Hadži-Prodanova buna

Hadži Prodanova buna je bila srpska pobuna iz 1814. protiv turskog terora. Na čelu bune je bio hadži Prodan Gligorijević. Buna se završila pobedom Turaka, a veliku ulogu u njenom gušenju je imao Miloš Obrenović, potonji vođa Drugog srpskog ustanka i knez Srbije.

Buna je izbila iznenada i bez prethodne pripreme u požeškoj nahiji kao reakcija na niz represivnih mera i nameta koje su Turci pojačavali. Neposredan povod bio je sukob kod manastira Trnave između Srba i Turaka, čiji su organizatori bili trnavski iguman Pajsije i Mihailo, brat hadži Prodana, a koji se svršio loše po ljude požeškog muselima Latif-age. Na čelo bune stao je hadži Prodan, nastavivši da organizuje čete i širi bunu; obuhvaćene su kragujevačka i jagodinska nahija.

Sem hadži Prodana, u buni nije učestvovao nijedan vojvoda iz Prvog ustanka, dok je nekoliko i pomagalo Turcima. Miloš Obrenović je odbio ponuđeno vođstvo, izgovarajući se na nepripremljenost, nedostatak oružja i nepogodno godišnje doba. Međutim, ponudio je veziru Sulejman-paši svoju pomoć za gušenje bune, uz obećanje da će biti oprošteno svakome učesniku bune koji se preda, izuzev hadži Prodana i njegove braće. Zajedno sa rudničkim muselimom Ašim-begom, Miloš je ugušio bunu, uz veći otpor u kragujevačkoj nahiji. Posle sukoba kod Knića, gde su ustanici izvojevali pobedu, ali se potom razišli kućama, hadži Prodan je prebegao u Austriju.

Posle smirenja bune nije poštovano vezirovo obećanje dato Milošu Obrenoviću; iz pobunjenih nahija pokupljeno je oko 300 istaknutih ljudi i u sindžirima odvedeno u Beograd gde su pogubljeni ili nabijeni na kolac. Na kolac je nabijen i začetnik ustanka, iguman Pajsije.