Lanac transporta elektrona

Lanac elektronskog transporta mitohondrije je mesto oksidativne fosforilacije kod eukariota. NADH i sukcinat generisani u Krebsovom ciklusi se oksiduju, čime se oslobađa energija za rad ATP sintaze.
Lanac fotosintetičkog elektronskog transporta tilakoidne membrane.

Lanac transporta elektrona (engl. electron transport chain - ETC) povezuje elektronski transfer između donora elektrona (kao što je NADH) i akceptora elektrona (kao što je O2) sa transferom H+ jona (protona) kroz membranu. Rezultujući elektrohemijski protonski gradijent se koristi za generisanje hemijske energije u obliku adenozin trifosfata (ATP).[1] Lanci elektronskog transporta su ćelijski mehanizmi koji se koriste za ekstrakciju energije iz sunčevog svetla u fotosintezi, kao i iz redoks reakcija, poput oksidacije šećera (respiracija).[2]

U hloroplastima, svetlost proizvodi konverziju vode do kiseonika i NADP+ do NADPH sa transferom H+ jona kroz hloroplastne membrane. U mitohondriji, to je konverzija kiseonika do vode, NADH do NAD+ i sukcinata do fumarata, što generiše protonski gradijent. Neke bakterije imaju lance elektronskog transporta sa komponentama sličnim sličnim onima u hloroplastima ili mitohondrijama, dok druge koriste različite elektronske donore i akceptore. Respiratorni i fotosintetički elektronski transportni lanci su glavna mesta preranog prenosa elektron na kiseonik. Time nastaje superoksidi i to potencijalno dovodi do povećanog oksidativnog stresa.

Reference

  1. ↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  2. ↑ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0-8153-3218-1. 

Literatura

  • Fenchel T; King GM, Blackburn TH (September 2006). Bacterial Biogeochemistry: The Ecophysiology of Mineral Cycling (2nd izd.). Elsevier. ISBN 978-0121034559. 
  • Lengeler JW; Drews G; Schlegel HG (editors) (January 1999). Biology of the Prokaryotes. Blackwell Science. ISBN 978-0632053575. 
  • Nelson DL; Cox MM (April 2005). Lehninger Principles of Biochemistry (4th izd.). W. H. Freeman. ISBN 978-0716743392. 
  • Nicholls DG; Ferguson SJ (July 2002). Bioenergetics 3. Academic Press. ISBN 978-0125181211. 
  • Stumm W; Morgan JJ (1996). Aquatic Chemistry (3rd izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0471511854. 
  • Thauer RK; Jungermann K; Decker K (March 1977). „Energy conservation in chemotrophic anaerobic bacteria”. Bacteriol Rev 41 (1): 100–80. PMC 413997. PMID 860983. 
  • White D. (September 1999). The Physiology and Biochemistry of Prokaryotes (2nd izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0195125795. 
  • Kim HS.; Patel, K; Muldoon-Jacobs, K; Bisht, KS; Aykin-Burns, N; Pennington, JD; Van Der Meer, R; Nguyen, P i dr.. (January 2010). „SIRT3 is a mitochondria-localized tumor suppressor required for maintenance of mitochondrial integrity and metabolism during stress”. Cancer Cell 17 (1): 41–52. DOI:10.1016/j.ccr.2009.11.023. PMID 20129246. 

Spoljašnje veze

  • p
  • r
  • u
GeneralniĆelijsko disanje
Glikoliza → Fermentacija (ABE, Etanol, Mlečna kiselina)
Specifični putevi
Humani
Glikoliza ⇄ Glukoneogeneza

Glikogenoliza ⇄ Glikogeneza

Put pentoznih fosfata • Fruktoliza • Galaktoliza

Glikozilacija (N-vezana, O-vezana)
Ostali
Fotosinteza (Fiksacija ugljenika)
Ksilozni metabolizam
Degradacija masnih kiselina (Beta oksidacija) • Sinteza masnih kiselina
Drugi
Nukleotidni metabolizam
Drugi
Metabolizam metala (Metabolizam gvožđa) • Etanolni metabolizam • Oksidativna dezaminacija

M: MET

mt, k, c/g/r/p/y/i, f/h/s/l/o/e, a/u, n, m

k, cgrp/y/i, f/h/s/l/o/e, au, n, m, epon

m (A16/C10), i (k, c/g/r/p/y/i, f/h/s/o/e, a/u, n, m)

Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline