Jarkovac

Јарковац
Српска православна црква
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
Становништво (2011)	1505
Густина становништва	30 ст/km²
Положај
Координате	45°16′05″N 20°45′18″E / 45.268°N 20.755°E / 45.268; 20.755
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	50 m
Површина	60,4 km²
Јарковац Јарковац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	23250
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Координате: 45° 16′ 05" СГШ, 20° 45′ 18" ИГД

Јарковац (мађ. Árkod) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 1505 становника.

Споменик културе

За више информација погледајте чланак Српска православна црква у Јарковцу

Претпоставља се да је Српска православна црква подигнута у другој половини XVIII века. Изведена је у духу барока, као једнобродна црквена грађевина малих и складних пропорција, засведена полуобличастим сводом. Источном страном доминира полигонална олтарска апсида, док је западна фасада наглашена високим звоником и конструкцијом главног портала. Удвојени прислоњени пиластри на подужним зидовима прате унутрашњу поделу храма на три травеја. Олтарски простор од наоса дели ниска зидана преграда. за њено осликавање ангажован је Константин Данил између 1858. и 1861. И поред скромног иконографског програма, условљеног димензијама олтарске преграде, Констант Данилин је у јарковачкој цркви успео да оствари једну од својих најбољих религиозних целина. Представе Христа и Богородице својим префињеним колоритом и прецизним цртежом омекшаних линија, иако још увек оптерећене утицајима барока, спадају међу најрепрезентативнија остварења класицистичке уметности код Срба. Зидне слике у своду над солејом осликао је 1911. Стеван Алексић. Конзерваторски радови изведени су 1974–75. и 1978.^[1]^[2]

Демографија

У насељу Јарковац живи 1440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,2 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	2936	^[3]
1953.	3035
1961.	2963
1971.	2624
1981.	2291
1991.	2155	2054
2002.	1910	1817

Етнички састав према попису из 2002.^[4]
Срби	1.386	76,27%
Мађари	158	8,69%
Румуни	104	5,72%
Роми	40	2,20%
Немци	26	1,43%
Словаци	19	1,04%
Југословени	15	0,82%
Македонци	12	0,66%
Руси	4	0,22%
Хрвати	3	0,16%
Муслимани	3	0,16%
Украјинци	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
непознато	8	0,44%

Становништво према полу и старости ^[5]


	м	ж
?	5	13
80+	15	30
75-79	27	52
70-74	53	65
65-69	59	73
60-64	43	71
55-59	35	49
50-54	47	44
45-49	94	49
40-44	85	60
35-39	68	63
30-34	53	49
25-29	53	31
20-24	51	52
15-19	62	65
10-14	66	57
5-9	40	55
0-4	34	49
просек	40.2	42.6

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	729	792	787	770	747	736	658

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	173	166	109	124	51	25	4	2	2	2	2.76

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	750	250	421	50	28	1
Женски	766	140	418	188	20	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	436	292	-	-	100	3	5	9	4	4
Женски	203	122	-	-	22	1	1	24	2	1
Оба	639	414	-	-	122	4	6	33	6	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	1	4	8	-	1	-	-	5
Женски	-	-	9	9	11	1	-	-	-
Оба	-	1	13	17	11	2	-	-	5

Референце

↑ Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.2136/49. од 29. 12. 1949. год,:
↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9