Hemoptizija

Ukoliko ste tražili Masivno iskašljavanje krvi (plućna hemoragija), vidite članak Hemoptoja.
Hemoptizija
lat.
Hemoptyis
Prelom rebra grudnog koša može uzrokovati hemoptiziju
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10R04.2
ICD-9786.3
DiseasesDB5578
MedlinePlus003073
MeSHD006469
[uredi na Vikipodacima]

Hemoptizija, (lat. hemoptyis), iskašljavanje krvi, krvavi ispljuvak, je iskašljavanje malih količina krvi u vidu crvenih končića ili grudvica. Hemoptizija se može pojaviti u sluzavom ili gnojavom ispljuvku. Postoji mnogo uzroka i poremećaja koji mogu da izazovu hemoptiziju, počev od srčanih oboljenja preko povreda do infekcija pluća i malignih bolesti. Iskašljavanje velikih količina krvi se naziva hemoptoja.[1]

Hemoptoja, obilno iskašljavanje krvi, (lat. hemoptoa), je naziv za iskašljavanje velikih količina (više od 150- 200 ml/čas) krvi, najčešće kao posledica oštećenja zida (prskanja) velikih krvnih sudova. Nekada ova krvarenja mogu da budu toliko izražena i masivna, da zbog velikog gubitka krvi dovede do pojave iskrvavljenosti. Hemoptoja se dosta često javlja kod; •tuberkuloze pluća • bronhiektazije • tumori pluća i gornjih disajnih puteva • apseci pluća • povrede pluća i bronha •[2]

Epidemiologija

Širom sveta, tuberkuloza je najčešći uzrok hemoptizije. U industrijalizovanim zemljama sveta, najčešći uzroci hemoptizije su bronhitis, bronhiektazije upale pluća i karcinom bronha. U ok 7% bolesnika sa hemoptizijom inicijalno se dijagnostikuje bronhogeni karcinom. Oko 20% bolesnika sa bronhogenim karcinomom pokazuje znake hemoptizije. Krvarenje kod karcinoma su poslesedica nekroze (izumiranja) tumorskog tkiva koja dovodi do ruptura malih krvnih sudova bronha, ili zbog invazije tumora u jedan od krvnih sudova pluća. Tada je krvarenje masivnije i javlja se u obliku hemoptoje.

Faktori rizika

Faktori rizika za pojavu hemoptizije mogu biti;[3]

  • Pol, (muškarci su skloniji)
  • Starost, (osobe preko 40 godina starosti su u većem riziku)
  • Zloupotreba duvana, (pušenje)
  • Hemoptizija koja je trajala duže od nedelju dana
  • Kašalj velike jačine, sa velikom količinom iskašljane krvi (više od oko 30 ml po epizodi)
  • Maligni tumori pluća ili drugih organa, sa pratećim metastazama u plućima.
  • Boravak u endemskim područjima u kojima vladaju zarazna bolesti (paraziti, virusi, gljivica, bakterije)
  • Povrede grudnog koša.
  • Profesionalne bolesti (rudari, ronioci, kesonski radnici, čistači itd.)

Uzrok

Hemoptizija nastaje kao posledica preleska crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) kroz zid alveolo-kapilarne membrane u alveolu, odakle se pomešani sa ispnjuvkom iskašljavaju iz disajnih puteva. Najčešći uzrok hemoptizije su razna stanja i bolesti izaazvane pre svega povećanom propustljivošću alveolo-kapilarne membrane, mehaničkim oštećenjem (pucanjem) krvnih sudova i nekrozom (izumiranjem) okolnog tkiva koja zahvata i krvne sudove.

Plućna hemoragija (krvarenje) može biti difuzna ili fokalna. Difuzna alveolarni hemoragija se najčešće javlja kao izolovano stanje, ali može biti udružena sa oboljenjima i poremećajima funkcije drugih organskih sistema ili biti poledica tih oboljenja. Krvarenje može biti subkliničko i hronično, prezentovano samo preko hipohromne anemije, može biti epizodično i simptomatsko ili prisutno kao masivni, po život opasni gubitak krvi. Fokalna plućna hemoragija je najčešća u sprovodnim disajnim putevima ali se može javiti i u plućnom parenhimu. Najčešći uzročnik hemoptizija u dečjem uzrastu je cistična fibroza.[4]

Oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima mogu biti na bilo kom nivou; nos, ždrelo, traheja, bronhialno stablo, plućni parenhim. Iskašljavanje samo krvi, najčešće potiče iz gornjih disajnih puteva i bronhijalnog stabla.

