Руско-турски рат (1877—1878)

Руско-турски рат (1877—1878)

Споменик бици код Плевне палим руским борцима у московскоме насељу Китај-город
Време24. април 1877. — 3. март 1878.
Место
Исход Победа Русије, Румуније и Србије
Сукобљене стране

 Руска Империја
Румунија Кнежевина Румунија

 Кнежевина Србија
 Књажевина Црна Гора
Бугарски добровољци		  Османско царство
Јачина
  • Руско царство:
    Иницијално: 185.000 у Дунавској армији, 75.000 у Карпатској армији[1]
    Укупно: 260.000 у четири корпуса[2][3]
 Отоманско цасрство:
Иницијално: 70.000 на Кавказу
Укупно: 281.000[4]
Жртве и губици
  • Руско царство
    • 15.567–30.000 убијено[5][6]
    • 81.166 умрло од болести
    • 56.652 рањено
    • 1.713 умрло од рана[5]
  • Румунија
    • 4.302 убијено или нестало
    • 3.316 рањено
    • 19.904 болесно[7]
  • Бугарска
    • 2.456 убијено или рањено[8]
    • Неколико хиљада укупних војних смрти (углавном болести)
  • Србока и Црна Гора
    • 2.400 болесно и рањено[8]
  • ~30.000 убијено[9]
  • 60.000–90.000[9] died from wounds and diseases
  • ~110.000 заробљено[10]

Руско-турски рат 1877—78. (тур. 93 Harbi, „рат из '93.“[а]) био је рат европских великих сила, Руске Империје и Османског царства. У Руско-турском рату из 1877—1878, Русија, Румунија (Уједињене Кнежевине Молдавије и Влашке) и Србија удружиле су се против Турске око аутономије за Босну и Херцеговину. Русија је однела победу, али успеси постигнути Санстефанским миром (1878) ограничени су на Берлинском конгресу (1878), којег су наметнуле Британија и Аустроугарска.[11]

Узрок

Велика источна криза започета устанком у Босни (1875) поново је довела до руско-турског рата (1877—1878). Претходно су у Рајсштату Русија и Аустроугарска склопиле споразум о подели интересних сфера на Балкану.[12] Русија је морала попуштати и у уговорима у Бечу и Пешти, у јануару и марту 1877, признала је Аустроугарској право, као цену за њену неутралност, да може, у по себе повољном тренутку, извршити окупацију Босне и Херцеговине. Склопивши тајни уговор са Аустроугарском Русија је објавила Турској рат 12/24. априла 1877.[13]

Ратна дејства

Руси прелазе Дунав, Диколај Дмитријев-Оренбургски, 1883.
Борбе у близини Иванова-Чифлика

Руска војска се преко Румуније, која је била њен савезник, спустила на Дунав и пребацила преко реке. У исто време наступала је и руска војска на кавкаској граници.[14] Турска је пружила неочекивано жесток отпор руској војсци код Шипке и Плевне, где се истакао турски командант Осман-паша.[12] Због слабог наоружања, неорганизованости и неспособности команданата, рат са слабом Турском претворио се у тежак задатак.[14]

После руских успеха у Шипки и после пада Плевне ушла је у рат поново и Србија, 2/13. (по новом календару) децембра.[13] У други део рата српска војска је ушла без руских добровољаца, а под командом генерала Саве Грујића, подељена у пет корпуса. Офанзива је била усмерена према истоку и југоистоку. Заузети су Кула, Прокупље, Пирот, Ниш (11. јануар 1878), Лесковац, Врање, а део српске војске продро је до Грачанице на Косову.[15] Турци су на бугарском бојишту били потпуно сломљени и нису могли више да зауставе руско продирање. Кад су Руси прешли Балкан, Турска је, потпуно клонула, затражила мир. Примирје је склопљено у Једрену 17. јануара 1878., а потом и мир у Сан Стефану, у близини Цариграда, 21. фебруара.[13]

Турци се предају код Никопоља

Мир

Берлинкси конгрес, насликао Антон фон Вернер
Напред у средини Ото фон Бизмарк

Санстефански мир (1878), мировни споразум који је османској власти наметнула Русија крајем Руско-турског рата. Овим споразумом установљено је независно бугарско кнежество, у чији је састав ушао већи део Македоније, при чему су Османском царству одузете још неке територије у Европи, а Русији враћен део пространства који су Турци освојили на азијском континенту. Санстефански мир није био по вољи Аустроугарској, па ни Великој Британији, те је унеколико модификован на Берлинском конгресу одржаном исте, 1878. године.[11] Санстефански Уговор је морао бити ревидиран. Против њега су нарочито протестовале Енглеска и Аустрија, којима подједнако није ишло у рачун јачање Русије и њеног утицаја и јачање Словенства уопште.[13]

