Француски устав (1799)

Француски устав (1799), познат и као Устав године VIII (француски: Constitution de l'an VIII) је био последњи устав Француске револуције и први од устава које је донео Наполеон Бонапарта. Заменио је термидорски устав из 1795. године. Уставом је успостављена војна диктатура те је Француска република претворена у Конзулат на челу са Наполеоном као првим конзулом. Устав је измењен 1802. године. Устав је на снагу ступио 22. фримера, односно 24. децембра 1799. године.

Увод

Бонапарта је стигао у Париз 14. октобра 1799. године. Јавно мњење гледало је на њега као на оног ко ће опет наметнути непријатељима мир. У ствари, опасност од инвазије већ је била отклоњена победама у Холандији и Швајцарској. Не желећи да Директоријуму препусти све заслуге, Наполеон се приближио присталицама државног удара, на челу са Сијесом. За помоћ се, као 18. фруктидора, обратио армији. Сада је, међутим, већи део армије био републикански за разлику од фруктидора, када је био ројалистички. Сијес је тражио вођу државног удара. Када се искрцао Бонапарта, узвикнуо је „Ево нашег човека“. Припреме за државни удар брзо су спроведене. Пришао је и Таљеран. Завереници су придобили и Роже Дикоа. Барас је био неутралан. Осамнаестог бримера сазван је Савет старијих. Савет старијих изгласао је да се савети преселе у Сент Клауд. Бонапарта је задужен за извршење те одлуке. Париске јединице стављене су под његову команду. Директоријум је тако лишен власти. Чак је и његова гарда стављена под Наполеонову команду. Деветнаестог бримера одржана је седница савета у Сент Клауду. Бонапарта је у околини концентрисао 4000 до 5000 војника. Саветом је председавао Лисјен Бонапарта. У Савету старијих залагао се за успостављање војне владе која би се укинула по успостављању мира. Наполеон је изгубио стрпљење и појавио се у пратњи генерала и гренадира. Одмах се дигла цела скупштина јер он није имао право да уђе ако није позван. Наполеона су ухватили за оковратник и избацили га напоље. Лисјен је узалудно покушао да одбрани брата. Убрзо је и сам изведен. Браћа Бонапарта придобила су на своју страну војску којом су растерали посланике. Посланици су излазили уз повике „Живела република“. Успостављен је привремени Конзулат од стране већине у Савету пет стотина.

Устав

Конзули Француске били су Сијес, Роже Дико и Наполеон Бонапарта који су преузели сва овлашћења Директоријума. Тројица конзула положила су заклетву и кренула у Париз. Француска република претворена је у војну диктатуру. Донета је одлука о укидању Француског директоријума. Наполеон је израдио штури устав након извршења државног удара. Доношење овог устава означило је крај Француске револуције. Устав године VIII први је француски устав који није садржао никакву повељу о правима. Извршна власт припала је тројици конзула. Међутим, у пракси Наполеон је државо сву власт као први конзул. Француска је задржала републиканско уређење. Наполеон је копирао државотворни модел Октавијанове Римске републике. У уставу су коришћени римски термини попут конзула, сената и трибуна. Сенат је чинило 80 чланова, трибунат 100 трибуна. Наполеон је дао устав на референдум. Он му је пружио привид легитимности. Нешто мање од 50% грађана изашло је на референдум. Око 3 милиона или 99,4% се изјаснило за, док је нешто више од 1500 гласача било против новог устава. Устав године VIII допуњен је уставом године X којим је Наполеон стекао доживотна конзулска овлашћења. Следећи устав (године XII) утемељио је династију Бонапарта. Наполеон је проглашен царем.