UZROCI HEMOPTIZIJE
Lokalizacija Mogući uzroci
Pluća Bakterijske infekcije pluća (upala pluća, apsces pluća, tuberkuloza) • Ostale infekcije (amebijaza, gljivične infekcije) • Hemijske povrede-udisanje agresivnih respiratornih otrova (bojni otrovi i drugi lao isparljivi otrovi u oblikui gasa, pare i aerosola) • Mehaničke povrede pluća (barotrauma) • Embolija pluća (septička) • Adenom bronha •
Bronhijalnog stablo Akutni i hronični bronhitis Povrede krvnih sudova u toku jačeg naprezanja za vreme kašlja • Bronhiektazije • Tumori bronha • Oštećenja bronha stranim telom • Korozivnim sredstvima izazvana oštećenja (trovanja) • Aneurizma grudne aorte.
Srce i krvni sudovi, Infarkt srca • Mitralna stenoza • Hronična insuficijencija srca • Arterio-venska fistula • Urođene anomalije plućne arterije • Arterijska hipertenzija. Embolija pluća • „Eisenmenger“ sindrom •
Krv i krvotvorni organi Trombocitopenijska purpura • Hemofilija • Leukemija
Ostalo Uremija • Idiopatska plućna hemosideroza • Akutni visinski edem pluća • Dekompresiona bolest • Endometrioza • Hormonski poremećaji • Naporan fizički rad • Izlaganje prekomernoj toploti i hladnoći. Upotreba lekova (acetilsalicilne kiseline i lekovi sličnog dejstva)• „Goodpasture“ sindom,

Klinička slika

U prodromalnom (početnom) periodu hemoptizija se manifestuje obično u vidu golicanje u grlu ili nadražaja na kašalj, koji kasnije prelazi karakteristični oblik kliničke slike, iskašljavanje krvi-hemoptiziju, u ispljuvku ili iskašljanom vazduhu. Ako se radi o hemoptoji iskašljavanje je praćeno velikim količinama krvi, (>200 ml/ na čas) a kod težih ili dugotrajnih krvarenja i znacima iskrvavljenosti. Svetla, ponekad penušavo krv ukazuje na sveže krvavljenje, dok je krv koja je neko vreme bila u plućima tamna i delimično koagulisana. Rozikast penušav ispljuvak, praćen gušenjem, ukazuje na edem pluća.

Pored iskašljavanja krvi nezavisno od toga šta je uzrok krvavog ispljuvka, u kliničkoj slici bolesnika mogu se javiti i sledeći simptomi;[3]

Nivoi hemoptizije

Na osnovu količine iskašljane krvi postoje tri stepena hemoptizije;

  • Prvi stepen; (blaži oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi do 100 ml/24 časa.
  • Drugi stepen; (umereni oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi od 100 do 500 ml/24 časa.
  • Treći stepen; (težak oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi veća od 500 ml/24 časa.
  • Hemoptoja; je poseban, najteži, oblik iskašljavanja krvi koji se naziva i »eksanguinantna hemoptizija«, koju karakteriše krvarenje u količini većoj od 150 ml/čas.

Dijagnoza

Svako iskašljavanje krvi zahteva detaljno ispitivanje bolesnika. Dijagnoza osnovnog oboljenja se postavlja na osnovu;

  • Anamneze.
  • Objektivnog pregleda.
  • Laboratorijske analize, ispljuvka i krvi(trombocita, faktora koagulacija, krvne slike, krvne grupe ABO + RH faktora itd)
  • Bakteriološke analize ispljuvka, na bacil tuberkuloze i druge infektivne bolesti.
  • Radiografija grudnog koša;
  • Bronhoskopija;
  • CT grudnog koša (kompjuterizovana tomografija).
  • Spirometrija (isipitivanja plućne funkcije).
  • Scintigrafija pluća.
  • Ostalih testova, u zavisnosti od sumnje na mogući uzrok hemoptizije i nakon dobijenih rezultata početnog ispitivanja.

Diferencijalna dijagnoza

Pacijenti često nisu sigurni da li je krv iz respiratornog ili digestivnog trakta. Zato u postoji velika razlika, u diferencijaloj dijagnozi (ali i u konačanom ishodu oporavaka) i lečenja, između hemoptizije i hematemeze (povraćanja krvi).

Diferencijalno-dijagnostičke razlike između hemoptizije i hemetemeze [3],[5]

Hemoptizija Hematemeza
  • U anamnezi postoje respiratorni simptom, (kašalj, penušav voden ispljuvak itd)
  • Iskašljana krv je svetlocrvene boje
  • Krv je u tečnom stanju ili usirena, (slična ugrušcima ili končićima)

Terapija

Etiološka terapija

Ova vrsta terapije, koja se zasniva na lečenju uzroka hemoptizije, primenjuje se obavezno u svim slučajevima hemoptizije, i kada se hemaoptizija ispoljava u blagom ili umereno teškom obliku uz stalni nadzor bolesnika.[6]

Lečenje masivne hemoptizije (hemoptoje)

Kako se kod ovog oblika (hemoptoje) radi o obilnom krvarenju (najčešće preko 200 ml krvi) ona ima osnovni cilj da što pre zaustavi krvarenje i da održava vitalne funkcije (posebno disanja) sve do prestanka daljeg iskašljavanja krvi i obuhvata sledeće mere;

  • Primenu kiseonika, čiji protok terba podesiti tako da se u krvi održava arterijska saturacija kiseonikom veća od 90%
  • Primena infuzija makromolekularnih rastvora i pune krvi (vidi transfuzija krvi) u slučaju masivnih iskrvavljenja i pretećeg hipovolemijskog šoka.
  • Intubacija traheje i mehanička ventilacija ako je bolesnik u komi
  • Infuzija vazokonstriktornih lekova, najčešće zaustavlja krvarenja. U slučaju neuspeha, pristupa se interventnoj embolizaciji (spaljivanju) arterija odgovornih za pojavu krvarenja.
  • Operativni zahvat, primenjuje se kao poslednje sredstvo, u slučaju neuspeha ostalih načina terapije. Bolesnici sa masivnim krvrenjem iz disajnih puteva (hemoptojom) predstavljaju jedan od najtežih problema u grudnoj hirurgiji.

