NMDA receptor

NMDA
Glutaminska kiselina
Stilizovani opis NMDAR aktivacije. Glutamat i glicin su u svojim mestima vezivanja. Alosterna mesta koja bi uzrokovala inhibiciju receptora nisu zauzeta. Za aktivaciju receptora neophodno je vezivanje dva molekula glutamata ili aspartata i dva glicina.[1]

NMDA receptor (NMDAR) je glutamatni receptor koji omogućava predominantni molekulski mehanizam kontrole sinaptičke plastičnosti i memorijskih funkcija.[2]

NMDAR je specifičan tip jonotropnog glutamatnog receptora. NMDA (N-metil-D-aspartat) je selektivni agonist koji se vezuje za NMDA receptore, a ne za druge glutamatne receptore. Aktivacija NMDA receptora rezultira u otvaranju jonskog kanala koji je neselektivan za katjonne sa ravnotežnim potencijalom blizo 0 mV. Jedinstvena osobina NMDA receptora je njegova od napona zavisna aktivacija koja je rezultat blokiranja jonskog kanala ekstracelularnim Mg2+ jonima. Ovo omogućava protok Na+ i malih količina Ca2+ jona u ćeliju, i K+ iz ćelije, na od napona zavistan način.[3][4][5][6]

Smatra se da je kalcijumski fluks kroz NMDAR kritičan u regulisanu sinaptičke plastičnosti, ćelijskog mehanizma za učenje i memoriju. NMDA receptor je osoben na dva načina: prvo on je ligandom i naponski kontrolisan; drugo, neophodna je koaktivacija sa sa dva liganda: glutamatom i glicinom[7].

Struktura

NMDA receptor formira heterotetramer sa dve NR1 i dve NR2 podjedinice. One se takođe nazivaju glutamat vezujućim podjedinicama NMDA receptora, ili GluN. Postoje dve obavezne NR1 podjedinice i dve regionalno lokalizovane NR2 podjedinice. Srodna genska familija NR3 A i B podjedinica ima inhibitorno dejstvo na receptorsku aktivnost. Višestruke receptorske izoforme sa distinktnim moždanim distribucijama i funkcionalnim osobinama se javljaju putem selektivnog splajsovanja NR1 transkripata i diferencijalnog izražavanja NR2 podjedinica.

Reference

  1. ↑ Laube, B; Hirai H, Sturgess M, Betz H, and Kuhse J (1997). „Molecular determinants of antagonists discrimination by NMDA receptor subunits: Analysis of the glutamate binding site on the NR2B subunit”. Neuron 18 (3): 493–503. DOI:10.1016/S0896-6273(00)81249-0. PMID 9115742. 
  2. ↑ Clinical Implications of Basic Research: Memory and the NMDA receptors Arhivirano 2009-08-22 na Wayback Machine-u, Fei Li and Joe Z. Tsien, N Engl J Med, 361:302, July 16, 2009
  3. ↑ Dingledine R, Borges K, Bowie D, Traynelis SF (March 1999). „The glutamate receptor ion channels”. Pharmacol. Rev. 51 (1): 7–61. PMID 10049997. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-27. Pristupljeno 2014-03-20. 
  4. ↑ Liu Y, Zhang J (October 2000). „Recent development in NMDA receptors”. Chin. Med. J. 113 (10): 948–56. PMID 11775847. 
  5. ↑ Cull-Candy S, Brickley S, Farrant M (June 2001). „NMDA receptor subunits: diversity, development and disease”. Curr. Opin. Neurobiol. 11 (3): 327–35. DOI:10.1016/S0959-4388(00)00215-4. PMID 11399431. 
  6. ↑ Paoletti P, Neyton J (February 2007). „NMDA receptor subunits: function and pharmacology”. Curr Opin Pharmacol 7 (1): 39–47. DOI:10.1016/j.coph.2006.08.011. PMID 17088105. 
  7. ↑ Kleckner, N W; Dingledine, R (1988). „Requirement for glycine in activation of NMDA-receptors expressed in Xenopus oocytes.”. Science 241 (4867): 835–837. DOI:10.1126/science.2841759. PMID 2841759. 

