Robert Lefkowitz

Robert Joseph Lefkowitz
Robert Lefkowitz

Rođenje	15. 4. 1943. (1943-04-15) (dob: 81) New York City, New York, USA
Državljanstvo	SAD
Polje	Receptorska biologija Biohemija
Institucija	Duke University Howard Hughes Medical Institute
Alma mater	Columbia University
Poznat po	G protein spregnuti receptori beta-arestini
Istaknute nagrade	National Medal of Science (2007) Nobelova nagrada za hemiju (2012)

Robert Joseph Lefkowitz (rođen 15. apr./trav. 1943.) američki je lekar i naučnik najpoznatiji po svom radu sa G protein spregnutim receptorima, za koji je sa Brianom Kobilkom 2012. dobio Nobelovu nagradu za hemiju.

Biografija

Lefkovic je rođen 1941. u gradu Njujorku od jevrejskih^[1] roditelja Maksa i Roze Lefkovic. Njihove familije su u SAD došle iz Poljske krajem 19. veka^[2].

Srednju školu je završio u Bronxu. Diplomirao je na Columbia College-u istoimenog univerziteta 1962., titulu doktora medicine (M. D.) je stekao 1966. na Koledžu lekara i hirurga istog univerziteta. Nakon godinu dana kao internista u toj kući, bio je 1968-70 klinički i istraživački saradnik na Nacionalnom institutu zdravlja, od 1970. do '73 je u Masačusetskoj generalnoj bolnici (povezanoj sa Univerzitetom Harvard), gde je dovršio medicinski staž, istraživanje i kliničku obuku u kardiovaskularnim oboljenjima.

Istraživački rad

Nakon medicinskog rada imenovan je 1973. za vanrednog profesora medicine i pomoćnog profesora (Assistant Professor) biohemije na Medicinskom centru Univerziteta Djuk; kasnije će biti unapređen u redovnog profesora^[3].

Lefkovic proučava receptorsku biologiju i transdukciju signala i najpoznatiji je po detaljnim karakterizacijama sekvence, strukture i funkcije β-adrenergičkih i srodnih receptora i po otkriću i karakterizaciji dve porodice proteina koji ih regulišu, G protein spregnutih receptora i β-arestina.

Lefkovic je ostvario značajan doprinos polovinom 1980-tih kada je sa kolegama klonirao gene, prvo za β-adrenergički receptor a ubrzo zatim za ukupno osam takvih receptora (za adrenalin i noradrenalin). Ovo je dovelo ključnom otkriću da svi GPSR-ovi (koji obuhvataju β-adrenergički receptor) imaju vrlo sličnu molekularnu strukturu. Ova struktura je definisana sekvencom amino kiselina koja je sedam puta isprepletana preko plazmene membrane. Danas znamo da ovoj istoj familiji pripada oko 1.000 receptora. To je značajno jer svi oni koriste iste osnovne mehanizme, pa farmaceuti sada znaju kako efektivno ciljati ovu najveću receptorsku familiju u ljudskom telu. Danas je čak 30 do 50% svih prepisanih lekova kreirano da odgovara kao "ključ bravi" Lefkovicovih receptora - to su lekovi od antihistaminika i lekova za čireve od beta blokatora koji olakšavaju hipertenziju, anginu i koronarne bolesti^[4]. Prema Thomson-ISI, Lefkovic se nalazi među najčešće citiranim istraživačima na polju biologije, biohemije, farmakologije, toksikologije i kliničke medicine^[5].

Reference

↑ „Jewish ancestry of Robert J. Lefkowitz”. TheJewishMiracle.wordpress.com.
↑ „Introduction of Robert J. Lefkowitz”. Jci.org. Pristupljeno 2012-10-12.
↑ „HHMI Scientist Bio: Robert J. Lefkowitz, MD”. HHMI Investigators Biography. Arhivirano iz originala na datum 2013-05-07. Pristupljeno 2012-10-28.
↑ „Pioneers of cell receptor research share America's top prize in medicine”. Albany Medical Center Website.
↑ „Highly Cited Research - Research Analytics - Thomson Reuters”. Hcr3.webofknowledge.com. 2011-12-31. Pristupljeno 2012-10-12. ^{[mrtav link]}

Vanjske veze

(en) Lefkowitz Lab Website
(en) HHMI Investigator Biography Arhivirano 2013-05-07 na Wayback Machine-u

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju

1901. – 1925.

1901. Jacobus Henricus van 't Hoff • 1902. Hermann Emil Fischer • 1903. Svante Arrhenius • 1904. William Ramsay • 1905. Adolf von Baeyer • 1906. Henri Moissan • 1907. Eduard Buchner • 1908. Ernest Rutherford • 1909. Wilhelm Ostwald • 1910. Otto Wallach • 1911. Marie Curie • 1912. Victor Grignard / Paul Sabatier • 1913. Alfred Werner • 1914. Theodore William Richards • 1915. Richard Willstätter • 1916. • 1917. • 1918. Fritz Haber • 1919. • 1920. Walther Nernst • 1921. Frederick Soddy • 1922. Francis William Aston • 1923. Fritz Pregl • 1924. • 1925. Richard Adolf Zsigmondy

1926. – 1950.

