Apel srpskom narodu
Apel srpskom narodu je dokument kojim se osuđuje partizanski ustanak u okupiranoj Srbiji i stanovništvo poziva na borbu protiv komunista i slušanje okupatora. Autor je Velibor Jonić, ministar prosvete u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića. Apel je objavljen u listu „Novo vreme“ 13. avgusta 1941. godine.
Ideju za pisanje Apela dali su Nemci, i to odmah po izbijanju ustanka, krajem jula 1941. godine. Oni su time želeli da se u javnosti stvori utisak da je srpska inteligencija protiv ustanka.
Apel je potpisalo 411 lica, koje Petranović deli u tri kategorije: 1) notorni saradnici okupatora, kao Milan Aćimović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Ilija Paranos i dr; 2) pronemački raspoloženi političari pre rata, kao npr. Aleksandar Cincar Marković; 3) ugledni naučni i javni radnici, među kojima i Aleksandar Belić, predsednik Akademije nauka, književnik Veljko Petrović, Milan Kašanin, te više episkopa Srpske pravoslavne crkve i dr.[1]
Uprkos pritiscima, mnoge javne ličnosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznaiji među njima su Ivo Andrić, Miloš Đurić, Isidora Sekulić, Milivoje Kostić i dr.[1] Ostala je i poznata epizoda sa profesorom Milošem Đurićem, koji je na nagovor Miloja Milojevića, uglednog profesora i kompozitora da potpiše Apel, odgovorio rečima: Lako je tebi, ti u diple sviraš, ali ja predajem etiku! Profesor Đurić je ubrzo potom penzionisan, a kasnije je bio i zatočen u Banjičkom logoru.
Sadržaj
Tekst Apela napisalo je Ministarstvo prosvete u Komesarskoj upravi, na čelu sa Veliborm Jonićem i njegovim zamenikom Vladimirom Velmar Jankovićem. U Apelu se srpski narod pozivao da se „svim snagama zalaže za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine“.
Razbojničke bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijaša, koji su se odmetnuli od vlasti, upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaju naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece. Ovim svojim nedelima ti zločinci dovode u pitanje opstanak celokupnog našeg stanovništva, cele srpske nacije. (...) Dužnost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemoguće paklene namere komunističkih zločinaca. Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlučno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne naše vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove budućnosti.[2]
Potpisivanje apela
Zajedno sa Apelom bio je napravljen i spisak ljudi - naučnih, kulturnih, političkih i javnih ličnosti, koji bi trebalo da ga potpišu. Taj spisak je bio predat policiji i Dragom Jovanoviću, upravniku grada Beograda. On je pojedine sa spiska pozivao u zgradu Opštine i tamo im objašnjavao ratnu situaciju, posledice nemira, govorio o represalijama koje će zadesiti Srbe ako oni ne pruže pomoć i dr. Oni koji posle ovog ubeđivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnom prinudom.
Istaknuti potpisnici
Neki od 411 potpisnika „Apela srpskom narodu“ su:
|
|
Literatura
 | Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi. |
- Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi - Beograd. „Prosveta“, Beograd i „Nolit“, Beograd 1964. godina.
- Dragan Marković Otpisani. „Prosveta“ Beograd 1977. godina.
- Dr Milan Borković Kvinsliška uprava u Srbiji 1941-1944. (knjiga prva). Sloboda Beograd, 1979. godina.
- Branko Petranović Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945. Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd 1992. godina.
- Olivera Milosavljević - POTISNUTA ISTINA (Kolaboracija u Srbiji 1941-1944.), Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2006.
Izvori
Vidi još
Vanjske veze
Wikiteka ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
Apel srpskom narodu
- Apel srpskom narodu (Wikisource)
