Arthur B. McDonald

Arthur Bruce McDonald
Rođenje 29. 8. 1943. (1943-08-29) (dob: 80)
Sydney, Nova Scotia, Kanada
Prebivalište Kingston, Ontario
Državljanstvo Kanađanin
Polje Astrofizika
Institucija Prinstonski univerzitet
Kraljičin univerzitet
Alma mater Dalhousie University (BSc, MSc)
Caltech (PhD)
Poznat po Rješenje problema solarnih neutrina
Istaknute nagrade OC (2006.)[1]
Medalja Benjamina Franklina (2007.)
FRS (2009.)[2]
Medalja Henryja Marshalla Toryja (2011.)
OOnt (2012.)[1]
Nobelova nagrada za fiziku (2015.)

Arthur Bruce (Art) McDonald [ˈɑːθə bɹuːs ɑːt məkˈdɒnl̩d] (Sydney, Nova Scotia, 29. augusta 1943), kanadski astrofizičar. McDonald je direktor Instituta Opservatorija neutrina u Sudburyju i drži katedru Gordona i Patricije Gray u astrofizici čestica na Kraljičinu univerzitetu u Kingstonu u Ontariju. S japanskim fizičarom Takaakijem Kajitom podijelio je 2015. dodijeljenu im Nobelovu nagradu za fiziku. Dobitnik je Reda Kanade i Reda Ontarija te član britanskog Kraljevskog društva i Kraljevskog društva Kanade.

Biografija

McDonald se rodio 29. augusta 1943.[1] u Sydneyju u Novoj Scotiji.[3] Diplomirao je 1964. sa stupnjem B. Sc. u fizici, a 1965. sa stupnjem M. Sc. u fizici na Dalhousie Universityju u Novoj Scotiji.[4] Potom je 1969. stekao stupanj Ph. D. u fizici na Kalifornijskom institutu za tehnologiju.[5]

Akademska karijera

McDonald je radio kao istraživački službenik u Nuklearnim laboratorijima u Chalk Riveru od 1970. do 1982. Na Prinstonskom univerzitetu bio je profesor fizike od 1982. do 1989., otišavši s Princetona na Kraljičin univerzitet. Trenutno drži univerzitetsku istraživačku katedru na Kraljičinu univerzitetu i odbornik je na Institutu za teorijsku fiziku Perimetar.[6][4][7]

Istraživanje

Fizičari su ispitivali imaju li ili ne neutrini masu. Od kasnih 1960-ih eksperimenti su upućivali na to da bi neutrini mogli imati masu. Teorijski modeli Sunca predviđaju da bi se neutrini trebali stvarati u nestalnim količinama. Detektori neutrina na Zemlji opetovano su pokazivali da se stvara manje neutrina nego što se očekuje. Budući da se neutrini pojavljuju u tri varijeteta (elektronski, muonski i tau-neutrino), i budući da su detektori solarnih neutrina primarno bili osjetljivi samo na elektronske neutrine, preferirano objašnjenje godinama je bilo to da su se »nestali« neutrini bili promijenili, ili oscilirali, u neki varijetet za koji su detektori bili slabo ili nimalo osjetljivi. Ako neutrino oscilira, onda u skladu sa zakonima kvantne mehanike mora imati masu.[6]

U augustu 2001. suradnička ekipa s Opservatorija neutrina u Sudburyju (SNO), detektorskog postrojenja smještena 2100 m pod zemljom u rudniku izvan Sudburyja u Ontariju, predvođena McDonaldom provela je direktnu opservaciju koja je sugerirala da su elektronski neutrini sa Sunca zaista oscilirali u muonske i tau-neutrine. SNO je publicirao svoje izvješće 13. augusta 2001. u izdanju Physical Review Lettersa i ovo se široko smatralo vrlo važnim rezultatom. McDonald je sudobitnik Medalje Benjamina Franklina za fiziku 2007. i Nobelove nagrade za fiziku 2015. za otkriće oscilacija neutrina i demonstriranja da neutrini imaju masu.[5]

Počasti i nagrade

  • 2006., imenovan oficirom Reda Kanade[8]
  • 2007., dobitnik Medalje Benjamina Franklina za fiziku, s Yojijem Totsukom[5]
  • 2009., izabran za člana Kraljevskog društva (FRS) u Londonu[2]
  • 2011., dobitnik Medalje Henryja Marshalla Toryja Kraljevskog društva Kanade kojim se odaje priznanje što je »donio Kanadi veliku čast i intelektualno bogatstvo«[9]
  • 2015., dobitnik Nobelove nagrade za fiziku s Takaakijem Kajitom za otkriće oscilacija neutrina, koje pokazuju da neutrini imaju masu[10]

