Međunarodna godina žena

Međunarodni godina žena (skraćeno: MGŽ) je ime koje je dato 1975. godini u Organizaciji Ujedinjenih Nacija. Počev od ove godine 8. mart se obeležava kao Međunarodni dan žena, a takođe je ustanovljena decenija Ujedinjenih Nacija za žene, od 1976. do 1985. godine.[1]

Istorija

Nakon višegodišnjeg rada Komisije Ujedinjenih Nacija o statusu žena (KSŽ) na usvojanju deklaracije o eliminaciji diskriminacije žena, KSŽ je 1965. godine godine počeo da radi na proglašavanje deklaracije o zaštiti ženskih ljudskih prava. Udruživanjem odgovorima koji se odnose na obrazovanje, zapošljavanje, nasljeđe, kaznenu reformu i druga pitanja od vladinih aktera, predstavnika nevladinih organizacija i osoblja UN-a, delegati KSŽ-a su izradili Deklaraciju o eliminaciji diskriminacije žena (DEDŽ), koju je usvojla Generalna skupština 7. novembra 1967. godine.[2] Kada je deklaracija dobila podršku, sledeći korak je bio priprema za postizanje Konvencije. Iako je došlo do kašnjenja, do 1972. godine, kada je Kongres Sjedinjenih Američkih Država prošao odeljak IX, eliminišući diskriminaciju u obrazovanju za svaku instituciju koja dobija savezno finansiranje nadajući se da bi prolaz mogao biti siguran.[3] U međuvremenu, članovi ženske Međunarodne Demokratske Federacije žena (MDFŽ) već dugo traže međunarodnu godinu žena i konferenciju koja će se baviti nejednakošću žena. Pošto je MDFŽ bio proglašen posmatračom, a ne članom komisije za položaj žena, oni nisu mogli direktno predložiti događaj, već su izradili predlog. Uvjeravajući rumunski delegata u KSŽ da predstavi prijedlog kao svoj, koji je napravljen je od strane Finske. Zauzvrat, KSŽ je odobrio ovaj predlog i podneo ga Generalnoj Skupštini, koja je proglasila 1975. godinu Međunarodnom godinom žena u decembru 1972. godine.[4] Datum je bio značajan jer bi se to dogodilo na tridesetoj godišnjici osnivanja Ujedinjenih nacija.[5] Ali bilo je problema sa konferencijom. U početku sovjetske žene odbacuju poziv na konferenciju, preferirajući da održe svoju konferenciju u Istočnom Berlinu koja neće biti predmet UN strukture.[6][7] U okviru politike hladnog rata, Sjedinjene Države su tada predložile da konferencija ne bude ograničena samo na žene, već da treba biti rodno neutralna, jer se konferencija o svim ženama neće ozbiljno shvatiti.[8] Na kraju Meksiko siti je pristao da održi konferenciju, i komisija za položaj žena je postavila zadatke na pripremi "mašinerije" neophodne da obezbedi prolaz za Deklaraciju o eliminaciji diskriminacije žena (DEDŽ).[7] Helvi Sipila je bio izabran za pomoćnika Generalnog sekretara za socijalni razvoj i humanitarna pitanja i odgovoran za organizaciju manifestacija u toku godine.[3]

Međunarodna

Meksiko siti

Prva Svetska konferencija UN o statusu žena, održana je u Meksiko sitiju od 19. juna do 2.jula.[9] Konferencija iz 1975. godine dovela je do usvajanja Svetskog akcionog plana, kao i Deklaracije meksika o ravnopravnosti žena i njihovog doprinosa razvoju i miru. To je dovelo do stvaranja mehanizama za praćenje, kao što su, Međunarodni naučno-istraživački i nastavni institut za poboljšanje položaja žena (MNIIPPŽ) i Razvojni fond Organizacije ujedinjenih nacija za žene (RFOUNŽ) i da dovede u akciju planove za naredne konferencije; prva od kojih će biti održana u 1980. godine u Kopenhagenu. Uspostavio je period od 1975. do 1985. godine kao Dekadu žena UN-a, kako bi se omogućila procjena napretka i neuspeha i rezultirale su zahtevom da se Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (KEDŽ) brzo ratificira. Treća konferencija iz 1985. godine u Najrobiju, Kenija, ne samo da je zatvorila deceniju žena, već je postavila seriju rasporeda država članica za ukidanje zakonske rodne diskriminacije u nacionalnim zakonima do 2000. godine.[10][11][12][13][14][15][16] Konferenciji u Meksiko Sitiju 1975. godine prisustvovalo je preko hiljadu delegata. Istaknuti učesnici su uključivali i Elizabet Rid i Margaret Vajtlam iz Australije. Međunarodna godina žena je takođe organizovala tribinu na kojoj je učestvovalo 4000 žena u 1975. godini.[9][17]

