Krakovski geto

Krakovski geto je bio jedan od pet glavnih jevrejskih geta koje je oformila nacistička Nemačka u Generalnom gubernatorstvu s ciljem progona, terora i eksploatacije Jevreja tokom nemačke okupacije Poljske u Drugom svetskom ratu. To je bio početak odvajanja onih koji su „radno sposobni“ od onih koji će kasnije biti okarakterisani kao „nedostojni života“. Geto je likvidiran u periodu od juna 1942. do marta 1943, a većina njegovih stanovnika poslata je u logore smrti Belzec i Aušvic i logor Plašuv.^[1]

Među preživelima iz Krakovskog geta je i poznati filmski režiser Roman Polanski, koji je u svojim memoarima pod naslovom „Roman“ opisao doživljaje iz tog vremena.

Oskar Šindler, nemački biznismen, došao je u Krakov zbog radnika koji su bili na raspolaganju u getu. Izabrao je radnike za svoju fabriku i stekao simpatije prema njima. Godine 1942. Šindler je video kako se stanovnici geta brutalno otpremaju u Plašuv, a potom je žestoko radio da spasi Jevreje koji su bili zatvoreni. Ovi događaji su prikazani u filmu Stivena Spilberga Šindlerova lista. U jednom od najdramatičnijih događaja, 300 Šindlerovih radnika je bilo deportovano u Aušvic, a on je lično intervenisao kako bi ih spasio.^[2]

Reference

Literatura

Krakovski geto na Wikimedijinoj ostavi

• O Krakovskom getu (pl)
• Schindler's List
• Schindler's Krakow
• Graf, Malvina (1989). The Kraków Ghetto and the Plaszów Camp Remembered. Tallahassee: The Florida State University Press. ISBN 0-8130-0905-7. 
• Polanski, Roman. (1984). Roman. New York: William Morrow and Company. ISBN 0-688-02621-4
• Katz, Alfred. (1970). Poland's Ghettos at War. New York: Twayne Publishers. ISBN 0-8290-0195-6
• Weiner, Rebecca. Virtual Jewish History Tour