Vidi još

Spoljašnje veze

  • Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: NMDA receptor
  • Farmakologija NMDA receptora Arhivirano 2004-12-13 na Wayback Machine-u
  • Motorna diskoordinacija usled genetskog poremećaja NMDA receptora
  • p
  • r
  • u
  • p
  • r
  • u
Ca2+: Kalcijumski kanal
L-tip/Cavα (1.1, 1.2, 1.3, 1.4) • N-tip/Cavα2.2 • P-tip/Cavα(2.1) • Q-tip/Cavα2.1 • R-tip/Cavα2.3 • T-tip/Cavα(3.1, 3.2, 3.3)
α2δ-podjedinice (1, 2) • β-podjedinice (β1, β2, β3, β4) • γ-podjedinice (γ1, γ2, γ3, γ4)
[Katjonski kanali sperme]] (1, 2, 3, 4) •Dvoporni kanal (1, 2)
Ligand-kontrolisani
Inozitol trisfosfatni receptor (1, 2, 3) • Rianodinski receptor (1, 2, 3)
  • p
  • r
  • u
Na+: Natrijumski kanal
Naponom-kontrolisani
Navα (1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6, 1.7, 1.8, 1.9, 7A) • Navβ (1, 2, 3, 4)
Konstitutivno aktivni
Epitelni Natrijumski kanal (α, β, γ, δ)
  • p
  • r
  • u
K+: Kalijumski kanal
Naponom-kontrolisani
Kvα1-6 (1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6, 1.7, 1.8) • (2.1, 2.2) • (3.1, 3.2, 3.3, 3.4) • (4.1, 4.2, 4.3) • (5.1) • (6.1, 6.2, 6.3, 6.4)
Kvα7-12 (7.1, 7.2, 7.3, 7.4, 7.5) • (8.1, 8.2) • (9.1, 9.2, 9.3) • (10.1, 10.2) • (11.1/hERG, 11.2, 11.3) • (12.1, 12.2, 12.3)
Kvβ (1, 2, 3) • KCNIP (1, 2, 3, 4) • minK/ISK • minK/ISK-sličan • MiRP (1, 2, 3) • Shaker gen
Kalcijumom-aktivirani
BK kanal (α1, β1, β2, β3, β4) • SK kanal (SK1, SK2, SK3, SK4) • KCa (1.1, 2.1, 2.2, 2.3, 3.1, 4.1, 4.2, 5.1)
Unutrašnje-ispravljajući
KATP • Kir (1.1, 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.6) • GIRK/Kir (3.1, 3.2, 3.3, 3.4) • Kir (4.1, 4.2, 5.1, 6.1, 6.2, 7.1)
Tandem pora domen
K2P (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 12, 13, 15, 16, 17, 18)
  • p
  • r
  • u
Drugi
M+: TRP katjonski kanal
TRPA (1) • TRPC (1, 2, 3, 4, 4AP, 5, 6, 7) • TRPM (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8) • TRPML (1, 2, 3) • TRPP (1, 2) • TRPV (1, 2, 3, 4, 5, 6)
Cl-: Hloridni kanal
ANO1 • Bestrofin (1, 2) • CFTR • CLCA (1, 2, 3, 4) • CLCN (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, KA, KB) • CLIC (1, 2, 3, 4, 5, 6, L1) • CLNS (1A, 1B)
α (1, 2, 3, 4) • β (1, 2, 3) • HCN (1, 2, 3, 4)
Porin
Akvaporin (1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9) • Napon-zavisni anjonski kanal (1, 2, 3) • Generalna bakterijska porinska familija
Propusna veza
Koneksin: A (GJA1, GJA3, GJA4, GJA5, GJA8, GJA9, GJA10) • B (GJB1, GJB2, GJB3, GJB4, GJB5, GJB6, GJB7) • C (GJC1, GJC2, GJC3) • D (GJD2, GJD3, GJD4) • E (GJE1)
Ineksin
Generalno
Ligandom-kontrolisani jonski kanal • Naponom-kontrolisani jonski kanal • Rastezanjem-aktivirani jonski kanal
vidi isto poremećaji
B memb: cead, trns (1A, 1C, 1F, 2A, 3A1, 3A2-3, 3D), othr