Извори

• Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)

• п
• р
• у

Француска револуција

• Узроци
• Хронологија
• Стари поредак
• Револуција
• Уставна монархија
• Република
• Директоријум
• Конзулат

Значајни догађаји по годинама
1788.	Дан црепова (7. јун 1788.) Скупштина у Визилу (21. јул 1788.)
1789.	Шта је трећи сталеж? (јануар 1789.) Ревелионова побуна (28. април 1789.) Скупштина сталежа (5. мај 1789.) Народна скупштина (17. јун – 9. јул 1790.) Тениска заклетва (20. јун 1789.) Национална уставотворна скупштина (9. јул – 30. септембар 1791.) Пад Бастиље (14. јул 1789.) Велики страх (20. јул – 5. август 1789.) Укидање феудализма (4-11. август 1789.) Декларација о правима човека и грађанина (27. август 1789.) Марш на Версај (5. октобар 1789.)
1790.	Грађански устав свештенства (12. јул 1790.)
1791.	Бег до Варена (20–21. јун 1791.) Масакр на Марсовим пољима (17. јул 1791.) Пилницка декларација (27. август 1791.) Устав (3. септембар 1791.) Законодавна скупштина (1. октобар 1791. – септембар 1792.)
1792.	Француска објава рата (20. април 1792.) Брауншвајгшки манифест (25. јул 1792.) Париска комуна (јун 1792.) 10. август (10. август 1792.) Септембарски масакри (септембар 1792.) Национални конвент (20 септембар 1792 – 26. октобар 1795.) Проглашење републике (22. септембар 1792.)
1793.	Погубљење Луја XVI (21. јануар 1793.) Револуционарни суд (9. март 1793. – 31. мај 1795.) Јакобинска диктатура (27. јун 1793. – 27. јул 1794.) Комитет јавног спаса Комитет јавне безбедности Пад жирондинаца (2. јун 1793.) Убиство Жан Пола Маре (13. јул 1793.) Закон о сумњивима (17. септембар 1793.) Погубљење Марије Антоанете (16. октобар 1793.) Дехристијанизација (током целе године)
1794.	Дантон и Димулен погубљени на гиљотини (5. април 1794.) Закон 22. преријала (10. јун 1794.) Термидорска реакција (27. јул 1794.) Робеспјер гиљотиниран (28. јул 1794.) Бели терор (крај 1794.) Затварање јакобинског клуба (11. новембар 1794.)
1795.	Француски устав (1795) (22. август 1795.) Завера једнаких (новембар 1795.) Француски директоријум (1795–99) Савјет пет стотина Савет старијих
1797.	Државни удар 18. фруктидора (4. септембар 1797.) Други конгрес у Раштату (децембар 1797.)
1799.	Државни удар 30. преријала (18. јун 1799.) Државни удар 18. бримера (9. новембар 1799.) Француски устав (1799) (24. децембар 1799.) Конзулат

