Takt (muzika)

**Takt** - najmanja grupa metričkih jedinica koja se nalazi između dve taktice.

Takt (fr. mesure, engl. bar, ital. misura, nem. Takt)^[1] je najmanji metrički određen deo kompozicije koji se nalazi između dve taktice.

Početak takta je uvek naglašen. To je teški taktov deo i zove se teza. Za njim sledi laki, nenaglašeni deo takta, zove se arza.

Zbirna vrednost nota i pauza svakog takta mora uvek odgovarati vrsti takta. Recimo, 4/4 takt znači da u svakom taktu zbirno mora biti četiri četvrtine note.

Taktica, završnica i repeticija

Taktovi se odvajaju jedan od drugog uspravnom taktnom crtom koja se zove još taktica^[2] i koje povećavaju preglednost

Završetci delova kompozicije označavaju se dvema paralelnim i uspravnim crtama jednake debljine^[2]

Sam kraj kompozicije ili završetak nekog njenog dela beleži se paralelnom tanjom i debljom crtom, tzv. završnicom^[2]

Ako želimo da ponovimo neki takt ili grupu taktova, upisujemo početnu repeticiju^[2]

Ako želimo da označimo kraj takta ili grupe taktova koji treba da se ponove, upisujemo završnu repeticiju^[2]

Vrste taktova

U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže razlomkom, bez razlomačke crte. Gornji broj razlomka - brojilac - govori koliko ima taktovih delova, dok donji broj - imenilac - govori na koliko je jednakih delova podeljen takt. On imenuje, tj. određuje jedinicu brojanja. Na primer:

Dvo-četvrtinski takt beležimo ovako:^[2] . Brojilac kaže: takt ima dva dela, a imenilac: četvrtina je jedinica brojanja.
Tro-četvrtinski takt beležimo ovako:^[2] . Brojilac kaže: takt ima tri dela, a imenilac: četvrtina je jedinica brojanja.
Četvero-osminski takt beležimo ovako:^[2] . Brojilac kaže: takt ima četiri dela, a imenilac: osmina je jedinica brojanja.
Dvo-polovinski takt beležimo ovako:^[2] . Brojilac kaže: takt ima dva dela, a imenilac: polovina je jedinica brojanja.

Još neki načini pisanja vrste takta

U novije vreme se vrsta takta piše i ovako: brojilac - brojem, a imenilac - umesto broja upiše se odgovarajuća notna vrednost.

Na primer, dvočetvrtinski takt se i ovako beleži:

Četvoročetvrtinski takt , sem cifarskim simbolom, može da se označi i znakom^[2]

Gde i kada se se upisuju vrste taktova

Vrsta takta se upisuje na samom početku muzičkog dela, odmah iza ključa^[2] i predznaka^[2]. Moguće je da u toku kompozicije dođe do promene takta^[2]. To se čini upisivanjem novog željenog razlomka.

Kakav takt može da bude

Takt može da bude:

Jednostavan (prost) - ima samo 1 naglašen taktov deo (teza) i 1 ili 2 nenaglašena (arza). Tu spadaju svi dvodelni i trodelni taktovi.
Složen - obrazuje se kombinovanjem više jednostavanih taktova u jedan, te, samim tim, ima više naglašenih i nenaglašenih taktovih delova.