna država koja pravno poznaje ropstvo ili koja bi uvažila tvrdnje neke osobe o vlasništvu nad drugom osobom, ukidanje ropstva ne znači da ga više nema“. Postoje milioni ljudi širom sveta koji žive i rade — naročito deca — u uslovima sličnim ropstvu. [1] Arhivirano 2007-03-12 na Wayback Machine-u Kritičari ove organizacije kažu kako ovo predstavlja iskrivljivanje značenja reči ropstvo kao pravne kategorije.

Trgovina ljudima — trefiking

Kako su većina žrtava trgovine ljudima žene i deca koja se teraju na prostituciju, trgovina ljudima (koja se često naziva „trafiking“ ili „seks trafiking“ pa i trgovina belim robljem), nije isto što i krijumčarenje ljudi. Krijumčar će nekoga uz novčanu nadoknadu ilegalno uvesti u neku zemlju ali su oni od tog trenutka slobodni. Žrtve trefikinga su porobljene. One na to nisu pristale već su prevarene raznim lažnim obećanjima ili su primorane milom ili silom.

Tačne brojke žrtava trgovine ljudima nisu poznate ali procena je američke vlade da međunarodne granice pređe do 900.000 njih godišnje. U ovaj broj ne ulaze one kojima se trguje unutar jedne zemlje.

Hronologija ukidanja ropstva

Država Datum Informacije
Japan 1588 Tojotomi Hidejoši naređuje ukidanje ropstva.
Kanada 1810 Ukida ropstvo 1793. pod vlašću Ser Džon Grejvs Sinkoa, ali nije oslobodila sve robove do 1810
Čile 1823 Kongres usvaja potpunu prohibiciju ropstva
Velika Britanija 1807-1834 1807. ukinuta trgovina robljem u matici; 1834. u celom carstvu
Srbija 1835 Sretenjskim ustavom ukinuto ropstvo
Trinidad i Tobago, Jamajka, Barbados, 1838
Francuska 1794, 1848
Venecuela 1854
SAD 1791-1865
Portugal 1761-1869 ukinuto u evropskom delu 1761. U afričkim kolonijama 1869.
Rusija 1861 Emancipacija Cara Aleksandra II
Kuba 1886 dok je još uvek bila španska kolonija
Brazil 1888 Poslednji iz severne i južne Amerike
Saudijska Arabija 1962
Mauritanija 1981 Izveštaji govore da još postoji [23]

Značajne osobe

Vidite još

Reference

  1. ↑ Laura Brace (2004). The Politics of Property: Labour, Freedom and Belonging. Edinburgh University Press. str. 162–. ISBN 978-0-7486-1535-3. Pristupljeno May 31, 2012. 
  2. ↑ „Religion & Ethics – Modern slavery: Modern forms of slavery”. BBC. January 30, 2007. Pristupljeno June 16, 2009. 
  3. ↑ Kevin Bales (2004). New Slavery: A Reference Handbook. ABC-CLIO. str. 4. ISBN 978-1-85109-815-6. 
  4. ↑ Shelley K. White; Jonathan M. White; Kathleen Odell Korgen (27 May 2014). Sociologists in Action on Inequalities: Race, Class, Gender, and Sexuality. SAGE Publications. str. 43. ISBN 978-1-4833-1147-0. 
  5. ↑ „Slavery's Global Comeback”. The atlantic. 19 December 2012. 
  6. ↑ „Inaugural global slavery index reveals more than 29 million people living in slaverz”. Global Slavery Index 2013. 4 October 2013. Pristupljeno 17 October 2013. 
  7. ↑ „Almost 36m people live in modern slavery - report”. BBC. 17 November 2014. Pristupljeno 17 November 2014. 
  8. ↑ „Mauritanian MPs pass slavery law”. BBC News. August 9, 2007. 
  9. ↑ „Slavery's last stand - CNN.com”. CNN. 
  10. ↑ "Historical survey: Slave-owning societies Arhivirano 2017-04-10 na Wayback Machine-u". Encyclopædia Britannica.
  11. ↑ „Slavery in the 21st century”. Newint.org. Arhivirano iz originala na datum 2010-05-27. Pristupljeno August 29, 2010. 
  12. ↑ „Experts encourage action against sex trafficking”. Voice of America. May 15, 2009. Arhivirano iz originala na datum 2010-04-25. Pristupljeno August 29, 2010. 
  13. ↑ Oxford English Dictionary, 2nd edition 1989, s. v. 'slave'
  14. ↑ Encyclopædia Britannica, History of Europe – Middle Ages – Growth and innovation – Demographic and agricultural growth
  15. ↑ F. Kluge, Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache. 1891, s. v. 'Sklave'.
  16. ↑ Indrani Chatterjee, Richard Eaton (2006). Slavery and South Asian History. Indiana University Press. str. 3. ISBN 9780253116710. 
  17. ↑ M. A. Dandamayev, BARDA and BARDADĀRĪ in Encyclopedia Iranica
  18. ↑ Farazmand, Ali (1998) "Persian/Iranian Administrative Tradition", in Jay M. Shafritz (Editor), International Encyclopedia of Public Policy and Administration. Boulder, CO: Westview Press, pp. 1640–1645 – Excerpt: "Persians never practiced mass slavery, and in many cases the situations and lives of semi-slaves (prisoners of war) were in fact better than the common citizens of Persia." (pg 1642)
  19. ↑ International Labour Organisation
  20. ↑ "A History of Private Life: From Pagan Rome to Byzantium." | Ed. Paul Veyne, trans. Arthur Goldhammer. | Harvard College Press, 1987. |From Byzantium in the Tenth and Eleventh Centuries, by Evelyne Patlagean.
  21. ↑ Mintz, S. Digital History Slavery, Facts & Myths
  22. ↑ (fr) „Loi n° 2001-434 du 21 mai 2001 tendant à la reconnaissance de la traite et de l'esclavage en tant que crime contre l'humanité”. French National Assembly. May 21, 2001. Pristupljeno 26. 4. 2006. 
  23. ↑ http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/4091579.stm, Pristupljeno 24. 4. 2013.