Револуционарне кампање
1792.	Верден Тионвил Валми Ројалистичке побуне Шуани Вандеја Дофина Опсада Мајнца Жампес
1793.	Прва коалиција Опсада Тулона (18. септембар – 18. децембар 1793.) Побуна у Вандеји Битка код Нервиндена) Битка код Фамарса (23. мај 1793.) Заузеће Сан Пјетра и Сан Антиоха (25. мај 1793.) Битка код Кајзерслатеурна Опсада Мајнца Битка код Ватиња Битка код Хондшута Опсада Белегарда Битка код Пејресторта Битка код Висембурга (13. октобар 1793.) Битка код Труиља Друга битка код Висембурга (1793) (26–27. децембар 1793.)
1794.	Битка код Булуа (30. април – 1. мај 1794.) Битка код Турнеа (22. мај 1794) Битка код Флерија (26. јун 1794.) Шуани Битка код Туркоана (18. мај 1794.) Битка код Алденхофена (2. октобар 1794.)
1795.	Базелски мир
1796.	Битка код Лоната (3–4. август 1796.) Битка код Кастиљона (5. август 1796.) Битка код Тинингена Битка код Нересхајма (11. август 1796.) Битка код Амберга (24. август 1796.) Битка код Вирцбурга (3. септембар 1796.) Битка код Роверета (4. септембар 1796.) Прва битка код Басана (8. септембар 1796.) Битка код Емендингена (19. октобар 1796.) Битка код Шлингена (26. октобар 1796.) Друга битка код Басана (6. новембар 1796.) Битка код Калијана (6–7. новембар 1796.) Битка код Арколе (15–17. новембар 1796.) Ирска експедиција (децембар 1796.)
1797.	Акција 13. јануара 1797. (13. јануар 1797.) Битка код Риволија (14–15. јануар 1797.) Акција 25. јануара 1797. (25. јануар 1797.) Мир у Леобену (17. април 1797.) Битка код Нојвида (18 април 1797.) Кампоформијски мир (17. октобар 1797.)
1798.	Француска инвазија на Швајцарску (28. јануар – 17. мај 1798.) Наполеонова инвазија на Египат и Сирију (1798–1801) Ирски устанак (23. мај – 23. септембар 1798.) Квази рат (1798–1800) Сељачки устанак (12. октобар – 5. децембар 1798.)
1799.	Друга коалиција (1798–1802) Опсада Акре (20. март – 21. мај 1799.) Битка код Остраха (20–21. март 1799.) Битка код Штокаха (25. март 1799.) Битка код Мањана (5. април 1799.) Битка код Касана (27. април 1799.) Прва битка код Цириха (4–7. јун 1799.) Битка код Требије (19. јун 1799.) Битка код Новог (15. август 1799.) Друга битка код Цириха (25–26. септембар 1799.)
1800.	Битка код Маренга (14. јун 1800.) Битка код Хоенлиндена (3. децембар 1800.) Лига оружане неутралности (1800–02)
1801.	Линевилски мир (9. фебруар 1801.) Фирентински мир (18. март 1801.) Битка код Алгесираса (8. јул 1801.)
1802.	Амијенски мир (25. март 1802.)

Војсковође
Француска војска	Еусташ Шарл Ост Пјер Ожеро Александар Боарне Жан-Батист Бернадот Луј Александар Бертје Жан-Батист Бесије Гијом Брин Жан Франсоа Карто Жан Шампионе Шарл Турвил Адам Филип од Кустина Луј Никола Даву Луј Дезе Жак Франсоа Дугомије Томас Александар Дима Шарл Франсоа Димурје Пјер Марија Бартелеми Ферино Луј Шарл де Флер Пол Гренијер Емануел Груши Жак Морис Харти Лазар Ош Жан-Батист Журдан Франсоа Келерман Жан Батист Клебер Шодерло де Лакло Жан Лан Шарл Виктор Леклер Клод Лекурб Франсоа Лефевр Етјен Мекдоналд Жан Антоан Марбо Жан Батист Марбо Франсоа Марсо Огист Мармон Андре Масена Адријан Монси Жан Виктор Моро Едуар Мортје од Тревиза Жоашен Мира Мишел Неј Никола Удино Катарин Доминик де Перињон Жан Шарл Пишегри Јозеф Поњатовски Лорен Гувион Сен-Сир Бартелеми Шерер Жан Серурије Жозеф Сухам Жан Сул Луј-Габријел Суше Клод Анри Вубо Клод Виктор Белуно
Француска морнарица	Шарл Александар Лино
Коалиције	Аустрија Јозеф Алвинци Надвојвода Карло од Аустрије Франсоа Клерфо Карл Алојз Фирстенберг Фридрих Хоце Фридрих Адолф Калкрут Пол Крај Шарл Еуген од Ламбеша Максимилијан Латур Карл Мак Рудолф Ритер фон Ото Карл Филип Себотендорф Дагоберт Вурмзер  Велика Британија Ралф Аберкромби Џејмс Саумарез Едвард Пелев Фридрих од Јорка и Албанија  Низоземска Вилијам V Орански  Пруска Карло Вилијам Фердинанд од Браушвајга Фридрих Хоенлое-Ингелфинген  Русија Александар Корсаков Александар Суворов Шпанија Антонио Рикардос

