Camille Pissarro

Camille Pissarro
impresionizam - postimpresionizam
Autoportret iz 1873.
Biografske informacije
Rođenje10. srpnja 1830.
Charlotte Amalie, Danski Djevičanski otoci (danas Američki)
Smrt13. studenog 1903.
Pariz, Francuska
Opus
Poljeslikarstvo - crtež
PraksaPariz, Bruxelles
Znamenita djela
Montmartre bulevar
Côte des Bœufs
Berba žita kod Éragnya
Influencija
Od

Kamij Pisaro (fr. Camille Pissarro; 10. jul 1830 — 13. novembar 1903) je bio francuski impresionista. Rođen na Antilima, jedan je od učesnika prve izložbe impresionista u Parizu 1874. U kasnoj fazi opredelio se za poentilizam Seraa i Sinjaka.

Život i delo

Detinjstvo

Kamij Pisaro rodio se 1830. godine na ostrvu u Karipskom moru. Njegova porodica je imala jednu galanterijsku prodavnicu i živela je na gornjem spratu u prostranom apartmanu sa pogledom na glavnu ulicu. U malom pristanišnom gradu Šarlote Amelije bilo je jako uzbudljivo i tu su dolazili brodovi koji su donosili robu. Grad je imao status „slobodnog pristaništa“ i u njega su ulazili brodovi koji su saobraćali i prevozili robu izmađu Amerike, Evrope i Afrike. Sa svojom porodicom Kamij je govorio francuski dok je sa domorodim crnačkim stanovništvom govorio španski ili engleski.

Škola u pariskom internatu i početak umetnosti

Sa dvanaest godina roditelji su ga poslali u internatsku školu u Pariz. Direktor škole je zapazio talenat mladog Kamija i savetovao mu je da u tropskim krajevima gde je živeo slika palme i Kamij kada je otišao kući poslušao je njegov savet. Tako on kada se 1874. godine vratio kući na ostrvo sve svoje slobodno vreme koristi za slikanje ne sam palmi već i drugog egzotičnog bilja kao i događaja iz života oko njega. Svugde sa sobom nosi svoj blok za skiciranje i u ovim crtežima nalazimo njegovu narav iskrenog i jednostavnog posmatrača. U pristaništu slika brodove koji dolaze i život oko njih. Kako nije našao na razumevanje kod svojih roditelja za svoj interes on odlučuje da pobegne od kuće.

Beg od kuće i put za Veneciju

Kamij je sa svoje 23 godine osetio prvi put slast slobode koju je neočekivano stekao. On pravi celo vreme skice, slika akvarelom, pravi crteže u olovci i tušu i svoja dela podpisuje na španskom jeziku sa Pizzarro.

1852. godine su se njegovi roditelji pomirili sa njegovim ambicijama, on se vraća kući da bi otputovao na studije umetnosti u Pariz.

Studije u Parizu

Na predavanjima akademskih učitelja Pisaro nije nalazio inspiraciju i interesovao se za umetničke pravce koji nisu bili primani od strabe široke javnosti. U njihovim delima je počeo da nalazi sličnosti sa svojim ubeđenjima i načinom posmatranja. On je svaku stranu predložka verno beležio i interesovao se za svetlo i svetlosne uslove i shvatao ga je kao neodeljiv deo predmeta koji osvetljava.

Tvrda kritika

Većina stručnjaka nije razumevala značaj ovog doba i promena koja su ova dela delila i razdvajala od klasike- zastupnici ov „stare škole“ slikarstva i slikarskih tehnika su novi način slikanja smatrali greškama od strane slikara.

Nalaženje vlastitog stila je za mladog slikara bilo jako složeno. Nagla promena je nastala kada je susreo Kloda Monea i Pola Sezana i zahvaljujući njima nalazi mnoga poznanstva koja su u njegovo delo uneli nove podsticaje i novi izgled.