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 McDONALD, Prof. Arthur Bruce. Who's Who 2015 (online Oxford University Press ed.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (potrebna pretplata)
  2. ↑ 2,0 2,1 „Arthur McDonald biography”. Royal Society. Pristupljeno 2015-10-09. 
  3. ↑ „Past Winner 2003 NSERC Award of Excellence McDonald”. Natural Sciences and Engineering Research Council of Canada. Pristupljeno 2012-09-21. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „CV Arthur B. McDonald”. www.queensu.ca. Arhivirano iz originala na datum 2015-11-06. Pristupljeno 2015-10-13. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 „Arthur B. McDonald”. The Franklin Institute. Pristupljeno 6 October 2015. 
  6. ↑ 6,0 6,1 „Interview with Arthur B. McDonald”. Arhivirano iz originala na datum 2007-11-17. Pristupljeno 2007-11-02. 
  7. ↑ „Board of Directors”. Perimeter Institute. 2012. Arhivirano iz originala na datum 2015-10-07. Pristupljeno 2015-10-09. 
  8. ↑ „Order of Canada citation”. 
  9. ↑ „Henry Marshall Tory Medal”. Royal Society of Canada. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-11. Pristupljeno 2012-09-21. 
  10. ↑ „The Nobel Prize in Physics 2015”. www.nobelprize.org. 
Arthur B. McDonald na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
1901. – 1925.

1901. Wilhelm Conrad Röntgen  • 1902. Hendrik Antoon Lorentz / Pieter Zeeman  • 1903. Antoine Henri Becquerel / Pierre Curie / Marie Curie  • 1904. Lord Rayleigh  • 1905. Philipp Lenard  • 1906. Joseph John Thomson  • 1907. Albert A. Michelson  • 1908. Gabriel Lippmann  • 1909. Guglielmo Marconi / Karl Ferdinand Braun  • 1910. Johannes Diderik van der Waals  • 1911. Wilhelm Wien  • 1912. Nils Gustaf Dalén  • 1913. Heike Kamerlingh Onnes  • 1914. Max von Laue  • 1915. William Henry Bragg / William Lawrence Bragg  • 1917. Charles Glover Barkla  • 1918. Max Planck  • 1919. Johannes Stark  • 1920. Charles Édouard Guillaume  • 1921. Albert Einstein  • 1922. Niels Bohr  • 1923. Robert Andrews Millikan  • 1924. Manne Siegbahn  • 1925. James Franck / Gustav Hertz

1926. – 1950.

1926. Jean Baptiste Perrin  • 1927. Arthur Holly Compton / Charles Thomson Rees Wilson  • 1928. Owen Willans Richardson  • 1929. Louis de Broglie  • 1930. Čandrasekara Venkata Raman  • 1932. Werner Heisenberg  • 1933. Erwin Schrödinger / Paul Dirac  • 1935. James Chadwick  • 1936. Victor Franz Hess / Carl David Anderson  • 1937. Clinton Joseph Davisson / George Paget Thomson  • 1938. Enrico Fermi  • 1939. Ernest Orlando Lawrence  • 1943. Otto Stern  • 1944. Isidor Isaac Rabi  • 1945. Wolfgang Pauli  • 1946. Percy Williams Bridgman  • 1947. Edward Victor Appleton  • 1948. Patrick Blackett  • 1949. Hideki Yukawa  • 1950. Cecil Frank Powell

1951. – 1975.

1951. John Douglas Cockcroft / Ernest Walton  • 1952. Felix Bloch / Edward Mills Purcell  • 1953. Frits Zernike  • 1954. Max Born / Walther Bothe  • 1955. Willis Lamb / Polykarp Kusch  • 1956. William Shockley / John Bardeen / Walter Houser Brattain  • 1957. Lǐ Zhèngdào / Yáng Zhènníng  • 1958. Pavel Čerenkov / Ilja Frank / Igor Tam  • 1959. Emilio Segrè / Owen Chamberlain  • 1960. Donald A. Glaser  • 1961. Robert Hofstadter / Rudolf Mössbauer  • 1962. Lev Landau  • 1963. Eugene Wigner / Maria Goeppert-Mayer / J. Hans D. Jensen  • 1964. Charles H. Townes / Nikolaj Basov / Aleksandar Prohorov  • 1965. Shin'ichirō Tomonaga / Julian Schwinger / Richard Feynman  • 1966. Alfred Kastler  • 1967. Hans Bethe  • 1968. Luis Walter Alvarez  • 1969. Murray Gell-Mann  • 1970. Hannes Alfvén / Louis Néel  • 1971. Dennis Gabor  • 1972. John Bardeen / Leon Neil Cooper / John Robert Schrieffer  • 1973. Reona Esaki / Ivar Giaever / Brian Josephsonson  • 1974. Martin Ryle / Antony Hewish  • 1975. Aage Niels Bohr / Ben Roy Mottelson / James Rainwater