Берлински конгрес

Главни аспект берлинског споразума од 13. јула било је свођење територија велике аутономне кнежевине Бугарске на трећину од оних које је добила Санстефанским миром – била је подељена на три дела (на ужу Бугарску и Источну Румелију, у вазалном односу према Турској, и Македонију под турском управом). Србија је добила независност и територијално проширење (нишки, пиротски, топлички и врањски округ), а Црна Гора излаз на море и градове Никшић, Подгорицу, Колашин, Бар и Улцињ, док је Румунији припала Северна Добруџа. Аустроугарска је добила право на окупацију Босне и Херцеговине и завођење мира и држање гарнизона у Новопазарском санџаку, чиме је осим северне избила на западну и делимично јужну српску границу. Берлинским споразумом Русији је припала јужна Бесарабија и градови Батуми, Карс и Ардаган.[16] По предлогу Енглеске, а по унапред створеном споразуму, Аустроугарској је поверен мандат окупације Босне и Херцеговине и војничко поседање „до иза Митровице“. Она је узела Новопазарски санџак са јасном намером да раставља Србију од Црне Горе и да тим поседом отвори себи даљи пут према Солуну.[13]

Последице

Стање створено Берлинским конгресом отежало је у највећој мери успостављање сарадње између балканских земаља на одбрани заједничких интереса. Деобу Санстефанске Велике Бугарске Бугари су примили као тешку неправду. Суседи Бугара, Срби и Грци, видели су у истој тој Бугарској највећу опасност по свој национални опстанак. Да спрече њено стварање, иако су били незадовољни Берлинским уговором, они су били решени да не допусте никакву измену тог уговора која би створени однос снага пореметила у корист Бугарске.[17] Срби су очекивали више и од ратова против Турске и од одлука Берлинског конгреса. Очекивало се више и од Русије, која је зарад својих империјалних интереса, испољених у стварању Велике Бугарске, жртвовала Србе Аустроугарској.[15]

Маркица у част Руско Турског рата 1876-1878

Напомене

  1. ^ У турском лунарном календару, ова година је била 1293.

Референце

  1. ^ Timothy C. Dowling. Russia at War: From the Mongol Conquest to Afghanistan, Chechnya, and Beyond. 2 Volumes. ABC-CLIO, 2014. P. 748
  2. ^ Menning 2000, стр. 55
  3. ^ Olender 2017, стр. 88
  4. ^ Мерников, АГ (2005), Спектор А. А. Всемирная история войн (на језику: руски), Minsk, стр. 376 
  5. ^ а б Urlanis, Boris C. (1960). „Войны в период домонополистического капитализма (Ч. 2)”. Войны и народонаселение Европы. Людские потери вооруженных сил европейских стран в войнах XVII—XX вв. (Историко-статистическое исследование) [Wars and the population of Europe. Human losses of the armed forces of European countries in the wars of the 17th–20th centuries (Historical and statistical research)] (на језику: руски). М.: ru. стр. 104—105, 129 § 4. 
  6. ^ Büyük Larousse, cilt VII, s.3282 – 3283, Milliyet Yayınları (1986)
  7. ^ Scafes, Cornel, et al., Armata Romania in Razvoiul de Independenta 1877–1878 (The Romanian Army in the War of Independence 1877–1878). Bucuresti, Editura Sigma, 2002, p. 149 (Romence)
  8. ^ а б Urlanis, Boris C. Войны и народонаселение Европы, Часть II, Глава II. 
  9. ^ а б Мерников А. Г.; Спектор А. А. (2005). Всемирная история войн. Мн.: Харвест. ISBN 985-13-2607-0. 
  10. ^ „Turkish prisoners of war 1877–1878 : accommodation, keeping, relationships with the population of the Russian provinces”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 12. 11. 2022. 
  11. ^ а б ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика, П-Р. - Београд: Политика: Народна књига. (2005). стр. 192.
  12. ^ а б Др Радош Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд (2007). стр. 180.
  13. ^ а б в г д Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda, Приступљено 24. 4. 2013.
  14. ^ а б Коста Николић, Никола Жутић, Момчило Павловић, Зорица Шпадијер. ИСТОРИЈА за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд (2009). стр. 9.
  15. ^ а б Др Радош Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд (2007). стр. 259-260
  16. ^ СРПСКА породична енциклопедија. Књ. 3. - Београд: Политика НМ: Народна књига-Алфа. (2006). стр. 140.
  17. ^ Војислав Вучковић, Дипломатска историја српско-бугарског рата, Научно дело, Београд 1956.

