Ilja Rjepin

Ilja Rjepin
Autoportret Ilje Rjepina
Informacije
Datum rođenja	5. avgust 1844.
Mesto rođenja	Čugujiv (Ruska Imperija)
Datum smrti	29. septembar 1930.
Mesto smrti	Kukala (Finska)
Dela

Ilja Rjepin (rus. Ilья́ Efímovič Répin; Čugujiv, 5. avgust 1844 — Kukala, 29. septembar 1930) je bio ruski slikar i vajar. Njegovi realistički radovi pokazivali su veliku psihološku dubinu i pokazivali su napetosti unutar postojećeg poretka. U Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka njegovi radovi su predstavljeni kao progresivni model kako trebaju slikati ostali slikari u Sovjetskom Savezu.

Život i rad

Rođen je blizu Harkova. Njegovi roditelji su bili ruski vojni doseljenici. Najpre je izučio zanat kod lokalnog slikara ikona i započeo je sa izučavanjima slikanja portreta. Otišao je 1866. u Sankt Peterburg, gde su ga primili na Carsku akademiju umetnosti. Od 1873. do 1876. boravio je u Italiji i Parizu pomoću stipendije, koju je dobio od akademije. U Parizu se upoznao sa delima impresionista, što je značajno uticalo na njegov kolorit i osenčavanje. Ipak njegov stil je ostao bliži starim evropskim majstorima, poput Rembranta. Obično bi slikao narod, a u kasnijim fazama slikao je i carsku elitu i inteligenciju. Za vreme Carske Rusije bio je jedan od prvih portretista koji je putovao po Rusiji i crtao običan narod. Ka crtanju običnog naroda usmerio ga je Vladimir Stasov, tada glavni kritičar i poznavalac ruske umetnosti. Razlog je bio i u tome što su takvi radovi bili dobro prihvaćeni kod glavnih kupaca umetničkih dela, kneza Tretjakova pa i velikog kneza i carevog sina Vladimira Aleksandroviča.

Peredvižnici

Kada se vratio u Rusiju pripadao je od 1878. pokretu peredvižnika, umetnika koji su se pobunili protiv akademskog formalizma službene akademije. Tada je naslikao čuvenu sliku ljudi, koji vuku barže na Volgi, Burlaci na Volgi (rus. Burlaki na Volge). Slika je fokusirana samo na osobe time da je ostatak slike (pozadina) ostala nenacrtana. Ta psihološka koncentracija lica na slikama je ujednom bila i revolucionarni početak crteža, ne samo u Rusiji već i u Evropi.

Istorijske i savremene teme

Nakon ubistva cara Aleksandra II 1881. naslikao je niz slika sa temom ruskog revolucionarnog pokreta. U to doba naslikao je i sliku „Uskršnja procesija u Kurskoj guberniji“. Ta slika pokazuje različite klase i napetosti među njima postavljene u kontekst tradicionalnog verskog obreda. Svi na slici su ujedinjeni u polaganom, ali neprekidnom kretanju napred.

Sliku „Ivan Grozni i njegov sin“ završio je 1885. Slika pokazuje užasnutog Ivana Groznog, koji grli svoga sina, koji umire, a koga je on pre toga smrtno ranio u nekontrolisanom besu.

Jedna od Repinovih najkomplesnijih slika je „Odgovor Zaporoških kozaka turskom sultanu“. Tu je sliku slikao nekoliko godina. Sliku je zamislio kao proučavanje smeha, ali ubacio je u nju ideje slobode, jednakosti i bratstva ukrajinskih kozaka. Započeo je sliku kasnih 1870-ih, a završio ju je 1891. i odmah je prodao caru. Car je tada sliku platio 35.000 rublji, što je bio ogroman iznos u to doba.

Repin je naslikao i brojne čuvene ličnosti kao Lava Tolstoja, Dmitrija Mendeljeva, Musorgskog, Pavla Tretjakova i Tarasa Ševčenka.

Kasniji život

Repin je sam sagradio kuću severno od Sankt Peterburga. Nakon Oktobarske revolucije kuća mu se našla u Finskoj. Pozivali su ga da se vrati u Rusiju, ali odgovarao je da je prestar da putuje. Umro je 1930. u Kukali u Finskoj.