Vidi još

Literatura

  1. ↑ Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  2. ↑ Cahill, B.C., Ingbar, D.H. (1994) Massive hemoptysis. Assessment and management. Clin Chest Med, 15(1): 147-67
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Hemoptysis ,Signs and Symptoms Arhivirano 2009-02-04 na Wayback Machine-u Posećeno; 17. februara 2010. en
  4. ↑ Radić, S.et al. "Plućna hemoragija i hemoptizije u dece." Dečja pulmologija 10.1-2 (2002): 21-26. Posećeno 17. februara 2010. sr
  5. ↑ Glogovac Mileta: ZNAČAJ HEMOPTIZIJA I HEMOPTOJA U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI TUBERKULOZE PLUĆA, Timočki Medicinski Glasnik, Vol. VIII, br. 2, 1983; 111-116
  6. ↑ Dedić Svetislav, Obrenović M., Anđelković D.: SAVREMENA TERAPIJA TUBERKULOZE RESPIRATORNIH ORGANA, Timočki Medicinski Glasnik, Vol. VIII, br. 4, 1983; 312-324
  • p
  • r
  • u
Opšti simptomiSrce i krvni sudovi
Bradikardija • Klaudikacije • Bol u grudima • Dispneja • Hipertenzija • Hipotenzija • Slabost • Edem • Lupanje srca • Nedostatak vazduha • Žamor srca • Sinkopa • Tahikardija • Nabreklost vratnih arterija
Jetra i organi za varenje
Ascites • Nadimanje u stomaku • Zatvor • Proliv • Bolovi u stomaku • Dispepsija • Disfagija • Crvenilo šaka • Metorizam • Hematemeza • Hepatomegalija • Žutica • Melena • Mučnina • Gorušica • Podrigivanje • Splenomegalija • Tenezmi • Povraćanje
Grudni košUrologija i nefrologija
Anurija • Bakteriurija • Dehidracija • Dizurija • Fekalurija • Hematurija • Inkontinencija • Leukociturija • Oligurija • Polaksiurija • Polidipsija • Poliurija • Proteinurija • Pneumaturija • Piurija
Psihijatrija
Abulia • Agitacija • Agorafobija • Ambivalentnost • Anoreksija • Anksioznost • Ravnodušnost • Napad panike • Mentalni automatizam • Klaustrofobija • Prinuda • Koprolalija • Delirijum • Disocijacija • Eholalija • Konfabulacija • Graforea • Halucinacije • Hiperaktivnost • Hipermnezija • Hipersomnija • Hipomimija • Ideje • Impulsi • Nedostojnost • Nesanica • Logoreja • Megalomanija • Seta • Mutizam • Negativizam • Nozosofobija • Opsesija • Fobija • Psihomotorna usporenost • Monolog • Stereotipija • Teatralnost • Tik • Tuga • Vaginizam
Neurologija
Abnormalan hod • Agnosognozija • Agnozija • Akinezija • Amauroza • Amnezija • Arefleksija • Asomatognozija • Ataksija • Apraksija • Babinskijev znak • Brudžinskijev znak • Brokinova afazija • Glavobolja • Diplopija • Dismetrija • Dispraksija • Dizartrija • Dezorijentacija • Hemianopija • Hemiasomatognoza • Hipotonija • Hipermetrija • Hiperrefleksija • Hipertonija • Klonus zgloba stopala • Konvulzija • Kvadrantanopija • Mamurluk • Midrijaza • Mikrografija • Meningizam • Mioklonus • Mioza • Motorni deficit • Nistagmus • Patelarna arefleksija • Ptoza • Rombergov znak • Senzorni deficit • Sinkopa • Tremor • Vernikeova afazija • Vrtoglavica
Reumatologija
Bolovi u zglobovima • Ukočenost (reumatologija) • Blokada u zglobu • Ćopavost • Istegnuće ligamenata • Otok • Mišićna atrofija • Deformacija • Znak zvona • Lasegov znak • Bol u vratu
Endokrinologija
Gušavost • Gojaznost • Termofobija • Preterana podražljivost • Egzoftalmus • Endoftalmija • Makroglosija • Alopecija • Amenoreja • Strije • Hipertireoza • Melanodermija • Galaktoreja • Ginekomastija • Frigidnost • Kvostekov znak • Ksantoma • Ksantelazma
Uvo grlo i nos
Gluvoća • Tinitus • Hiperakuzija • Gubitak sluha • Anosmija • Ageuzija • Kserostomija • Disfonija • Disfagija