Остали учесници Револуције
Друштво 1789.	Жан Силвен Баји Маркиз де Лафајет Франсоа Лианкурт Исак Рене Гај ле Шапеље Оноре Мирабо Жозеф Сијес Шарл Морис де Талеран Маркиз де Кондорсе
Фејантинци и монархисти	Мадам де Ламбал Мадам де Бари Етјен Шарл Бријен Шарл Александар Калон Франсоа Рене де Шатобријан Жан Шуан Грејс Елиот Арнолд II де ла Порт Жак Некер Франсоа Марија Бартелеми Гиљем Дима Антоан Барнав Маркиз де Лафајет Александар Ламет Шарл Ламет Андре Шеније Жан Ребел Камил Журдан Госпођа де Стал Франсоа Англас Жан Шарл Пишегри Пјер Пол Ројер-Колар
Жирондинци	Жак Пјер Брисо Жан Мариа Ролан, виконт де ла Платијер Мадам Ролан Анри Григор Етјен Клавијер Маркиз де Кондорсе Шарлота Корде Жан Батист Трилхар Пјер Вержино Бертран Барер Жером Петјон де Вилнев Жан Дебри Олимпија де Гуж Жан Батист Линде Луј Марија де Лаверељер-Лепо
Равница	Жозеф Сијес Жан Жак Камбасерес Шарл Франсоа Лебрун Лазар Карно Филип Егалите Луј Филип I Оноре Мирабо Антоан Кристоф Мерлин Жан Жозеф Муније Пјер Самјуел ду Понт де Немур Франсоа де Неуфшато
Монтањари	Максимилијан Робеспјер Жорж Дантон Жан Пол Мара Камиј Димулен Луј Антоан де Сен-Жист Пол Барас Луј Филип I Жак-Луј Давид Маркиз де Сад Жорж Кутон Роже-Дико Жан Мариа Коло Жан Анри Вулан Филип Антоан Мерлин де Дуи Антоан Тинвил Филип Ле Бас Жан Пјер Амар Пјер Луј Прије Жилбер Ром Жан Бон Сен-Андре Жан-Ламберт Талијен Антоан Кристоф Салисети
Ебертовци и Бесни	Жак Ебер Жак Николас Биљо-Варен Пјер Гаспар Шамет Шарл Филип Ронсин Антоан Франсоа Моморо Франсоа Николас Винсент Франсоа Шабот Жан Батист Ноел Бушот Жан Батист Жозеф Гобел Франсоа Анриот Жак Ру Станислав Мариа Мелард Жан Франсоа Варле Теофил Леклерк Клаир Лакомб Паулин Леон Грах Бабеф Силвен Марешал
остали	Шарл X Луј XVI Луј XVII Луј XVIII Луј Антоан, војвода од Ангулема Луј Анри, кнез Кондеа Луј Жозеф, кнез Кондеа Марија Антоанета Наполеон Бонапарта Лисјен Бонапарта Жозеф Бонапарта Жозеф Феш Жозефина де Боарне Жоашен Мира Жан Силвен Баји Жак Шамон Шарл Морис де Талеран Тереза Талијен Жан Батист Тарге Катарина Теон Личности Француске револуције

Мислиоци
Пјер Бомарше Едмунд Берк Анахарсис Клутс Шарл-Огистен де Кулон Пјер Клод Франсоа Дуно Дени Дидро Бенџамин Френклин Томас Џеферсон Антоан Лавоазје Монтескје Томас Пејн Жан Жак Русо Жозеф Сијес Волтер Мери Вулстонкрафт

Културни утицај
Марсељеза Француска тробојка Слобода, једнакост, братство Маријана (симбол) Асигнат Дан Бастиље Пантеон (Париз) Француски револуционарни календар Култ Врховног бића Култ Разума Храм Разума Санкилоти Метарски систем Фригијска капа Жене у Француској револуцији Историографија Француске револуције