Šalitra
| Kalijum nitrat | |||
|---|---|---|---|
 | |||
 | |||
| Drugi nazivi | Šalitra | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7757-79-1  Y | ||
| PubChem[1][2] | 24434 | ||
| ChemSpider[3] | 22843 Y | ||
| UNII | RU45X2JN0Z Y | ||
| EINECS broj | 231-818-8 | ||
| UN broj | 1486 | ||
| KEGG[4] | D02051 | ||
| ChEMBL[5] | CHEMBL1644029 Y | ||
| RTECS registarski broj toksičnosti | TT3700000 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | KNO3 | ||
| Molarna masa | 101.1032 | ||
| Agregatno stanje | beli prah | ||
| Gustina | 2.109 g·cm−3 (16 °C) osnovno | ||
| Tačka topljenja | 334 °C | ||
| Tačka ključanja | 400 °C razlaže se | ||
| Opasnost | |||
| EU-klasifikacija | O | ||
| NFPA 704 |  0 2 3 OX | ||
| R-oznake | R8 | ||
| S-oznake | S17, S24/25 | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Drugi anjoni | Kalijum-nitrit | ||
| Drugi katjoni | Litijum-nitrat Natrijum-nitrat Rubidijum-nitrat Cezijum-nitrat | ||
|
| |||
| Infobox references | |||
Kalijum nitrat poznat i kao šalitra je so čija je molekulska formula KNO3. Rastvara se u vodi (na temperaturi 20 °C - 31,6 g/100 cm³; na temperaturi 100 °C - 246 g/100 cm³).[6][7]
Kalijum nitrat se javlja u prirodi u malim količinama u obliiku minerala nitrokalita u krajevima sa suvom i toplom klimom između ostalog u Kini i Indiji. Iz ovih država je donošen u Evropu , zbog čega je i dobio ime "indijska šalitra". Sada se uglavnom dobija reakcijom natrijum nitrata i kalijum hlorida:
- NaNO3 + KCl → KNO3 + NaCl
Kalijum nitrat je bezbojna ili bela kristalna supstancija. Njena temperatura topljenja iznosi 334 °C. Pri zagrevanju do 400 °C razlaže se na kalijum nitrit i kiseonik:
- 2KNO3 → 2KNO2 + O2
Kalijum nitrat je oksidans, koji se od davnina koristi za pravljenje baruta. Takođe se u pirotehnici koristi i mešavina KNO3 sa šećerom u razmeri 1:1 za pravljenje dima. Do početka XX veka koristio se za dobijanje azotne kiseline. Sada se uglavnom koristi za produkciju kalijum nitrita, kao đubrivo (sadrži 13% azota i 45% kalijum oksida), i za konzerviranje hrane (E252).
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
- ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
Vidi još
Spoljašnje veze
 | Portal Hemija |
Šalitra na Wikimedijinoj ostavi
- p
- r
- u
Jedinjenja kalijuma
KBr • KBrO3 • KCN • KCNO • KCl • KClO3 • KClO4 • KF • KH • KHCO2 • KHCO3 • KHF2 • KHSO3 • KHSO4 • KH2AsO4 • KI • I2KI • KIO3 • KIO4 • KMnO4 • KN3 • KNO2 • KNO3 • KOCN • KOH • KO2 • KPF6 • KSCN • K2CO3 • K2CrO4 • K2Cr2O7 • K2FeO4 • K2MnO4 • K2O • K2O2 • K2PtCl4 • K2PtCl6 • K2S • K2SO3 • K2SO4 • K2SO5 • K2S2O5 • K2S2O7 • K2S2O8 • K2SiO3 • K3[Fe(CN)6] • K3[Fe(C2O4)3] • K4[Fe(CN)6] • K3PO4 • K4MnO4 • K4Mo2Cl8
