Problem zla
| Dio serije o |
| Ateizmu |
|---|
![The Greek word "atheoi" ("[those who are] without God") as it appears on the early 3rd-century Papyrus 46](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Ephesians_2%2C12_-_Greek_atheos.jpg/190px-Ephesians_2%2C12_-_Greek_atheos.jpg) |
| Koncepti |
| Antiteizam • Nonteizam Antireligija • Ateizam i religija Implicitni i eksplicitni ateizam Slab i jak ateizam |
| Historija |
| Historija ateizma Prosvjetiteljstvo • Slobodoumlje Novi ateizam • Ateizam 3.0 |
| Argumenti za ateizam |
| Protiv religije • Protiv Boga Argument slobodne volje Argument protivrečnih otkrovenja Argument neverovanja Argument lošeg stvaranja Ateistička opklada Sudbina neukih Bog praznina Paradoks svemogućnosti Problem zla • Problem pakla Russellov čajnik Teološki nekognitivizam Ultimativni Boing 747 potez Nevidljivi ružičasti jednorog |
| Ostalo |
| Kritika ateizma • Demografija Diskriminacija/Progon ateista Poznati ateisti • Državni ateizam |
| Povezani koncepti |
| Agnosticizam • Ireligioznost |
|
U filozofiji religije, problem zla je pitanje kako da se objasni zlo ako postoji neko božanstvo koje je sveblagonaklono, svemoguće i sveznajuće (vidi teizam).[1][2]
U pitanju je klasični teološki problem za svaku monoteističku religiju, koja tvrdi da je sve stvorio jedan svemogući i beskrajno dobri bog. Problem glasi: Kako postojanje svemogućeg i beskrajno dobrog boga pomiriti sa činjenicom postojanja zla u svetu.
Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može, ali ne želi; ili pak ni ne može, ni ne želi. Ako želi, a ne može, onda je nemoćan. Ako može, ali ne želi, onda je zao. Ali, ako Bog može i želi da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?
– Epikur
Neki filozofi tvrde da je istovremeno postojanje takvog boga i zla logički nepomirljivo ili neverovatno. Pokušaji da se reši ovo pitanje je osnovni problem teodiceje.
Neki odgovori na ova pitanja uključuju argumente da prava slobodna volja ne može postojati bez mogućnosti zla, da ljudi ne mogu da razumeju boga, da je patnja potrebna za duhovni razvoj i da je zlo posledica palog sveta.
Sa druge srane, kontraargument argumentu slobodne volje može se izvesti iz božje osobine sveznanja, jer budućnost vrlo očigledno spada u sve, a ono što se zna je određeno, pa je i budućnost predodređena od trenutka stvaranja i slobodna volja je samo iluzija.
Postoje mnoge rasprave o zlu i vezanim problemima u drugim filozofskim poljima, kao što su sekularna etika,[3][4][5] i naučne disciplone kao što su evoluciona etika.[6][7] Međutim, problem zla se uobičajeno uzima u teološkom kontekstu.[1][2]
Povezano
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 The Stanford Encyclopedia of Philosophy, "The Problem of Evil", Michael Tooley
- ↑ 2,0 2,1 The Internet Encyclopedia of Philosophy, "The Evidential Problem of Evil", Nick Trakakis
- ↑ Nicholas J. Rengger, Moral Evil and International Relations, in SAIS Review 25:1, Winter/Spring 2005, pp. 3–16
- ↑ Peter Kivy, Melville's Billy and the Secular Problem of Evil: the Worm in the Bud, in The Monist (1980), 63
- ↑ Kekes, John (1990). Facing Evil. Princeton: Princeton UP. ISBN 0691073708.
- ↑ Timothy Anders, The Evolution of Evil (2000)
- ↑ J.D. Duntley and David Buss, "The Evolution of Evil," in Miller, Arthur (2004). The Social Psychology of Good and Evil. New York: Guilford. str. 102–133. ISBN 157230989X. Arhivirano iz originala na datum 2014-05-20. Pristupljeno 2011-06-11.