1926. Theodor Svedberg • 1927. Heinrich Otto Wieland • 1928. Adolf Windaus • 1929. Arthur Harden / Hans von Euler-Chelpin • 1930. Hans Fischer • 1931. Carl Bosch / Friedrich Bergius • 1932. Irving Langmuir • 1933. • 1934. Harold Urey • 1935. Frédéric Joliot / Irène Joliot-Curie • 1936. Peter Debye • 1937. Norman Haworth / Paul Karrer • 1938. Richard Kuhn • 1939. Adolf Butenandt / Lavoslav Ružička • 1940. • 1941. • 1942. • 1943. George de Hevesy • 1944. Otto Hahn • 1945. Artturi Ilmari Virtanen • 1946. James B. Sumner / John Howard Northrop / Wendell Meredith Stanley • 1947. Robert Robinson • 1948. Arne Tiselius • 1949. William Giauque • 1950. Otto Diels / Kurt Alder

1951. – 1975.

1951. Edwin McMillan / Glenn T. Seaborg • 1952. Archer Martin / Richard Laurence Millington Synge • 1953. Hermann Staudinger • 1954. Linus Pauling • 1955. Vincent du Vigneaud • 1956. Cyril Norman Hinshelwood / Nikolaj Semjonov • 1957. Lord Todd • 1958. Frederick Sanger • 1959. Jaroslav Heyrovský • 1960. Willard Libby • 1961. Melvin Calvin • 1962. Max Perutz / John Kendrew • 1963. Karl Ziegler / Giulio Natta • 1964. Dorothy Hodgkin • 1965. Robert Burns Woodward • 1966. Robert S. Mulliken • 1967. Manfred Eigen / Ronald George Wreyford Norrish / George Porter • 1968. Lars Onsager • 1969. Derek Barton / Odd Hassel • 1970. Luis Federico Leloir • 1971. Gerhard Herzberg • 1972. Christian B. Anfinsen / Stanford Moore / William Howard Steinn • 1973. Ernst Otto Fischer / Geoffrey Wilkinson • 1974. Paul J. Flory • 1975. John Warcup Cornforth / Vladimir Prelog

1976. – 2000.

1976. William Lipscomb • 1977. Ilya Prigogine • 1978. Peter D. Mitchell • 1979. Herbert C. Brown / Georg Wittig • 1980. Paul Berg / Walter Gilbert / Frederick Sanger • 1981. Ken'ichi Fukui / Roald Hoffmann • 1982. Aaron Klug • 1983. Henry Taube • 1984. Robert Bruce Merrifield • 1985. Herbert A. Hauptman / Jerome Karle • 1986. Dudley R. Herschbach / Yuan T. Lee / John C. Polanyi • 1987. Donald J. Cram / Jean-Marie Lehn / Charles J. Pedersen • 1988. Johann Deisenhofer / Robert Huber / Hartmut Michel • 1989. Sidney Altman / Thomas Cech • 1990. Elias James Corey • 1991. Richard R. Ernst • 1992. Rudolph A. Marcus • 1993. Kary B. Mullis / Michael Smith • 1994. George Andrew Olah • 1995. Paul J. Crutzen / Mario J. Molina / F. Sherwood Rowland • 1996. Robert Curl / Harold Kroto / Richard Smalley • 1997. Paul D. Boyer / John E. Walker / Jens Christian Skou • 1998. Walter Kohn / John A. Pople • 1999. Ahmed Zevail • 2000. Alan J. Heeger / Alan G. MacDiarmid / Hideki Shirakawa

2001. – 2024.

2001. William S. Knowles / Ryōji Noyori / K. Barry Sharpless • 2002. Kurt Wüthrich / John B. Fenn / Kōichi Tanaka • 2003. Peter Agre / Roderick MacKinnon • 2004. Aaron Tzihanover / Avram Herško / Irwin Rose • 2005. Yves Chauvin / Robert H. Grubbs / Richard R. Schrock • 2006. Roger David Kornberg • 2007. Gerhard Ertl • 2008. Osamu Shimomura / Martin Chalfie / Roger Y. Tsien • 2009. Venkatraman Ramakrišnan / Thomas A. Steitz / Ada Jonat • 2010. Richard F. Heck / Akira Suzuki / Eiichi Negishi • 2011. Dan Šehtman • 2012. Robert Lefkowitz / Brian Kobilka • 2013. Martin Karplus / Michael Levitt / Arieh Varšel • 2014. Eric Betzig / Stefan Hell / William E. Moerner • 2015. Tomas Lindahl / Paul Modrich / Aziz Sancar • 2016. Jean-Pierre Sauvage / J. Fraser Stoddart / Ben Feringa • 2017. Jacques Dubochet / Joachim Frank / Richard Henderson • 2018. Frances Arnold / Greg Winter / George P. Smith • 2019. John B. Goodenough / M. Stanley Whittingham / Akira Yoshino • 2020. Emmanuelle Charpentier / Jennifer Doudna • 2021. Benjamin List / David MacMillan • 2022. Carolyn R. Bertozzi / Morten P. Meldal / Karl Barry Sharpless • 2023. Moungi G. Bawendi / Louis E. Brus / Aleksej Jekimov