Leonid Kravčuk

Leonid Kravčuk
Leonid Kravčuk

Biografija
Datum rođenja 10. januar 1934.
Mesto rođenja Veliki Žitin (Poljska)
Datum smrti 10. maj 2022
Veroispovest pravoslavlje
Politička partija Komunistička partija Sovjetskog Saveza (do 1991)
Socijaldemokratska partija Ukrajine (ujedinjena)
Profesija političar
Potpis
Mandat(i)
1. predsednik Ukrajine
5. decembar 1991 — 19. jul 1994.
Prethodnik funkcija ustanovljena
Naslednik Leonid Kučma
uredi Pogledajte dokumentaciju šablona

Leonid Makarovič Kravčuk (ukr. Леонід Макарович Кравчук; Veliki Žitin, 10. januar 1934 — 10. maj 2022) je bivši ukrajinski političar i prvi predsednik Ukrajine nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine.

Biografija

Rođen je 1934. godine u selu Veliki Žitin u seljačkoj porodici. To je područje tada bilo deo Poljske, a nakon Drugog svetskog rata je priključeno Ukrajinskoj SSR. Član Komunističke partije Sovjetskog Saveza postao je 1958, a radio je u Agitpropu. Član Politbiroa KP Ukrajine postao je 1989, a 23. jula 1990. izabran za predsednika Vrhovne rade, čime je postao najuticajniji ukrajinski političar.

Nakon neuspelog Avgustovskog puča u Moskvi 1991, Kravčuk je napustio članstvo u KPSS i proglasio Ukrajinu nezavisnom od Sovjetskog Saveza. Bio je izabran za prvog predsednika nezavisne Ukrajine na predsedničkim izborima u decembru 1991. godine.

Predsednik

Svoju je političku karijeru jačao izbegavajući sukobe, a odlikovao se lukavošću i diplomatskim pristupom. Kravčuk je tokom svog mandata okrenuo Ukrajinu prema Zapadu i bio jedan od retkih vođa u svetu koji je svoju zemlju očistio od nuklearnog naoružanja. Nije uspeo da se obračuna s korupcijom, koja je bila uzrok loše sprovedenoj privatizaciji državnog vlasništva. Inflacija je u zemlji dostigla astronomske visine između 1992. i 1994, penjući se na hiljade procenata.

Najveći promašaj tokom Kravčukovog mandata bila je propast Crnomorske parobrodske kompanije u Odesi, dotada najveće trgovačke flote na svetu. Kompanija je tajno prodana u bescenje stranim firmama za sitan novac. Stotine mornara nisu primili plate i ostali da žive na brodovima širom sveta nekoliko narednih godina. Kravčukov sin bio je optužen da je učestvovao u malverzacijama oko prodaje kompanije.

Šokirani propašću privrede i rastom napetosti s Rusijom, ukrajinski birači su na predsedničkim izborima 1994. izabrali Leonida Kučmu, koji je obećao obračun s korupcijom, obnovu privrede i veću saradnju s Rusijom.

Postpredsednička karijera

Nakon poraza na izborima, Kravčuk se povezao s nekoliko ukrajinskih oligarha i s njima osnovao Socijaldemokratsku partiju Ukrajine (ujedinjenu). Na predsedničkim izborima 2004. godine, Kravčuk je dao podršku Viktoru Janukoviču[1]. U intervjuu 2009. je izjavio da napušta politiku[2][3]. Na predsedničkim izborima 2010. je dao podršku Juliji Timošenko, okrenuvši se od Janukoviča[4].

Izvori

  1. ↑ Viktor Medvedchuk’s Crisis Arhivirano 2008-09-06 na Wayback Machine-u, Ukrainska Pravda (26.6. 2007)
  2. ↑ Kravchuk left SDP(u) (uk)
  3. ↑ Kravchuk leaves Social Democratic Party of Ukraine (united) Arhivirano 2012-03-14 na Wayback Machine-u, Interfax-Ukraine (25.9. 2009)
  4. ↑ (ru) Kravčuk stal doverennыm licom Timošenko na prezidentskih vыborah, Focus (21.10. 2009)

Spoljašnje veze

Leonid Kravčuk na Wikimedijinoj ostavi