Istočni Berlin

Svetski Kongres žena održan je u Istočnom Berlinu u okviru Međunarodne godine žena ubrzo nakon događaja u Meksiko sitiju. On je idealizovao ravnopravnost žena kao "istinsko oličenje socijalističkog koncepta ljudskih prava". Radna grupa za ravnopravna prava, sastavljena od stručnjaka za vladu i pravo iz Akademija nauka Istočne Nemačke, Univerziteta Humbolt i Centralnog Komiteta Jedinstvene socijalističke partije Nemačke odbacila je ideju da bi ženska prava trebalo da potpadnu pod posebnu oblast određenu rodnom ravnopravnošću, ali bi se trebala upravljati stavom ljudskih prava Ujedinjenih nacija. Anđela Dejvis je bila jedna od glavnih gostiju na konferenciji, kao i Hortesija Aljende, bivša prva dama Čilea. Državni sponzorski program zagovarao je žensku solidarnost u nacionalnim borbama da oslobode žene od ugnjetavanja na osnovu klase, rase i pola kroz državni socijalizam.

Brisel

Međunarodni tribunal za zločine nad ženama je bio planiran kao događaj za Međunarodnu godinu žena, ali nije bio održan, nego tek od 4 od 8. marta 1976. godine u Briselu, Belgija. Ograničena ograničenjima finansiranja, konferencija je bila domaćin 2000 žena iz četrdeset zemalja. Predavači su govorili o ekonomskoj eksploataciji i nasilju nad ženama u mnogim oblicima. Najznačajniji razvoj koji je izašao na konferenciji bila je Međunarodna Feministička mreža.

Kontradikcija cionizma

Konferencija iz 1975. godine bila je takođe značajna za donošenje prvog rešenja "cionizam je rasizam" na bilo kom forumu sponzorisanom od strane UN-a, na taj način pripremajući put za Rezoluciju 3379 Generalne Skupštine Organizacije Ujedinjenih Nacija u novembru 1975. godine.[18][19]

Izjava jednakosti cionizma sa rasizmom, bila je uključena kao prilog izveštaju koji treba razmotriti na završnoj konferenciji Dekade žena Ujedinjenih Nacija 1985. godine u Najrobiju, Kenija.[20] Međutim, kako je Marlin Levin naveo u knjizi Uzeo je san: Priča Hadase (1997), Bernice je zatražila od predsednika Ronalda Regana da javno odbaci rezoluciju UN. On se složio i obećao da će SAD delegacija izaći iz Najrobija, ako rezolucija o jednakosti cionizma i rasizma bude uključena u završnu deklaraciju konferencije.[20] Bernice Tannenbaum je takođe ubedila Senat Sjedinjenih Američkih Država da osudi rezolucije konferencije i da zahtevaju njeno povlačenje.[20] Takođe, lično je letela u Keniju sa nacrtom rezolucije Senata, gde je Morin Regan, ćerka od predsednika Ronalda Regana i šefica američke delegacije, ponovila obećanje predsednika da će se povući sa konferencije, ako je rezolucija uključena u završnu delegaciju konferencije.[20] Kenija je zatim posredovala kompromisu u kojem je cionizam izostavljen iz završnog izveštaja konferencije.[20]

Nacionalni

Australija

Konferencija 'žene i politika' je održana u septembru uz učešće 700 žena.[17][21]

Kanada

Događaji Međunarodne godine žena u Kanadi u celini su podigli nivo svesti kanadskim ženama, kao i široj javnosti o širokom spektru ženskih pitanja i dostignuća. Podstakla je stvaranje Udruženja žena i udruženja za pravnike u Ontariju i Sindikata službe i maloprodaje Kanade i ponudila sredstva za mnoge da učestvuju u edukativnim i umetničkim poduhvatima u cilju predstavljanja perspektive žena. Jedan od takvih napora bila je peticija Nacionalnom filmskom odboru Kanade koja je dovela do stvaranja Studija D. Univerzitet u Guelphu održao je konferenciju u septembru posvećenu Neli MekKlung i reformskim pitanjima koja su joj bila važna.

Novi Zeland

Velika Ženska Konvencija je održana u junu u Velingtonu.[22]

Sjedinjene Američke Države

Aktivnosti u podršci Međunarodnoj godini žena održane su širom SAD od strane privatnih organizacija i nevladinih organizacija, kao na primer, u Konnektikatu, 11—12. juna 1977. godine i Kongres u velikom Klivlendu. Jedan od najznačajnijih događaja u Americi, koji je bio finansiran od strane vlade SAD, održan je u Hjustonu, u Teksasu. Iako je planiran kao MGŽ događaj, do njega je došlo tek 1977. godine.[23][24][25] 1977 Nacionalna konferencija žena uključivala je žene iz svake države u Sjedinjenim Državama i razvila je Nacionalni akcioni plan, koji je sadržao mnoge tačke Svetskog akcionog plana.