Literatura

  • Bales, Kevin, Disposable People: New Slavery in the Global Economy (1999)
  • Campbell, Gwyn, Suzanne Miers, and Joseph C. Miller, eds. Women and Slavery. Volume 1: Africa, the Indian Ocean World, and the Medieval Atlantic; Women and Slavery. Volume 2: The Modern Atlantic (2007)
  • Davies, Stephen (2008). „Slavery, World”. u: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications; Cato Institute. pp. 464–9. ISBN 978-1-4129-6580-4. OCLC 750831024. 
  • Davis, David Brion. The Problem of Slavery in the Age of Revolution, 1770-1823 (1999)
  • Davis, David Brion. The Problem of Slavery in Western Culture (1988)
  • Drescher, Seymour. Abolition: A History of Slavery and Antislavery (2009) highly regarded history of slavery and its abolition, worldwide
  • Finkelman, Paul, ed. Encyclopedia of Slavery (1999)
  • Gordon, M. Slavery in the Arab World (1989)
  • Greene, Jacqueline. Slavery in Ancient Egypt and Mesopotamia, (2001), ISBN 0-531-16538-8
  • Joseph, Celucien L. Race, Religion, and The Haitian Revolution: Essays on Faith, Freedom, and Decolonization (CreateSpace Independent Publishing Platform, 2012)
  • Joseph, Celucien L. From Toussaint to Price-Mars: Rhetoric, Race, and Religion in Haitian Thought (CreateSpace Independent Publishing Platform, 2013)
  • K. S. Lal Muslim Slave System in Medieval India (1994) ISBN 81-85689-67-9
  • Miers, Suzanne, and Igor Kopytoff, eds. Slavery In Africa: Historical & Anthropological Perspectives (1979)
  • Morgan, Kenneth. Slavery and the British Empire: From Africa to America (2008)
  • Postma, Johannes. The Atlantic Slave Trade, (2003)
  • Rodriguez, Junius P., ed., The Historical Encyclopedia of World Slavery (1997)
  • Rodriguez, Junius P., ed. Slavery in the United States: A Social, Political, and Historical Encyclopedia (2007)
  • Robert Carl-Heinz Shell Children Of Bondage: A Social History Of The Slave Society At The Cape Of Good Hope, 1652–1813 (1994)
  • Westermann, William Linn The Slave Systems of Greek and Roman Antiquity (1955), ISBN 0-87169-040-3
  • The Antislavery Literature Project Arhivirano 2011-02-20 na Wayback Machine-u
  • The Slavery Reader, ed. by Rigas Doganis, Gad Heuman, James Walvin, Routledge 2003
  • [2] Arhivirano 2006-11-06 na Wayback Machine-u Mintz, S. Činjenice i mitovi o ropstvu
  • Berlin, Ira. Many Thousands Gone: The First Two Centuries of Slavery in North America (1999), most important recent survey
  • Boles, John. Black Southerners: 1619-1869 (1983) brief survey
  • Engerman, Stanley L. Terms of Labor: Slavery, Serfdom, and Free Labor (1999) Arhivirano 2012-06-25 na Wayback Machine-u
  • Eugene D. Genovese Roll, Jordan Roll (1974), classic study
    • Richard H. King, "Marxism and the Slave South", American Quarterly 29 (1977), 117-31, a critique of Genovese
  • Escott, Paul D. "Remembering Slavery: African Americans Talk about Their Personal Experiences of Slavery and Freedom" Journal of Southern History, Vol. 67, 2001 Arhivirano 2012-05-25 na Wayback Machine-u
  • Parish, Peter J. Slavery: History and Historians (1989) Arhivirano 2012-05-25 na Wayback Machine-u
  • Phillips, Ulrich B. American Negro Slavery:A Survey of the Supply, Employment and Control of Negro Labor as Determined by the Plantation Regime (1918; paperback reprint 1966), southern white perspective
  • Phillips, Ulrich B. Life and Labor in the Old South (1929)
  • Sellers, James B. Slavery in Alabama (1950).
  • Sydnor, Charles S. Slavery in Mississippi (1933
  • Stampp, Kenneth M. The Peculiar Institution: Slavery in the Ante-Bellum South (1956), a rebuttal of U B Philipps
  • Vorenberg, Michael. Final Freedom: The Civil War, the Abolition of Slavery, and the Thirteenth Amendment (2001) Arhivirano 2012-05-25 na Wayback Machine-u
  • Weinstein, Allen, Frank O. Gatell, and Lewis Sarasohn, eds., American Negro Slavery: A Modern Reader, third ed. (1978)