Литература

  • Menning, B. W. (2000). Bayonets before Bullets: the Imperial Russian Army, 1861–1914. Indiana University Press. стр. 55. ISBN 0-253-21380-0. 
  • Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 
  • Allen, William E. D.; Muratoff, Paul (1953). Caucasian Battlefields. Cambridge: Cambridge University Press. .
  • Argyll, George Douglas Campbell (1879). The Eastern question from the Treaty of Paris 1836 to the Treaty of Berlin 1878 and to the Second Afghan War. 2. London: Strahan. 
  • Crampton, R. J. (2006) [1997]. A Concise History of Bulgaria. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-85085-1. 
  • Gladstone, William Ewart (1876). Bulgarian Horrors and the Question of the East. London: William Clowes & Sons. OL 7083313M. 
  • Greene, F. V. (1879). The Russian Army and its Campaigns in Turkey. New York: D.Appleton and Company. Приступљено 19. 7. 2018 — преко Internet Archive. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • von Herbert, Frederick William (1895). The Defence of Plevna 1877. London: Longmans, Green & Co. Приступљено 26. 7. 2018 — преко Internet Archive. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Hupchick, D. P. (2002). The Balkans: From Constantinople to Communism. Palgrave. ISBN 1-4039-6417-3. 
  • The War Correspondence of the "Daily News" 1877 with a Connecting Narrative Forming a Continuous History of the War Between Russia and Turkey to the Fall of Kars Including the Letters of Mr. Archibald Forbes, Mr. J. A. MacGahan and Many Other Special Correspondents in Europe and Asia. London: Macmillan and Co. 1878. Приступљено 26. 7. 2018 — преко Internet Archive. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • The War Correspondence of the "Daily News" 1877–1878 continued from the Fall of Kars to the Signature of the Preliminaries of Peace. London: Macmillan and Co. 1878. Приступљено 26. 7. 2018 — преко Internet Archive. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Maurice, Major F. (1905). The Russo-Turkish War 1877; A Strategical Sketch. London: Swan Sonneschein. Приступљено 8. 8. 2018 — преко Internet Archive. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Jonassohn, Kurt (1999). Genocide and gross human rights violations: in comparative perspective. ISBN 9781412824453. 
  • Olender, P. (2017). Russo-Turkish Naval War 1877–1878. STRATUS. стр. 88. ISBN 978-83-65281-36-4. 
  • Reid, James J. (2000). Crisis of the Ottoman Empire: Prelude to Collapse 1839–1878. Quellen und Studien zur Geschichte des östlichen Europa. 57 (illustrated изд.). Stuttgart: Franz Steiner Verlag. ISBN 9783515076876. ISSN 0170-3595. 
  • Shaw, Stanford J.; Shaw, Ezel Kural (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2, Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808–1975. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521291637. 
  • Stavrianos, L. S. (1958). The Balkans Since 1453. стр. 393—412. ISBN 9780814797662. 
  • Acar, Keziban (март 2004). „An examination of Russian Imperialism: Russian Military and intellectual descriptions of the Caucasians during the Russo-Turkish War of 1877–1878”. Nationalities Papers. 32 (1): 7—21. S2CID 153769239. doi:10.1080/0090599042000186151. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Baleva, Martina. "The Empire Strikes Back. Image Battles and Image Frontlines during the Russo-Turkish War of 1877–1878." Ethnologia Balkanica 16 (2012): 273–294.
  • Dennis, Brad. "Patterns of Conflict and Violence in Eastern Anatolia Leading Up to the Russo-Turkish War and the Treaty of Berlin." War and Diplomacy: The Russo-Turkish War of 1878 (1877): 273–301.
  • Drury, Ian. The Russo-Turkish War 1877 (Bloomsbury Publishing, 2012).
  • Glenny, Misha (2012), The Balkans: Nationalism, War, and the Great Powers, 1804–2011, New York: Penguin .
  • Isci, Onur. "Russian and Ottoman Newspapers in the War of 1877–1878." Russian History 41.2 (2014): 181–196.
  • Murray, Nicholas. The Rocky Road to the Great War: The Evolution of Trench Warfare to 1914. Potomac Books Inc. (an imprint of the University of Nebraska Press), 2013.
  • Neuburger, Mary. "The Russo‐Turkish war and the ‘Eastern Jewish question’: Encounters between victims and victors in Ottoman Bulgaria, 1877–8." East European Jewish Affairs 26.2 (1996): 53–66.
  • Stone, James. "Reports from the Theatre of War. Major Viktor von Lignitz and the Russo-Turkish War, 1877–78." Militärgeschichtliche Zeitschrift 71.2 (2012): 287–307. online contains primary sources
  • Todorov, Nikolai. "The Russo-Turkish War of 1877–1878 and the Liberation of Bulgaria: An Interpretative Essay." East European Quarterly 14.1 (1980): 9+ online
  • Yavuz, M. Hakan, and Peter Sluglett, eds. War and diplomacy: the Russo-Turkish war of 1877–1878 and the treaty of Berlin (U of Utah Press, 2011)
  • Yildiz, Gültekin. "Russo-Ottoman War, 1877–1878." in Richard C. Hall, ed., War in the Balkans (2014): 256–258
  • Глазков В. В.; Копытов С. Ю.; Литвин А. А.; Митев, П.; Георгиева, Т.; Колев, В. (2018). Освобождение Болгарии — Лики Войны и Памяти. К 140-летию окончания Русско-турецкой войны 1877–1878 гг. [альбом] (1000 экз изд.). М.: Фонд «Русские Витязи». Сост. и науч. ред.: Олег Леонов, д.и.н Румяна Михнева. Сост.: профессор Пламен Митев, доцент Тина Георгиева, доцент Валери Колев. ISBN 978-5-6040157-4-2. 

