Klaus Schippmann

Klaus Schippmann (Kiel, 30. 10. 1924. – Göttingen, 8. 9. 2010), njemački arheolog, iranist i profesor.

Biografija

Schippmann je rođen 1924. u Kielu, u tadašnjoj Weimarskoj Njemačkoj. Studirao je pravo i ekonomiju na Univerzitetu Ludwig-Maximilian u Münchenu odnosno Univerzitetu u Hamburgu, te diplomirao 1951. godine. Ranih 1950-ih obavlja vježbeničku praksu i putuje Francuskom, Engleskom i Sjedinjenim Državama. Godine 1957. na Univerzitetu u Hamburgu obranio je doktorat na temu "Pravne zaštite u institucijama" (njem. Der Rechtsschutz im Anstaltsverhältnis), a sljedeće dvije godine proveo je radeći kao menadžer u industriji papira.

Tokom 1959. i 1960. ukupno devet mjeseci boravi u Turskoj i Iranu, obilazeći armenske crkve i starovjekovna svetišta. Schippmann u potpunosti mijenja interes i sljedeće godine započinje studij arheologije Starog Istoka na Hamburškom univerzitetu. Doktorirao je 1969. na Univerzitetu Georg-August u Göttingenu, obranivši disertaciju "Iranski hramovi vatre" (njem. Die iranischen Feuerheiligtümer). Od 1972. radi kao predavač na istom univerzitetu, odnosno na novoosnovanoj katedri za iranistiku pod vodstvom W. Hinza. Na Univerzitetu u Göttingenu ostao je sve do umirovljenja 1990. godine.

Schippmann je ostao upamćen kao međunarodno cijenjen stručnjak za starovjekovnu iransku arhitekturu, njegova knjiga o zoroastrijskim hramovima vatre izdana je 1971. godine i postala je kapitalnim djelom za studije građevina tog tipa. Osim o drevnom Iranu, objavio je i značajna djela o arheologiji susjedne Arabije. Od 1985. do 1990. vodio je arheološku ekspediciju u emiratu Ras al-Kajmi (Ujedinjeni Arapski Emirati), te od 1992. do 1994. i na Bahreinu. Osim kvalitetnih istraživačkih radova, Schippmann je značajan i po 6000 fotografija koje je prikupio tokom višegodišnjih putovanja Jugozapadnom Azijom. Kolekciju od neprocjenjive historijske vrijednosti predao je profesoru S. M. Maulu i danas se čuva u odjelu za staroistočnu kulturu Univerziteta u Heidelbergu. Umro je u Göttingenu 8. septembra 2010. godine.

Opus

• Die iranischen Feuerheiligtumer, Berlin; New York: Walter de Gruyter, 1971, ISBN 9783110018790
• Grundzüge der parthischen Geschichte, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1980, ISBN 9783534070640
• Les reliefs rupestres d'Elymaïde (Irān) de l'epoque parthe (koautor: L. Vanden Berghe), Gent: Iranica antiqua, 1985, ISBN 9789068310689
• Grundzüge der Geschichte des sasanidischen Reiches, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1990, ISBN 9783534078264
• Golf-Archäologie. Mesopotamien, Iran, Kuwait, Bahrain, Vereinigte Arabische Emirate und Oman (kourednici: A. Herling i J.-F. Salles), Buch am Erlbach: Verlag Marie L. Leidorf, 1991, ISBN 9783924734244
• Geschichte der alt-südarabischen Reiche, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1998, ISBN 9783534116232
  • Ancient South Arabia: From the Queen of Sheba to the advent of Islam, Princeton, New Jersey: Markus Wiener Publishers, 2001, ISBN 9781558762367

Literatura

• (de)(en) Farridnejad, Shervin; Gyselen, Rika; Joisten-Pruschke, Anke, ur. (2015). Faszination Iran: Beiträge zur Religion, Geschichte und Kunst des Alten Iran: Gedenkschrift für Klaus Schippmann. Göttinger Orientforschungen. III. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447104197. OCLC 930079596. 
• (de) NBzA (2002/2003). „Klaus Schippmann”. Nürnberger Blätter zur Archäologie. Nürnberg. str. 58. ISSN 0938-9539. 
• (en) Paul, Ludwig (15. augusta 2006). Göttingen, University of, History of Iranian Studies. Encyclopædia Iranica. New York: Columbia University. 

Vanjske veze

• (de) Die Dia-Sammlung von Prof. Dr. Klaus Schippmann, Institut für Assyriologie, Universität Heidelberg
• (de) In Memoriam: Prof. Dr. Klaus Schippmann, Georg-August-Universität Göttingen
• (de) Literatur von und über Klaus Schippmann, Deutsche Nationalbibliothek