1976. – 2000.

1976. Burton Richter / Samuel C. C. Ting  • 1977. Philip Warren Anderson / Nevill Francis Mott / John Hasbrouck van Vleck  • 1978. Pjotr Kapica / Arno Allan Penzias / Robert Woodrow Wilson  • 1979. Sheldon Lee Glashow / Abdus Salam / Steven Weinberg  • 1980. James Cronin / Val Logsdon Fitch  • 1981. Nicolaas Bloembergen / Arthur Leonard Schawlow / Kai Siegbahn  • 1982. Kenneth G. Wilson  • 1983. Subramanijan Čandrasekar / William Alfred Fowler  • 1984. Carlo Rubbia / Simon van der Meer  • 1985. Klaus von Klitzing  • 1986. Ernst Ruska / Gerd Binnig / Heinrich Rohrer  • 1987. Georg Bednorz / Karl Alexander Müller  • 1988. Leon M. Lederman / Melvin Schwartz / Jack Steinberger  • 1989. Norman Foster Ramsey Jr. / Hans Georg Dehmelt / Wolfgang Paul  • 1990. Jerome Isaac Friedman / Henry Way Kendall / Richard E. Taylor  • 1991. Pierre-Gilles de Gennes  • 1992. Georges Charpak  • 1993. Russell Alan Hulse / Joseph Hooton Taylor Jr.  • 1994. Bertram Brockhouse / Clifford Shull  • 1995. Martin Lewis Perl / Frederick Reines  • 1996. David Morris Lee / Douglas Osheroff / Robert Coleman Richardson  • 1997. Steven Chu / Claude Cohen-Tannoudji / William Daniel Phillips  • 1998. Robert B. Laughlin / Horst Ludwig Störmer / Daniel C. Tsui  • 1999. Gerardus 't Hooft / Martinus J. G. Veltman  • 2000. Žores Alfjorov / Herbert Kroemer / Jack Kilby

2001. – 2024.

2001. Eric Allin Cornell / Wolfgang Ketterle / Carl Wieman  • 2002. Raymond Davis Jr. / Masatoshi Koshiba / Riccardo Giacconi  • 2003. Aleksej Abrikosov / Vitalij Ginzburg / Anthony James Leggett  • 2004. David Gross / Hugh David Politzer / Frank Wilczek  • 2005. Theodor W. Hänsch / John L. Hall / Roy J. Glauber  • 2006. John C. Mather / George Smoot  • 2007. Albert Fert / Peter Grünberg  • 2008. Yōichirō Nanbu / Makoto Kobayashi / Toshihide Masukawa  • 2009. Charles K. Kao / Willard Boyle / George E. Smith  • 2010. Andre Geim / Konstantin Novoselov  • 2011. Saul Perlmutter / Adam Riess / Brian Schmidt  • 2012. David J. Wineland / Serge Haroche  • 2013. François Englert / Peter Higgs  • 2014. Isamu Akasaki / Hiroshi Amano / Shūji Nakamura  • 2015. Takaaki Kajita / Arthur B. McDonald  • 2016. David J. Thouless / Duncan Haldane / John M. Kosterlitz  • 2017. Rainer Weiss / Kip Thorne / Barry Barish  • 2018. Arthur Ashkin / Gérard Mourou / Donna Strickland  • 2019. Jim Peebles / Michel Mayor / Didier Queloz  • 2020. Roger Penrose / Reinhard Genzel / Andrea Ghez  • 2021. Giorgio Parisi / Klaus Hasselmann / Shukurō Manabe  • 2022. Alain Aspect / John Clauser / Anton Zeilinger  • 2023. Anne L'Huillier / Ferenc Krausz / Pierre Agostini

Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 103902243
  • ISNI: 0000 0000 7563 2580
  • GND: 110779787X