Treći svetski rat

Za ostala značenja, vidi Treći svetski rat (razvrstavanje).
Nuklearni holokaust je često povezivan sa Trećim svetskim ratom.

Treći svetski rat je naziv za hipotetički rat koji bi se vodio na globalnom nivou, sa zajedničkim spekulacijama da bi po prirodi bio nuklearni i razoran po planetu.

Nakon Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, početka Hladnog rata i razvoja, testiranja i korišćenja nuklearnog oružja, postojale su rasprostranjena spekulacije o mogućnosti još jednog globalnog rata. Takav rat su očekivale i planirale vojne i civilne vlasti, i postao je tema mnogih umetničkih dela i filmova u mnogim zemljama. Koncepti se kretale od ograničenog korišćenja atomskog oružja do uništenja planete.

Događaji koji su smatrani uvodom u Treći svetski rat

Grafikon Sata sudnjeg dana. Što je linija niže, činilo se da je verovatnija katastrofa.

Pred kraj Drugog svetskog rata, britanski premijer Vinston Čerčil je bio zabrinut zbog raspoređivanja ogromnog broja sovjetskih vojnika u Evropi na kraju rata, kao njegove ocene da je sovjetski lider Josif Staljin je bio nepouzdan, zbog čega je ocenio da postoji sovjetske pretnja zapadnoj Evropi. U aprilu-maju 1945, britanski planeri su osmislili operaciju Nezamislivo, plan o pokretanju Trećeg svetskog rata. Primarni cilj ovog plana "da Rusiji nametne volja SAD i Britanske imperije."[1] Plan je britanski generalštab odbacio kao vojno neizvodljiv.

Sa početkom trke u naoružanju, a pre raspada Sovjetskog Saveza i kraj Hladnog rata, apokaliptični rat između SAD i Sovjetskog Saveza je smatran mogućim. Kubanska raketna kriza iz 1962. se uglavnom smatra istorijskom tačkom u kojoj je svet bio najbliži riziku od Trećeg svetskog rata. Od stupanja na snagu Trumanove doktrine 1947. godine, Sat sudnjeg dana služi kao simbol verovatnoće svetskog rata. Drugi potencijalni povodi za Treći svetski rat su:

