Европско првенство у атлетици у дворани 1988 — скок увис за жене
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на 19 Европском првенству у атлетици у дворани 1988. године одржано је 6. марта. у Дворани спортова у Будимпешти, (Мађарска).
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1987. у Лијевену одбранила је Стефка Костадинова из Бугарске.
Земље учеснице
Учествовалло је 15 такмичарки из 10 земаља.
Бугарска (2)
Источна Немачка (1)
Француска (2)
Уједињено Краљевство (2)
Мађарска (2)
Грчка (1)
Норвешка (1)
Пољска (1)
Совјетски Савез (2)
Западна Немачка (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1988. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд у дворани [2] | Стефка Костадинова | ![]() | 2,06 | Атина, Грчка | 20. фебруар 1988. |
Европски рекорд у дворани | |||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Тамара Бикова | ![]() | 2.03 | Будимпешта, Мађарска | 6. март 1983 |
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Стефка Костадинова | ![]() | 2,06 | Атина, Грчка | 20. фебруар 1988. |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | |||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1987 | |||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Стефка Костадинова | ![]() | '2.04 | Будимпешта, Мађарска | 6. март 1988 |
Најбољи европски резултати у 1988. години
Десет најбољих европских скакачица увис у дворани 1988. године пре почетка првенства 5. марта 1988, имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3] и листи свих времена (ЛСВ).[4]
1. | Стефка Костадинова | ![]() | 2,04 | 31. јануар | 1. СРЛ | 1. ЛСВ |
2. | Габријела Гинц | ![]() | 2,01 | 8. фебруар | 2. СРЛ | 4. ЛСВ |
3. | Људмила Авдјенко | ![]() | |2,00 | 11. фебруар | =3. СРЛ | =5. ЛСВ |
Лариса Косицина | ||||||
5. | Сузане Бајер | ![]() | 1,97 | 10. фебруар | 3. СРЛ | 3. ЛСВ |
Олга Турчак | ![]() | 5. март | 15. ЛСВ | |||
7. | Медли Божандр | ![]() | 1,96 | 6. фебруар | 7. СРЛ | 20. ЛСВ |
8. | Јелена Поинкаровски | ![]() | 1,95 | 23. јануар | 9. СРЛ | =23 ЛСВ |
Емилија Драгијева | ![]() | 25. јануар | 5. ЛСВ | |||
Хајке Фенкел | ![]() | 19. фебруар | 28. ЛСВ |
Такмичарке чија су имена подебљана учествују на ЕП 1988..
Освајачи медаља
![]() | ![]() | ![]() |
Стефка Костадинова![]() | Хајке Хенкел![]() | Лариса Косицина ![]() |
Резултати
Пласман | Атлетичарка | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
![]() | Стефка Костадинова | ![]() | 2,047 | РЕПд |
![]() | Хајке Редецки | ![]() | 1,97 | |
![]() | Лариса Косицина | ![]() | 1,97 | |
4, | Људмила Авдјенко | ![]() | 1,94 | |
5. | Емилија Драгијева | ![]() | 1,91 | |
6, | Габријела Гинц | ![]() | 1,91 | |
7. | Андреа Матаи | ![]() | 1,88 | |
Мариз Еванже Епе | ![]() | 1,88 | ||
9. | Деби Макдауел | ![]() | 1,85 | |
10. | Медли Божандр | ![]() | 1,85 | |
11. | Јоланта Комса | ![]() | 1,85 | |
12. | Ники Бакојани | ![]() | 1,85 | |
13. | Дајана Дејвис | ![]() | 1,80 | |
Хане Хаугланд | ![]() | 1,80 | ||
Каталин Штерк | ![]() | 1,80 |
Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 19. Европског првенства у дворани 1970—1988.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су оне које су освојиле најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок увис за жене
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок увис за жене
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 378. Приступљено 30. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за жене Track and Field Statistics
- ^ Светска ранг листа скакачица увис у дворани 1988. на сајту ИААФ
- ^ Светска ранг листа свих времена на дан 5,март
- ^ Резултати скока увис за жене на ЕПд 1989. сајт .maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни резултати са ЕПд 1988. сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1988. на сајту todor66.com
- Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.