  • Mintz, S. Digital History Slavery, Facts & Myths [3] Arhivirano 2006-11-06 na Wayback Machine-u
  • Jesse Sage and Liora Kasten, Enslaved: True Stories of Modern Day Slavery, Palgrave Macmillan, 2008 ISBN 978-1-4039-7493-8
  • Tom Brass, Marcel van der Linden, and Jan Lucassen, Free and Unfree Labour. Amsterdam: International Institute for Social History, 1993
  • Tom Brass, Towards a Comparative Political Economy of Unfree Labour: Case Studies and Debates, London and Portland, OR: Frank Cass Publishers, 1999. 400 pages.
  • Tom Brass and Marcel van der Linden, eds., Free and Unfree Labour: The Debate Continues, Bern: Peter Lang AG, 1997. 600 pages. A volume containing contributions by all the most important writers on modern forms of unfree labour.
  • Kevin Bales, Disposable People. New Slavery in the Global Economy, Revised Edition, University of California Press 2004, ISBN 0-520-24384-6
  • Kevin Bales (ed.), Understanding Global Slavery Today. A Reader, University of California Press 2005, ISBN 0-520-24507-5
  • Kevin Bales, Ending Slavery: How We Free Today's Slaves, University of California Press 2007, ISBN 978-0-520-25470-1.
  • Mende Nazer and Damien Lewis, Slave: My True Story, ISBN 1-58648-212-2. Mende is a Nuba, captured at 12 years old. She was granted political asylum by the British government in 2003.
  • Gary Craig, Aline Gaus, Mick Wilkinson, Klara Skrivankova and Aidan McQ­ e (2007). Contemporary slavery in the UK: Overview and key issues Arhivirano 2007-06-14 na Wayback Machine-u, Rowntree trusts|Joseph Rowntree Foundation. ISBN 978-1-85935-573-2.
  • David Hawk, The Hidden Gulag - Slave Labor Camps in North Korea, Washington DC: Committee for Human Rights in North Korea, 2012, ISBN 0-615-62367-0
  • Somaly Mam Foundation
  • Thomas Sowell, The Real History of Slavery, in: Black Rednecks and White Liberals, San Francisco: Encounter Books, 2005. ISBN 978-1-59403-086-4.
  • Egon Flaig: Weltgeschichte der Sklaverei. Beck, München 2009, ISBN 978-3-406-58450-3.
  • Elisabeth Herrmann-Otto (Hrsg.): Unfreie Arbeits- und Lebensverhältnisse von der Antike bis zur Gegenwart. Eine Einführung. Olms, Hildesheim 2005, ISBN 3-487-12912-4.
  • Max Weber: Die sozialen Gründe des Untergangs der antiken Kultur. In: Die Wahrheit. Bd. 3, H. 63, Frommanns, Stuttgart 1896, S. 57–77.[1]
  • Michael Zeuske: Handbuch Geschichte der Sklaverei. Eine Globalgeschichte von den Anfängen bis zur Gegenwart. De Gruyter, Berlin/ New York NY 2013, ISBN 978-3-11-027880-4.
  • ver.di - Vereinte Dienstleistungsgewerkschaft, Medien, Kunst und Industrie Hamburg/Nord. (dju-hamburg.de: Literaturverzeichnis Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u)
  • Kevin Bales: Die neue Sklaverei. Kunstmann, München 2001, ISBN 3-88897-264-7.
  • Egon Flaig: Weltgeschichte der Sklaverei (= Becksche Reihe. Bd. 1884). Beck, München 2009, ISBN 978-3-406-58450-3.
  • E. Benjamin Skinner: Menschenhandel. Sklaverei im 21. Jahrhundert. Lübbe 2008, ISBN 978-3-7857-2342-5; Interview mit dem Autor: "Es gab noch nie soviele Sklaven". In: Die Welt. 21. November 2008, S. 10.
  • Валлон А. История рабства в античном мире. Пер. с фр. С. П. Кондратьева. М.: Госполитиздат, 1941. 664 с.
  • Зайков А. Отмена рабства: европейский и американский опыт // Права человека. Энциклопедический словарь. М.: Норма, 2009. С. 72-73.
  • Ингрэм Д. К. 1896: История рабства от древнейших до новых времен / Пер. З. Журавской. СПб.
  • Каутский, Карл Диктатура пролетариата: От демократии к государственному рабству: Большевизм в тупике (переиздание: Берлин. 1921 г.) Антидор, 2002.
  • Нуреев Р. М. (1987). „Ветхий завет: борьба с ростовщичеством и долговым рабством”. u: Гл. ред. В. Н. Черковец. Всемирная история экономической мысли: В 6 томах. М.: Мысль. str. 66-69. ISBN 5-244-00038-1. 

