Sigma veza
U hemiji, sigma veze (σ veze) su najjači tip kovalentne hemijske veze.[1] Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova između atoma pri čemu se orbitale u kojima su bili elektroni preklapaju i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza jednostruka, orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje jaka σ (sigma) veza. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Sigma veze mogu nastati i preklapanjem hibridizovanih orbitala. Hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze.
Sigma vezivanje je najjasnije definisano kod diatomskih molekula koristeći jezik i oruđa grupa simetrije. U tom formalnom pristupu, σ-veza je simetrična u pogledu rotacije oko ose veze. Uobičajene forme sigma veza su s+s, pz+pz, s+pz i dz2+dz2 (gde je z definisano kao osa veze).[2] Kvantna teorija takođe nalaže da su molekulske orbitale (MO) identične simetrije zapravo mešovite. Praktična konsekvenca tog mešanja diatomiskih molekula je da talasne funkcije s+s i pz+pz molekulskih orbitala postaju mešovite. Stepen tog mešanja zavisi od relativnih energija molekulskih orbitala slične simetrije.
Reference
Literatura
- Moore, John; Stanitski, Conrad L.; Jurs, Peter C.. Principles of Chemistry: The Molecular Science.
Spoljašnje veze
- IUPAC definition
- p
- r
- u
Hemijske veze
("jake")
Kovalentne veze | Sigma (σ) • Pi (π) • Delta (δ) • Fi (φ) Jednostruka veza • Dvostruka veza • Trostruka veza • Četvorostruka veza • Petostruka veza • Šestostruka veza 3c-2e • 3c-4e • 4c-2e Agostička veza • Savijena veza • Dipolarna veza • π retrodonacija Konjugacija • Hiperkonjugacija • Aromatičnost • Haptičnost • Antivezivanje |
|---|---|
Katjonska-pi veza • Sona veza | |
("slabe")
Druge nekovalentne | Van der Valsova sila • Londonova disperziona sila • Mehanička veza • Halogena veza • Zlatofilnost • Interkalacija • Steking • Sile entropije • Hemijska polarnost |
|---|
Napomena: najslabije jake veze nisu neophodno jače od najjačih slabih veza