Pisarov najveći obožavatelj

Nekoliko godina pošto je Kamij došao u Pariz, njegovi roditelji su ostavili radnju na upravljanje upravniku i nastanili se u Parizu. Oni su iznajmili služavku po imenu Julija Velaj, koja je postala najveći obožavalac Kamijevih dela i njegova celoživotna saputnica i imali su šestoro dece.

Težnja za nezevisnošću

Oneraspoloženi sa oštrom kritikom oficijalnih izložbi 1874. godine Pisaro i Mone organizovali su nezavisne izložbe na kojima su kasnije učestvovali mnogi avangardni umetnici Renoar, Sisle, Dega, Sezan i drugi. Prve izložbe su se susreli sa oštrim kritikama i prvi put je uveden pojam „impresionizma“ kao uvredljivi naziv za sliku a zatim i pravac čiji pripadnici su se teško doživeli priznanja za njihovog života. Pisaro se obreo u središtu impresionističkog pokreta. Na sedmoj izložbi impresionista, 1882. godine, Pisaro je izložio niz slika sa temom seljaka, koje su izazvale oduševljenje kod kritičara i pisca J. K. Uismansa. I Dega je bio zadivljen Pisaroovim seljacima.

Eksperimenti

Kamij Pisaro je eksperimantisao sa teorijom svetla i studirao je uticaj svetla, klime i godišnjih doba, donosio nove tehnike u umetnosti. Svoja saznanja je spojio u novi stil koji je ostao kao samostalan stil u impresionizmu. Bio je jako priznat i kao učitelj i postao je središte grupe slikara Renoara, Monea, Degaa, kao i Sezana koji su ga respektovali i cenili njegovo slikarstvo i obraćali mu se kada bi tražili izvor za inspiraciju.

Slava na kraju života

U 74. godini konačno je doživeo uvažavanja koje ga je celoga života izbegavalo i njegove slike se prodaju na aukcijama po većim cenama, a nova generacija ga voli i prihvata. On nikada nije izgubio sposobnost da zadrži oduševljenje i ljubav prema prirodi, kao i sposobnost da zahvati život na platnu sa jasnoćom i nezaboravnom ljubkošću.

Aktivni i produktivni slikar je umro od sepse 1903. godine u Le Havru u Francuskoj.

Galerija

  • Šuma kod Ermitaža, 1877., Nacionalna galerija u Londonu.
    Šuma kod Ermitaža, 1877., Nacionalna galerija u Londonu.
  • Brdo Jallais, Pontoise 1867., Metropolitan, New York.
    Brdo Jallais, Pontoise 1867., Metropolitan, New York.
  • Stari most u Chelseau, London 1871., Smith College.
    Stari most u Chelseau, London 1871., Smith College.
  • Vrt u Pontoiseu, 1875.
    Vrt u Pontoiseu, 1875.
  • Bulevar Montmartre u proljeće, 1897., Jeruzalem.
    Bulevar Montmartre u proljeće, 1897., Jeruzalem.
  • Bulevar Montmartre u zimsko jutro, 1897., Metropolitan.
    Bulevar Montmartre u zimsko jutro, 1897., Metropolitan.
  • Bulevar Montmartre noću, 1898., Nacionalna galerija u Londonu.
    Bulevar Montmartre noću, 1898., Nacionalna galerija u Londonu.
  • Avenija Opere u Parizu, 1898., Reims.
    Avenija Opere u Parizu, 1898., Reims.
  • Veduta Rouena, 1898., Honolulu
    Veduta Rouena, 1898., Honolulu
  • Autoportret, 1898., New York.
    Autoportret, 1898., New York.

Literatura

  1. Istorija umetnosti HW Janson, Beograd 1982.
  2. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  3. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  4. Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
  5. Impresionizmus, Maurice Seillaz, Bratislava, 1956.

Vanjske veze

Camille Pissarro na Wikimedijinoj ostavi
  • Profiles of Outstanding Virgin Islanders: Camille Pissarro Arhivirano 2007-11-08 na Wayback Machine-u (includes link to photograph of Pissarro)
  • Photograph of Pissarro's Mausoleum at Cimitiere Pere Lachaise, Paris (JPG)