Rezultati

Kao rezultat međunarodnog fokusira na žene u 1975. godini kreiran je veliki broj institucija:

  • Međunarodni istraživački i nastavni institut za poboljšanje položaja žena (MINIPPŽ)
  • Razvojni fond Organizacije ujedinjenih nacija za žene (RFOUNŽ)
  • Resursni centar za ženske studije osnovan je u Južnoj Australiji tokom jula.[26]

Grb

Međunarodni godina žena je takođe pokrenula "grb golub" koji koriste MGŽ, DEDŽ i UNIFIL. Stilizovana golubica seče ženski simbol i znak jednakosti, grb je donirao 27-godišnji grafički dizajner Valeri Petis iz kompanije za oglašavanje iz Njujorka. Grb ostaje zvanični simbol "UN-žene" i koristi se u Međunarodnom danu žena prilikom proslave ovog dana.[10][27][28][29]

Vidi takođe

  • Nacionalna Ženska konferencija
  • UN-žene
  • Arhitektura Reforme Rodne Ravnopravnosti
  • NVO NA POLOŽAJ ŽENE U NjUJORKU
  • Rezolucije 1325 Saveta Bezbednosti UN
  • Ujedinjenih Nacija za međunarodnu naučno-istraživačkog instituta za poboljšanje položaja žena
  • Razvojni fond Organizacije ujedinjenih nacija za žene
  • Ženska prava
  • Deklaracija o eliminaciji diskriminacije žena
  • Deklaracija o Navijanje nasilja nad ženama
  • ЭGM: prevencija nasilja nad ženama i devojkama
  • Globalni plan akcije za eliminaciju nasilja nad ženama i devojkama
  • Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici
  • KLDŽ

Spisak literature

Citati

  1. ↑ International Women's Day
  2. ↑ Fraser 1999: str. 891–892
  3. ↑ 3,0 3,1 Fraser 1999: str. 893–894
  4. ↑ Armstrong 2013: str. 201
  5. ↑ "Background of the Conference" 1976: str. 123
  6. ↑ Ghodsee 2010: str. 5
  7. ↑ 7,0 7,1 Friedan 1998: str. 441
  8. ↑ Teltsch 1974: str. 43 sfn error: no target: CITEREFTeltsch1974 (help)
  9. ↑ 9,0 9,1 „1st World Conference on Women, Mexico 1975”. Choike, Third World Institute. Pristupljeno 15. 07. 2007. 
  10. ↑ 10,0 10,1 Allison Dowie, Dangers on the Road to Complete Emancipation, Glasgow Herald, 22 October 1974.
  11. ↑ Arvonne S. Fraser. Becoming Human: The Origins and Development of Women's Human Rights, Human Rights Quarterly, Vol. 21, No. 4 (November 1999). str. 853–906.
  12. ↑ WOMEN ON THE MOVE: Message from the Secretary-General, Gertrude Mongella, Secretariat of the Fourth World Conference on Women. United Nations. March 1994/No. 1.
  13. ↑ Implementation of the Nairobi Forward-looking Strategies for the Advancement of Women. United Nations General Assembly. A/RES/40/108, 13 December 1985, 116th plenary meeting.
  14. ↑ Mary K. Meyer, Elisabeth Prügl. Gender politics in global governance. Rowman & Littlefield. 1999. ISBN 978-0-8476-9161-6. pp. 178–181
  15. ↑ Anne Winslow. Women, politics, and the United Nations Volume 151 of Contributions in women's studies. Greenwood Publishing Group, 1995. ISBN 978-0-313-29522-5. pp. 29–43
  16. ↑ Chadwick F. Alger. The future of the United Nations system: potential for the twenty-first century. United Nations University Press, 1998. ISBN 978-92-808-0973-2. pp. 252–254
  17. ↑ 17,0 17,1 „International Women's Year, 1975”. National Archives of Australia. Arhivirano iz originala na datum 10. 06. 2007.. Pristupljeno 15. 07. 2007. 
  18. ↑ Text of resolution 3379:
    TAKING NOTE of the Declaration of Mexico on the Equality of Women and Their Contribution to Development and Peace 1975, proclaimed by the World Conference of the International Women's Year, held at Mexico City from 19 June to 2 July 1975, which promulgated the principle that "international co-operation and peace require the achievement of national liberation and independence, the elimination of colonialism and neo-colonialism, foreign occupation, Zionism, apartheid and racial discrimina as the recognition of the dignity of peoples and their right to self-determination".; „Archived copy”. Arhivirano iz originala na datum 06. 12. 2012.. Pristupljeno 11. 11. 2012. 
  19. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2012-11-02. Pristupljeno 2018-04-22. 
  20. ↑ 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 Sam Roberts, "Bernice Tannenbaum, Who Fought U.N. Resolution on Zionism, Dies at 101", 9 April 2015.
  21. ↑ Marian Sawer (29. 09. 2006.). „Red, White and Blue, What Do They Mean to You? The Significance of Political Colours”. Arhivirano iz originala na datum 2011-06-05. Pristupljeno 15. 07. 2007. 
  22. ↑ „Forum 1975”. Arhivirano iz originala na datum 28. 09. 2007.. Pristupljeno 15. 07. 2007. 
  23. ↑ „International Women's Year Conference Records”. Thomas J. Dodd Research Center, University of Connecticut. Arhivirano iz originala na datum 2006-09-10. Pristupljeno 15. 07. 2007. 
  24. ↑ „INTERNATIONAL WOMEN'S YEAR, GREATER CLEVELAND CONGRESS”. Case Western Reserve University. Pristupljeno 15. 07. 2007. 
  25. ↑ Bunch 2012: str. 215
  26. ↑ „Women's Movement pp. 6”. SM Memory, State Library of South Australia. Pristupljeno 15 July 2007. 
  27. ↑ [tools.unifem.org/unifem_logos/UNIFEM-GraphicStandards.pdf Graphic Standards]. UNIFEM Headquarters, United Nations Secretariat document, New York.
  28. ↑ Dangers on the road to complete emancipation. The Glasgow Herald. 22. October 1974.
  29. ↑ Dove Symbol for Women. Associated Press, The Calgary Herald. 10 May 1974.

