Pečorsko more

Lokacija Pečorskog mora

Pečorsko more se nalazi na severozapadu Rusije, u jugoistočnom delu Barentsovog mora. Zapadna granica ovog mora je ostrvo Kolgijev, istočna granica je ostrvo Vajgač sa poluostrvom Jugorski, a na severu se prostire do ostrva Nova Zemlja. Pečarsko more je relativno plitko, prosečna dubina iznosi svega 6 metara, a najdublja tačka je na 210 m. Glavna pritoka je reka Pečora[1].

Istorija

Susedno Barentsovo more, nekada se zvalo Murmansko more, u periodu kada je Pečorsko već uveliko imalo svoje sadašnje ime.

Pečorsko more je služilo kao početna tačka istraživanja dosadašnjih nepoznatih ledenih mora koja ce pružaju na istoku. Prvo zabeleženo putovanje preko Pečorskog mora i kroz Jugorski moreuz je obavila posada ruskog istraživačkog broda Uleb iz Nižnjeg Novogoroda. Ulebovovo uplovljavanje u Karsko more je zabeleženo 1032. godine.

Ruski 'Pomori', priobalni stanovnici obala Belog mora, su istraživali ovo more i obale Nove Zemlje od XI veka. Prva arktička brodska linija, od Belog mora do reke Ob i Jenisejskog zaliva počela je da radi u drugoj polovini XVI veka. Ova linija je otvorila put do sibirskih bogatstava i radila je do 1619. godine, kada je bila zatvorena iz vojnih i političkih razloga, zbog straha od prodora Evropljana u Sibir.

Ekologija

Ribarstvo Barentsovog mora, posebno bakalara, je od velike važnosti za Norvešku i Rusiju. Postoji raznovrsnost bentičke faune na dnu Pečorskog mora. Takođe, tamo postoje jasna genetska populacija polarnih medveda povezanih sa Barentsovim morem. Takozvane Karskaja grupe beluga kitova migriraju u Pečorsko more za simljenje. Razne vrste kao, na primer, morževi su u velikoj opasnosti od mogućeg zagađenja.[2][3]

Vidi još

  • Barentsovo more
  • Belo more
  • Severni ledeni okean

Reference

  1. ↑ „Pečorskoe more”. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  2. ↑ „Pechora Sea pollution causes diseases of the Atlantic walruses”. Arhivirano iz originala na datum 2017-06-25. Pristupljeno 2018-05-30. 
  3. ↑ Reeves R.R., Ewins J.P., Agbayani S., Blijleven J., 2013, Distribution of endemic cetaceans in relation to hydrocarbon development and commercial shipping in a warming Arctic, Marine Policy 44, pp.375-389, DOI: 10.1016/j.marpol.2013.10.005, Retrieved on January 29, 2017
Pečorsko more na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
Zemljina mora i oceani
Arktički oceanAtlantski ocean
Ålandsko more • Alboransko more • Argentinsko more • Arhipelaško more • Azovsko more • Baffinov zaljev • Balearsko more • Baltičko more • Biskajski zaljev • Botnički zaljev • Botničko more • Crno more • Danski prolaz • Davisova vrata • Egejsko more • Finski zaljev • Foxeov zaljev • Zaljev Fundy • Grenlandsko more • Gvinejski zaljev • Hebridsko more • Hudsonov zaljev • Irmingerovo more • Irsko more • Jadransko more • Jamesov zaljev • Jonsko more • Karipsko more • Keltsko more • Kretsko more • La Manche • Labradorsko more • Levantsko more • Kerčki prolaz • Libijsko more • Ligursko more • Lionski zaljev • Meksički zaljev • Mirtojsko more • Mramorno more • Norveško more • Sargaško more • Sjeverno more • Sredozemno more • Tirensko more • Trakijsko more • Venecuelanski zaljev • Zaljev Campeche • Zaljev Saint Lawrence
Indijski oceanTihi oceanJužni oceanZatvorena mora
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 315143186