Vanjske veze

Ropstvo na Wikimedijinoj ostavi
Historija
  • Nikolai Getman: The Gulag Collection
  • Welcome to Encyclopædia Britannica's Guide to Black History
  • British Slaves on the Barbary Coast
  • Parliament & The British Slave Trade 1600 - 1807
  • Digital History - Slavery Fact Sheets Arhivirano 2006-11-06 na Wayback Machine-u
  • The West African Squadron and slave trade
  • African Holocaust
  • Transatlantic Slavery Gallery, Merseyside Maritime Museum
  • International Slavery Museum Arhivirano 2016-10-10 na Wayback Machine-u
  • British documents on slave holding and the slave trade, 1788-1793 Arhivirano 2008-05-21 na Wayback Machine-u (DjVu) and layered PDFPDF (a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries)
Suvremene vijesti
  • BBC Radio programme directory on the topic of slavery List of subjects related and extensive links.
  • BBC "The Body Trade." Crime reports (recorded for listening on the web) Traffic in humans for sex, organs, labour and babies.
Ostalo
  • Ansar Burney Trust
  • Anti Slavery International
  • Immaculata High School Child Slave Labor News Arhivirano 2018-12-22 na Wayback Machine-u
Multimedija
  • Sculpture marks abolition of slave trade anniversary


 Socijalna stratifikacija : Društvena klasa p • r • u 
Buržoazija Viša klasa Vladajuća klasa Plemstvo Bijeli okovratnik
Malograđanstvo Viša srednja klasa Kreativna klasa Džentrija Plavi okovratnik
Proletarijat Srednja klasa Radnička klasa Nouveau riche/Parvenu/Skorojevići Ružičasti ovratnik
Lumpenproletarijat Niža srednja klasa Niža klasa Klasa starog novca Zlatni okovratnik
Seljak/Kmet Robovska klasa Potlačena klasa Besklasnost
  1. ↑ Volltext