Bibliografija

  • Armstrong, Elisabeth (2013). Gender and Neoliberalism: The All India Democratic Women’s Association and Globalization Politics. New York City, New York: Routledge. ISBN 978-1-317-91142-5. 
  • Bunch, Charlotte (Winter 2012). „Opening Doors for Feminism: UN World Conferences on Women”. Journal of Women's History (Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press) 24 (4): 213–221. ISSN 1042-7961. Pristupljeno 10. 05. 2017. 
  • Donert, Celia (2014). „Chapter 5: Whose Utopia? Gender, Ideology, and Human Rights at the 1975 World Congress of Women in East Berlin”. u: Eckel, Jan; Moyn, Samuel. The breakthrough human rights in the1970s (1st izd.). Philadelphia: University of Pennsylvania Press. str. 68–85. ISBN 978-0-8122-0871-9. </ref>
  • Fraser, Arvonne S. (November 1999). „Becoming Human: The Origins and Development of Women's Human Rights”. Human Rights Quarterly (Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press) 21 (4): 853–906. ISSN 0275-0392. Pristupljeno 8. 05. 2017. 
  • Friedan, Betty (1998). It Changed My Life: Writings on the Women's Movement. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-46885-6. 
  • Ghodsee, Kristen (2010). „Revisiting the United Nations decade for women: Brief reflections on feminism, capitalism and Cold War politics in the early years of the international women's movement”. Women's Studies International Forum (Amsterdam, the Netherlands: Elsevier) 33: 3–12. DOI:10.1016/j.wsif.2009.11.008. ISSN 0277-5395. Pristupljeno 7. 05. 2017. 
  • Olcott, Jocelyn (2017). International Women's Year: The Greatest Consciousness-Raising Event in History. New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-674-46885-6. 
  • Pierson, Ruth Roach; Cohen, Marjorie Griffin (1993). Canadian Women's Issues: Volume II: Bold Visions. Toronto, Canada: James Lorimer & Company. DOI:10.1093/oso/9780195327687.001.0001. 
  • Pietilä, Hilkka (2007). The Unfinished Story of Women and the United Nations. New York, New York: UN Non-Governmental Liaison Service. GGKEY:K1H1G5PGUBB. [mrtav link]
  • Teltsch, Kathleen (10. 05. 1974.). „U.N. Wants It to Be More Than a 'Ladies’ Meeting'”. New York City, New York: The New York Times. str. 43. Pristupljeno 8. 05. 2017. 
  • "Part II: Background of the Conference". Report of the World Conference of the International Women’s Year: Mexico City 19 June-2 July 1975 (PDF) (Report). New York City, New York: United Nations. 1976. Archived from the original (PDF) on 8. 05. 2017. Retrieved 8. 05. 2017.. {{cite report}}: Check date values in: |accessdate= and |archivedate= (help)

Spoljašnje veze

Međunarodna godina žena na Wikimedijinoj ostavi
  • Međunarodni dan žena u fokusu na "UN-žene" pogledajte na sajtu
  • Vhitaker, Filip Simor. (Oktobar 1975). "Žene sveta: reportaža iz Meksiko sitija." Spoljnih Poslova. Testirano 6. Septembra 2016.