Interferon tip I
Ljudski Interferoni tip I su velika i rastuća grupa IFN proteina. Svi tip I interferoni se vezuju za specifični receptorski kompleks na ćelijskoj površini poznat kao IFN-α receptor (IFNAR) koji se sastoji od IFNAR1 i IFNAR2 lanaca.[1]
Homologni molekuli sa tipom I IFN su nađeni u mnogim vrstama, uključujući sve sisare, kao i kod nekih vrsta ptica, reptila, amfibija i riba.[2]
Tipovi kod sisara
Homologni molekuli sa tipom I IFN su nađeni u mnogim vrstama, uključujući sve sisare, kao i kod nekih vrsta ptica, reptila, amfibija i riba.[2]
IFN-α
IFN-α proteine proizvode leukociti. Oni uglavnom funkcionišu kao deo odgovora urođenog imunskog sistema na viralne infekcije. Postoji 14 pod-tipova, i oni se nazivaju IFNA1, IFNA2, IFNA4, IFNA5, IFNA6, IFNA7, IFNA8, IFNA10, IFNA13, IFNA14, IFNA16, IFNA17, IFNA21. Geni za IFN-α molekule su grupisani na hromozomu 9.
IFN-α se takođe pravi sintetičkim putem kao medikacija. Postoje dva tipa:
IFN-β
IFN-β{- proteini se proizvode u velikim količinama od strane fibroblasta. Oni imaju antiviralnu aktivnost, uglavnom u okviru urođenog imunog odgovora. Dva tipa IFN-β su poznata, IFN-β1 (IFNB1) i IFN-β3 (IFNB3)[3] (gen označen sa IFN-β2 je zapravo IL-6).
IFN-ε, –κ, -τ, -δ, i –ζ
IFN-ε, –κ, -τ, i –ζ izgleda, da postoji samo jednu izoforma kod ljudi, IFNK. Samo preživari kodiraju IFN-τ, IFN-ω varijantu. Do sada, IFN-ζ je nađen samo kod miševa, dok je strukturni homolog, IFN-δ nađen u raznovrsnom nizu placentalnih sisara koji nisu primati i glodari. Većina ali ne svi placentalni sisari kodiraju funkcionalne IFN-ε i IFN-κ gene.
IFN-ω
IFN-ω, mada je samo jedna funkcionalna forma opisana do sad (IFNW1), postoji nekoliko pseudogena: IFNWP2, IFNWP4, IFNWP5, IFNWP9, IFNWP15, IFNWP18, i IFNWP19 kod ljudi. Mnogi ne-primatni placentalni sisari izražavaju više IFN-ω pod-tipova.
IFN-ν
Ovaj pod-tip tipa I IFN je nedavno bio opisan kao pseudogen kod ljudi, ali je potencijalno funkcionalan u genomu domaće mačke.
Izvori i funkcija
IFN-α i IFN-β se izlučuju is mnogih ćelijskih tipova uključujući limfocite (NK ćelije, B-ćelije i T-ćelije), makrofage, fibroblaste, endotelijalne ćelije, osteoblasti i druge. Oni stimulišu makrofage i NK ćelije da proizvedu antiviralni odgovor, i oni su aktivni protiv tumora. Nedavno su plazmacitoidne dendritske ćelije bile identifikovane kao najpotentniji proizvođači tipa I interferona u odgovoru na antigen, i bile su nazvani prirodne IFN proizvodeće ćelije.
IFN-ω se oslobađa iz leukocita na mestu viralne infekcije ili tumora.
Reference
- ↑ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ↑ 2,0 2,1 Schultz et al., The interferon system of non-mammalian vertebrates. Developmental and Comparative Immunology, Volume 28, pages 499-508.
- ↑ Todd and Naylor, New chromosomal mapping assignments for argininosuccinate synthetase pseudogene 1, interferon-beta 3 gene, and the diazepam binding inhibitor gene. Somat. Cell. Mol. Genet. 1992 Volume 18, pages 381-5.
Spoljašnje veze
- MeSH Interferon+Type+I
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Interferon tip I
- p
- r
- u
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
| |||||||||||||||
|
Monokin • Limfokin (Limfotoksin, Faktor transfera) • Faktor rasta • Hematopoeza (Faktor stem ćelija, Faktor stimulacije kolonije) • Faktor autokrinog motiliteta • Osteopontin
B trdu: peptidi (nrpl/grfl/cytl/horl), receptori (lgic, enzr, gprc, igsr, intg, nrpr/grfr/cytr), itra (adap, gbpr, mapk), calc, lipd, signalni putevi (hedp, wntp, tgfp+mapp, notp, jakp, fsap, hipp, tlrp)