  • 1948. - Blokada Berlina: Sovjetska vojska su zaustavile svaku trgovinu sa Zapadnim Berlinom što je izazvalo humanitarnu i političku krizu. Kao odgovor, zapadni saveznici su organizovali „Berlinski vazdušni lift“ za snabdevanje Zapadnog Berlina.
  • 1950 - 1953. - Korejski rat: General Daglas Makartur je planirao da napadne i bombarduje Kinu da bi uklonio opasnost od širenja komunizma u istočnoj Aziji. Makartur je išao dotle da je izjavio da će upotrebiti atomsko oružje ako bude potrebno. Zbog ovoga ga je predsednik Hari S. Truman smenio sa dužnosti.
  • 26. jul 1956 - mart 1957 - Suecka kriza: ovaj sukob je suprotstavio Egipat protiv saveza Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Izraela. Kada je SSSR zapretio da će intervesati u korist Egipta, ambasador Kanade u Ujedinjenim nacijama Lester B. Pirson se uplašio većeg rata i pozvao Britance i Francuze da se povuku. Administracija predsednika Dvajta Ajzenhauera se takođe plašila većeg rata, pa je vršila pritisak na Ujedinjeno Kraljevstvo da se povuče, uključujući i pretnjom da stvori krizu funte. Lester B. Pirson kasnije dobio Nobelovu nagradu za mir za svoje napore.
  • 4. jun - 9. novembar 1961 - Berlinska kriza: Nezadovoljni odlivom stanovništva u Zapadni Berlin i obijanjem Hruščovljeve inicijative za demilitarizaciju Zapadnog Berlina, SSSR i Istočna Nemačka su počele izgradnju Berlinskog zida.
  • 15. oktobar - 28. oktobar 1962. - Kubanska raketna kriza: Sukob između Sjedinjenih Država i saveza SSSR i Kube. SSSR je pokušao da na Kubi postavi nekoliko lokacija za lansiranje raketa kao odgovor na američko postavljanje raketa u Turskoj. Sjedinjene Države su odgovorile pomorskom blokadom Kube, razmeštanjem bombardera Strateške vazduhoplovne komande na civilne aerodrome širom SAD i vojnim vežbama američkog Marinskog korpusa. Tokom kratkog perioda, borbena gotovost američke vojske je otišla u stepen DEFCON-3, dok je strateška vazduhoplovna komanda bila u DEFCON-2. Kriza je dostigla vrhunac 27. oktobra kada je pilor špijunskog aviona U-2 Rudolf Anderson oboren iznad Kube i kada je još jedan U-2 umalo oboren iznad Sibira, jer je načelnik Američkog ratnog vazduhoplovstva Kertis Lemej ignorisao naređenje američkog predsednika Džona Kenedija da obustavi sve špijunske letove. Kriza je okončana povlačenjem raketa iz Kube i Turske.
  • 24. oktobar 1973: Jomkipurski rat: Kako se Jomkipurski rat bližio kraju, sovjetske pretnje da će intervenisati u korist Egipta naterala su SAD da idu u Defcon 3.[2]
  • 9. novembar 1979: Netačna uzbuna usled navodnog "sovjetskog prvog udara": SAD su hitne pripremale odmazdu nakon što je NORAD primetio indicije da je pokrenut sovjetski napad punog inteziteta.[3] Nije učinjen nikakav pokušaj da se prvo iskoristi crveni telefon da se razjasni situacija sa SSSR-om. Sve dok radarski sistem za rano upozoravanje nije potvrdio da takav napad nije ni počeo, NORAD nije shvatio da je sistem za testiranje račuanara izazvao prikaz greške. Senator koji je bio u objektu NORAD-a je opisao atmosferu kao apsolutnu paniku. Kasnija istraga je dovela do izgradnje drugog objekta za testiranje, kako bi se sprečile slične greške.
  • 26. septembar 1983 - Sovjetski sistem za rano upozoravanje od nuklearnih napada je prijavio lansiranje američke interkontinentalnih raketa iz baza u SAD. Ovo upozorenje o raketnom napadu Stanislav Petrov, oficir sovjetskih PVO snaga, je pravilno identifikovao kao lažnu uzbunu. Ova odluka je sprečila nuklearnu odmazdu na SAD i njene zapadne saveznike. Ispitivanje satelitskog sistema za upozoravanje je kasnije potvrdilo da je sistem bio neispravan.[4][5]
  • novembar 1983. - Vežba Sposobni strelac 83. SSSR je pogrešno shvatio vojne vežbe NATO pakta u zapadnoj Evropi kao napad. U vreme vojnih vežbi, sovjetski Politbiro je bio paralisan zbog sve lošijeg zdravlja tadašnjeg vođe Jurija Andropova.
  • 12. jun - 26. jun 1999. - Incident na prištinskom aerodromu: Ruski i britanski vojnici su imali sukob zbog aerodroma Slatina kod Prištine. Glavni zapovedniku NATO pakta general Vesli Klark je zahtevao od britanskog generala Majka Džeksona da britanski vojnici na silu zauzmu aerodrom. Džekson je odbio, obrazloživši: "Neću da započnem Treći svetski rat zbog tebe".[6]

Treći svetski rat u popularnoj kulturi

Treći svetski rat u takođe česta tema popularnoj kulturi. Ko će započeti Treći svetski rat i kako će on biti vođen su stalne teme u štampi. Postoji brojna apokaliptična i postapokaliptična naučnofantastična književnost koja opisuje pretpostavljeno vođenje i posledice Trećeg svetskog rata, snimljeno je nekoliko filmova koje su kao podlogu imale Treći svetski rat. Rat je takođe tema i mnogih stipova, video igara, pesama, časopisa, radio-emisija i novina od 1940ih. Albert Ajnštajn je jednom izjavio: Ja ne znam kako će treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem.

Izvori

  1. ↑ British War Cabinet, Joint Planning Staff, Public Record Office, CAB 120/691/109040 / 002 (1945-08-11). „Operation Unthinkable: 'Russia: Threat to Western Civilization'” (online photocopy). Department of History, Northeastern University. Arhivirano iz originala na datum 2008-07-06. Pristupljeno 2008-06-28. 
  2. ↑ DEFCON DEFense CONdition - Junajted States Nuclear Forces
  3. ↑ CBC Digital Archives (news recording)
  4. ↑ David Hoffman (February 10, 1999). „I Had A Funny Feeling in My Gut”. Washington Post. 
  5. ↑ Scott Shane. „Cold War’s Riskiest Moment”. Baltimore Sun, Aug. 31, 2003 (article reprinted as The Nuclear War That Almost Happened in 1983). 
  6. ↑ „Third World War”. BBC News (BBC). Thursday, 9 March, 2000. Pristupljeno 5 October 2011. 

Vidi još