Спољашње везе

Руско-турски рат на Викимедијиној остави.
  • Слике из рата
  • Seegel, Steven J, Virtual War, Virtual Journalism?: Russian Media Responses to 'Balkan' Entanglements in Historical Perspective, 1877–2001 (PDF), USA: Brown University .
  • Military History: Russo-Turkish War (1877–1878), Digital book index, Архивирано из оригинала 23. 05. 2013. г., Приступљено 12. 11. 2022 .
  • Sowards, Steven W, Twenty Five Lectures on Modern Balkan History, MSU, Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
  • „Russo-Turkish War of 1877–1878 and the Exploits of Liberators”, Grand war (на језику: руски), Kulichki .
  • The Romanian Army of the Russo-Turkish War 1877–1878, AOL .
  • Erastimes (image gallery) (на језику: бугарски), 8M, Архивирано из оригинала 13. 10. 2006. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Russo-Turkish War (1877–1878). Historical photos. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2018)

Видео линкови

  • Zelenogorsky, Najden (3. 3. 2007), Mayor of Pleven (speech), Архивирано из оригинала (video) 25. 10. 2007. г., Приступљено 30. 4. 2007 CS1 одржавање: Формат датума (веза).
  • Stanishev, Sergej (3. 3. 2007), Bulgarian Prime Minister (speech), Архивирано из оригинала (video) 25. 10. 2007. г., Приступљено 30. 4. 2007 CS1 одржавање: Формат датума (веза).
  • Potapov (3. 3. 2007), Ambassador of Russia in Bulgaria (speech), Архивирано из оригинала (video) 24. 10. 2007. г., Приступљено 30. 4. 2007 CS1 одржавање: Формат датума (веза).
  • п
  • р
  • у
Дипломатија Великих сила (1871—1913)
Велике силеАлијансе
Трендови
Споразуми
Догађаји
Ратови
  • п
  • р
  • у
Ратови и сукоби
Српски
Бугарски
Османско царство
Књажевина Црна Гора
Књажество Србија
Руска Империја
Румунија
Бугарска
Краљевина Грчка
Међународни
споразуми
Види још
  • п
  • р
  • у
Руска Империја
Османско царство
  • п
  • р
  • у
Ратови и битке у којима су учествовали Срби
Средњевековни
Српско-бугарски
  • Српско-бугарски ратови (средњовековни)
  • Српско-бугарски рат (839–842)
  • Српско-бугарски рат (853)
  • Српско-бугарски ратови (917–924)
  • Српско-бугарски рат (998)
  • Српско-бугарски рат (1202)
  • Српско-бугарски рат (1203)
  • Српско-бугарски рат (1290)
  • Српско-бугарски рат (1291)
  • Српско-бугарски рат (1330)
  • Битка код Велбужда
Српско-византијски
Српско-турски
Друго
Страна власт
Хабзбуршка монархија
Османско царство
Млетачка република
Руска Империја
19. век
Српска револуција
Црногорско-турски
Друго
20. век
Борба за Македонију
Балкански ратови
Први светски рат
Међуратни период
Други светски рат
Рат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
Рат на Косову и Метохији
21. век
Мировне операције
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Француска
  • BnF подаци
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Летонија
  • Чешка
Остале
  • IdRef
  • İslâm Ansiklopedisi
Портал:
  •  Историја